Pitali su mudraca: „Šta je to ljutnja?“
A on im je odgovorio ovako:
„LJUTNJA JE KAZNA KOJU DAJEMO SEBI ZA TUĐU GREŠKU.“
Nema čoveka na planeti koji nije iskusio osećaj uvređenosti, ljutnje i želje da uzvrati učinjenu mu nepravdu. Kada ljudi čuju reč „razumevanje“, često prva reakcija bude „A on/a mene da razume?!“ I često budemo u pravu, u potpunosti. Sasvim je prirodno, i bilo bi nekorisno da je drugačije, da dobijemo poriv da se branimo kada se osetimo ugroženim.
Ali kako naš mozak uopšte procenjuje da li smo ugroženi ili ne?
Pa na osnovu subjektivne procene stvarnosti, emotivnog doživljaja tog trenutka i iznad svega OČEKIVANJA. I zato što je sve zasnovano na našem poimanju stvari, uvek smo u pravu – iz naše perspektive. To znatno otežava onaj deo sa opraštanjem…
Međutim, postoji jedna privilegija koja nam je data, a možda je premalo koristimo. SLOBODA IZBORA. Svaki put kada nam neko nanese nepravdu, izgovori bolne reči, učini gest kojim kazuje da mu nismo važni – na nama je šta ćemo dalje sa tim nepravdama, rečima i delima činiti.
Zamislite da vam neko bez ikakvog razloga da jedan ogroman, težak, prljav kamen. Izbor je naš, da li ćemo da prihvatiti i nosati okolo iskrivljujući kičmu, sa bolom u rukama, nemajući mesta da se prihvatimo nečeg drugog ili ćemo se osloboditi tereta i hodati nesputano tragajući za onim stvarima koje nas čine radosnim.
Takođe je na nama da odlučimo da li ćemo takve stvari dalje dozvoljavati.
OPROSTITI DRUGIMA I DOZVOLITI IM DA SE PREMA NAMA PONAŠAJU PO NJIHOVIM PRAVILIMA NIJE ISTO.
Jako je važno da znamo da su to dve sasvim drugačije stvari. I obe zavise od nas.
Zato kada govorimo o oproštaju, najmanje mislimo na druge ljude, jer, kao i bilo koja druga, i ova PROMENA POČINJE OD NAS SAMIH.
Ali kako?
1. PODESITE OČEKIVANJA
Sećate li se onih očekivanja sa početka tekst? E baš tu leži osnova za dobre odnose sa onima koji su nam važni. Besmisleno je od zeca očekivati da leti, ali je divno radovati se njegovom skakutanju i pufnastom repiću. Na sličan način, korisno je dati priliku ljudima da nam pokažu kakvi su, na koji način oni izražavaju ljubav ili poštovanje ili podršku. Kada to znamo, možemo stvarati drugačija, realnija, očekivanja. Nisu svi ljudi isti, pa ne možemo očekivati iste stvari od svakog.
2. SPUSTITE KAMEN
Na jednom predavanju, učitelj je podigao čašu punu vode i pitao studente koliko je ona teška. Studenti su počeli da nagađaju, „150gr“, „Mora biti makar 200“… Na kraju učitelj im je rekao: „Apsolutna težina ova čaše je nebitna, ona je zavisi od toga koliko dugo je nosim.“
Šta god da nosite u sebi postaje teže vremenom, ponekad i do granice nepodnošljivosti. Iza te granice mi prekidamo odnose, rušimo veze i zatvaramo vrata nekim ljudima zauvek. Istina, neki ljudi nas na silu brzo doteraju do te tačke. A neki drugi su možda vredni ostajanja u tim granicama dobrih odnosa, naročito u porodici.
Spustite kamen dok je još mali. Kažite šta vam je u duši i šta vas tišti. Ako mislite da nije prikladno ili vam još nije trenutak, napišite to. Kako bi bilo da napišete pisma onima koji su vas povredili i na taj način im oprostite – makar ono što je na VAŠOJ duši. Šta je na njihovoj, samo oni znaju.
3. OSTAVITE PROŠLOST IZA SEBE
Ovo ne znači da treba da zaboravite na sve što je bilo ranije i ponašate se kao da imate drugačiju istoriju. Naprotiv, prigrlite je i sagledajte pažljivo šta sve možete da naučite. Razmislite, u čemu vas vaša lična priča podržava?
Kada vašu prošlost sa nekom osobom potpuno prihvatite, ne želeći da ona bude drugačija, spremni ste da oprostite i sve ružno što se dešavalo i da krenete dalje u novi odnos sa tom osobom, ako tako odlučite.
OPROŠTAJ ZNAČI PRIHVATITI DA SE PROŠLOST NIKADA NEĆE PROMENITI.
Zapravo se opraštamo od (magične) mogućnosti da se prošlost promeni, da druga osoba uvidi svoje greške i ispravi na način na koji mi to želimo. Opraštamo se od očekivanja koja imamo vezana za druge ljude, okolnosti, prošlost i prihvatamo da budućnost tog odnosa zavisi i od nas. A to je ponekad tako teško, jer to znači prihvatanje odgovornosti.
4. ŠTA ŽELITE UMESTO LJUTNJE
Ako sada osećate ljutnju, srdžbu, tugu, povređenost zbog neke osobe, zapitajte se koliko su vam korisne te emocije. Kome one čine štetu? Naš um, telo i emocije su povezani u jedan i sistem i međusobno utiču jedno na drugo. Zato kada gajimo takve emocije u nama, to ume da se odrazi na naše zdravlje. Sve je više ljudi koji imaju problema sa čirovima, nervoznim crevima, štitnim žlezdama jer trpe nešto što nije njihov teret.
Možda bi bilo korisnije za vas da gajite emociju ljubavi, opraštanja, razumevanja, radosti, mira…šta vam još pada na pamet? Šta biste voleli da gajite?
P.S. Imajte na umu da iako su ovo stvari koje radite radi sebe, često kada promenimo mi, promeni se i čitav odnos u kom smo. Naredni put kada uđete u kontakt sa tom osobom, bićete novi vi i tada možda stvorite priliku za izgradnju novog odnosa punog ljubavi i razumevanja. Ili šta god želite, setite se da je izbor uvek na vama.
Autor teksta
Una Timotijević psiholog, NLP trener i coach
