Proverili ste da je sa ciljem sve u redu. Opravdan je, realan, odličan i za vas i za vaše okruženje, a pomisao na njegovo ostvarenje donosi vam osećaj entuzijazma, radosti, smirenja, zadovoljstva, ostvarenosti.
Proverili ste i da je sa vašom strategijom ostvarenja cilja sve u redu. Imate jasne korake kako, imate potrebne veštine i znanja, back up strategiju i dovoljno ste fleksibilni i otvoreni da usvajate novo i menjate šta se treba menjati, imate i podršku.
Uprkos svemu tome, ostvarenje cilja nikako da stigne. A i kada jednom, eventualno stigne, shvatite da ste umesto pet, mogli da napravite dva koraka do svog cilja. U stvari, već odavno primećujete ljude koji mnogo brže i lakše dolaze do sličnih ciljeva. Dok vi osećate da ste potrošili previše vremena, energije, sebe i da nema onog očekivanog osećaja radosti sada kada konačno treba da uživate u ostvarenom.
O čemu se ovde radi? O sticaju okolnosti? Pukoj sreći? Ili nečem drugom?
Zašto moramo uvek nekim težim putem da dolazimo do uspeha?
Pre nego što krenemo dalje, pročitajte ove izreke:
Bez muke nema nauke
Što je brzo to je kuso
Život je borba
Neko od nas u znak odobravanja klima glavom dok ih čita, neko se možda namršti, nasmeje ili odmahne rukom, u svakom slučaju, verovali u njih ili ne, svima su nam dobro poznate.
Može li život biti lak i lepršav, ali ne i površan? Može li se uspeh ostvariti brže i lakše i u isto vreme opravdano?
Šta god mislili da odgovor jeste, u pravu smo, bar u domenu svojih ličnih istina po kojima krojimo svoj pogled na svet. Ovo je primer snage koju naša uverenja mogu da imaju u oblikovanju naše stvarnosti. Bilo da verujemo da je život borba ili da je život lepršava igra, sve je u redu dok nam to naše uverenje pomaže da ostvarimo kvalitetan život. Onaj u kojem ima radosti i zadovoljstva. Problem nastaje onda kada neko od naših uverenja počne da nas koči, sputava, ograničava, sabotira da u potpunosti koristimo svoje kapacitete za ispunjen život.
I sada se verovatno pitate, dobro, ako je to tako, zašto se jednostavno ne rešimo tih sputavajućih uverenja?
Uverenja su uvek formulisana pozitivno
Da, čak i onda kada nas sabotiraju u našim mapama stvarnosti, sva naša svesna uverenja su one istine koje imaju za cilj da nam pomognu da razdvojimo dobro i loše, odnosno odredimo svoje lične vrednosti prema kojima upravljamo svojim životima. Tako na primer, bez muke nema nauke može da odredi posvećenost učenju i razvijanju (dobro) nasuprot površnosti, manipulaciji informacijama i pogrešnim zaključcima (loše). Kao takvo, ovo uverenje je pozitivno i podržavajuće. Problem nastaje onda kada nas ovo uverenje sprečava da konačno krenemo da u praksi koristimo i sprovodimo svoje veštine i znanja, jer nismo, po svojim (previsokim) kriterijumima ovladali, baš svime što znamo da još ne znamo, na primer. Pa tako ostajemo zaglavljeni u konstantnom usavršavanju, bez hrabrosti da samouvereno zakoračimo u praksu u pravo vreme, već to ili ne radimo ili uradimo dosta kasno.
Uverenja su vrlo ubedljiva
To je zato što su spakovana u forme racionalizovanih generalizacija oblikovanih kulturološkim, društvenim, porodičnim i ličnim nasleđem, koje zvuče kao konačne i apsolutne istine kako bi nam pomogle da se lakše odredimo ili objasnimo određenu pojavu. Ovo samo po sebi ne mora da bude ni dobro ni loše, sve dok razumemo da postoji čitav spektar situacija između dve krajnosti. Tako uverenje poput što je brzo to je i kuso veoma podržava našu vrednost za kvalitetom kada je potrebno da sistematski usvajamo nova znanja i veštine ili nas sprečava da delujemo nepromišljeno u novim situacijama. S druge strane, rigidno usvojeno, ovo uverenje može da učini da sve ono što jeste brzo, jednostavno ili lako može da nam deluje nedovoljno kvalitetno i da takva iskustva prosto odbacimo. Međutim, sigurno svako od nas poznaje nekoga ko izuzetno dobro vlada nekom veštinom, da brzina u tom slučaju uopšte ne znači da je ishod manje vredan, već predstavlja iskustvo i ekspertizu.
Uverenja obično dolaze u slojevima
To jest, ispod onih osvešćenih uverenja koja uvek zvuče pozitivno, znaju da se sakriju brojna, upravo sputavajuća uverenja koja leže u našim podsvesnom. A tamo su zato što, pogađate, ova grupa uverenja najčešće nema pozitivno značenje za nas. Pa smo ih zamaskirali nekom racionalizacijom, ili pozitivnim uverenjem. Život je borba može da bude osnova za sjajne vrednosti kao što su predanost da preduzmemo akciju kako bismo ostvarili svoje životne ciljeve ili unapredili svoju okolinu i u takvoj konotaciji ovakva istina nas podržava. Šta se dešava ako uz ovo uverenje ne uspevamo ili uz teške muke i preteranim rasipanjem unutrašnjih resursa ostvarujemo svoje ciljeve? Da li je svaka situacija vredna „borbe“? Da li je cilj do kojeg smo došli bez „borbe“ jednako vredan cilj? Moramo li se „boriti“ uvek sami? Šta za nas znači ako zatražimo pomoć? Šta mislimo o onima koji odustaju? Kako se nosimo prema sopstvenim slabostima, kritički ili uz saosećanje? Ovo su samo neke od tema koje možemo da istražimo u ovom slučaju.
Ovom pričom smo tek zagrebali površinu velike teme o uverenjima. Svi ih imamo. Uverenja mogu da budu moćan pokretač ili uporan saboter. Ono što je važno da znamo jeste da je moguće prilagođavati i menjati uverenja tako da nas ne ometaju i pomognu nam da u potpunosti ostvarimo sve svoje kapacitete. I što je najvažnije, da iskusimo radost života.
O tome kako se uverenja mogu menjati pišemo u sledećem tekstu, a ukoliko želite da oslobodite sve svoje potencijale i između ostalog radite i na svojim uverenjima, pozivamo vas da nam se pridružite na NLP Practitioner treningu čiji prvi modul počinje već 19. maja. Više informacija o treningu potražite ovde.
Autor teksta
Jelena Malenović, My NLP i HR Centar konsultant
