1. Svako dete može biti dobro u učenju. Sve zavisi od metode podučavanja.

2. Podizanje genija nije cilj ranog razvoja deteta.

3. Dete mlađe od tri godine može zapamtiti svaku ponuđenu informaciju.

4. Geni i okruženje u kome se dete nalazi su od podjenakog značaja za njegov razvoj.

5. Deca okružena jarkim bojama i različitim zvucima razvijaju se mnogo brže od onih koji ne rastu u stimulativnom okruženju.

6. Korisno je za razvoj vaše bebe ako je često držite u naručju, spavate zajedno i razgovarate sa njom što je više moguće. Harmonični odnos između majke i oca jedan je od glavnih uslova za zdrav razvoj deteta.

7. Deca treba da komuniciraju sa drugom decom. Sukobi su česti i čisti od prvog iskustva u društvenoj grupi.

8. Najkorisniji način da se dete natera da nešto učini je da se zainteresuje

9. Korišćenje muzičkih instrumenata razvija sposobnost koncentracije i kreativnost.

10. Dečje fantazije razvijaju maštu i kreativnost. Razvijajte intuiciju svog deteta.

11. Rani razvoj pomaže u stvaranju liderskih kvaliteta i trenira pamćenje.

12. Okružite dete lepotom i naučite ga da je ceni.

13. Pohvalite dostignuća, trud i upornost: jedan uspeh stimuliše drugi.

14. Dajte olovku detetu što je pre moguće. Neka proba mnogo različitih materijala i tekstura.

15. Za decu, igra i rad su jednaki. Igra je najvažniji kanal učenja.

16. Nemojte kupovati mnogo igračaka ako želite da dete bude izuzetno: bolje je zajedno sa detetom da stvarate nove igre. Birajte  igračke koje dete može samo koristiti. Igranje uloga podstiče kreativnost.

17. Pogrešno je izbegavati sve što može biti opasno za dete: slobodno može koristiti iglu ili čekić, prvo pod vašim nadzorom a zatim i samo.

18. Ponavljanjem iste priče mnogo puta, bila to bajka ili životna lekcija, osiguravate da je ona u pamćenju vašeg deteta.

19. Budite optimista ako želite da to bude i vaše dete. Tako će imati veće šanse za uspeh u životu.

20. Insistirajte da je dete stalno u pokretu a ne statično. Pokret pomaže učenje.

The post 20 STVARI KOJE SVAKI RODITELJ TREBA DA ZNA appeared first on MyNLP Beograd.

“Kako misliš, tako će ti biti” nije samo jedna od afirmacija koje služe da lepo zvuče i stoje nam na pozadinama telefona. Iza ove rečenice krije se čitava naša stvaralačka moć da upravljamo sopstvenom budućnošću. Ne, ne iz kreveta. Ali stav koji imamo će umnogome odrediti pravac kojim se krećemo, pa samim tim i rezultat kojem težimo.

U KAKVOJ SU VEZI NAŠ STAV I ZDRAVLJE?

NLP metodologija je decenijama izučavala vezu našeg uma i tela. Proučavajući najuspešnije psihoterapeute svog vremena prikupilo se dosta znanja o toj čudesnoj i moćnoj vezi. Um i telo su deo istog sistema i rade zajedno, međusobno utičući jedno na drugo. Kada se desi promena u jednom delu – menja se i drugi deo tog sistema.

Suzan Segerstrom, profesor psihologije univerziteta Kentaki sprovela je jednogodišnje istraživanje o uticaju optimizma na imuni sistem čoveka. Proučavala je ćelijski imuni sistem čija je glavna funkcija zaštita od virusnih infekcija.

Rezultati ovog istraživanja govore da što je veći optimizam, imuni sistem je jači tj brže i lakše odbija virus. Kada se optimizam smanji, smanjuje se i odgovor imunog sistema.

Dr Segerstrom navodi još jednu mnogo važnu činjenicu:

“Ljudi koji su optimistični su takođe i srećniji, pažljiviji i radosniji i to takođe utiče na jačanje njihovog imunog sistema.”

KO SU ZAPRAVO OPTIMISTI?

Optimisti se najbolje prepooznaju u negativnim situacijama, tj u odgovoru na njih. Evo tri ključna stila njihovog razmišljanja:

1.Budućnost je dobra.

Optimisti imaju pozitivan pogled na budućnost – zato što imaju nadu. Mogu da se fokusiraju na ono što je sada dobro i iskoriste to za još bolju budućnost. U mnogim situacijama očekuju pozitivan ishod. A ako rezultat ipak bude drugačiji od očekivanog, jer nekad se i to desi, onda ovako razmišljaju o tome:

2.Problem je privremen.

Optimisti veruju da će vremenom stvari biti bolje. Zato češće rade na tome, za razliku od pesimista. Imaju nadu da će doći bolje vreme i sposobnost da se tome raduju. Zato su strpljiviji i odmereniji.

3.Problem je specifičan.

Optimisti zadržavaju problem u tu gde je nastao, ne generalizuju ga na ostale oblasti svog života. Zato u ostalim oblastima života i dalje napreduju ili održavaju nivo. To im daje stabilnost i snagu da s izbore sa problemom, daje im širu perspektivu mogućih rešenja.

4.Problem je spolja.

Ne internalizuju problem i ne prebacuju krivicu na sebe. Zato mogu da problem posmatraju odvojeno od sebe i da ga sa mirnim umom rešavaju. Imaju pozitivnu sliku o sebi u svakoj situaciji i to im daje ogromnu snagu u svakom izazovu.

KAKO BITI OPTIMISTA?

Kao i svaki način razmišljanja, i optimizam se može naučiti. NLP nas uči da se veštine stilova razmišljanja uče uvežbavanjem. To radimo na našim treninzima kroz različite tehnike i vežbe.

Evo jedne koju možete već danas primeniti. Sada je sjajna prilika da ovu veštinu uvežbamo.

Svakog dana pišite ono što je u tom danu bilo dobro. Možda ste zadovoljni količinom obavljenog posla, možda ste pogledali dobar film ili proveli kvalitetno vreme sa nekim ko vam je drag, možda ste isprobali neku novu veštinu ili ste čitali super knjigu. Šta god da vam je ogrejalo dušu – zapišite. I radite to svakog dana. Setite se koliko su rutine važne u ovom periodu.

Pišite čemu se sve radujete kada ova situacija prođe. Šta ćete sve moći da radite, kuda ćete hteti da idete, koga jedva čekate da zagrlite? Pišite te stvari i oživite ih u vašem umu. To će vam dati topao osećaj i energiju da sa što većim mirom istrajete do tih trenutaka. Kada imate čemu da se radujete i jedva čekate – vredno je strpljenja.

Korisno je znati da je način razmišljanja nešto što biramo za sebe. Kada takvu odluku donosimo svesno onda je možemo kontrolisati i doneti najbolju moguću odluku u tom trenutku.

Setite se, kako mislimo tako će nam biti. Pa hajde da nam bude dobro. Hajde da mi budemo dobro.

“Stav je izbor. Biti srećan – je izbor. Optimizam je izbor. Ljubaznost je izbor. Davanje je izbor. Poštovanje je izbor. Kakav god izbor da kreirate – taj izbor će kreirati vas. Mudro birajte.” – Roj T. Benet

The post KAKO OPTIMIZAM JAČA IMUNI SISTEM appeared first on MyNLP Beograd.

U međuvremenu, od kada smo mi bili deca pa do sada, ništa se značajno nije promenilo u tom iščekivanju odgovora od strane roditelja na lošu vest. Ono što se promenilo je to da danas možemo mnogo toga korisnog i primenljivog lako pronaći da pročitamo i da usvojimo. Postoji mnogo načina ličnog usavršavanja u oblasti roditeljstva a najbolji su oni koji daju rezultat odmah i to ne samo u jednoj sferi već se prelivaju i u druge. Tako vam za danas poklanjam jedno razmišljanje na temu šta raditi kada dete dođe sa rezultatom kakav niko nije želeo.

Neuro lingvističko programiranje (NLP) daje neke konkretne okvire kako da slušamo, čujemo i uzvratimo tako da to ima najviše uticaja na dalji razvoj deteta i uopšte našeg odnosa sa njim. Konkretno, tvorci NLP pronašli su šemu koju su nazvali Neurologički nivoi (NLN) koji će nam danas pomoći da bolje razumemo šta radimo kada izgovorimo rečenice određenog tipa.

Ako se vratimo na početak i kažemo da je dete došlo kući sa lošom ocenom na kontrolnom iz matematike, kao prvo treba da imamo u vidu da je odlična stvar to što sada tačno znamo šta mu/joj nije jasno, jer kontrolna vežba baš zato i služi, zar ne? Sa druge strane, to nije neuspeh, to je samo trenutno stanje, ako tako stvar posmatramo, uvek će biti vremena da se napravi bolji rezultat. Ipak, da bi dete u narednom periodu napredovalo, veoma je važno šta ćemo mu dati kao povratnu informaciju. To kako ćemo mi odreagovati može se smatrati presudnim na njegov doživljaj ne samo ocene već celog sistema razmišljanja.

Po NLN-u, prvi nivo je okruženje i naša reakcija može biti: Verujem da ti je smetala buka/ vrućina/ gužva/ drug iz klupe, pa zato nisi uradio bolje.

Drugi nivo je ponašanje: Ovaj test si loše uradio / Nisi dovoljno vežbala.

Treći nivo je sposobnosti: Nisi baš dobar u matematici/ Tebi baš ne ide na kontrolnim vežbama.

Četvrti nivo su uverenja i vrednosti: Ako ne budeš dobar u matematici, nikad nećeš upisati fakultet/ Niko nikad ništa u životu nije napravio sa jedinicom iz matematike.

Peti nivo je identitet: Ti imaš veliki problem sa učenjem/ Jako si glupa/nesposobna.

Zapazite da su povratne informacije na prvom nivou daleko blaže nego na poslednjem. Upravo o tome i treba da mislite kada sa decom razgovarate. Pošto deca postaju ono što im govorimo da jesu, dobro razmislite da li treba da vam veruju ako im kažete da su glupi i nesposobni ili je pametnije reći da nisu dovoljno vežbali. Zamislite samo da vama šef kaže da ste glupi ili da kaže da ste loše uradili izveštaj, šta bi vas više zabolelo? I šta bi vas nateralo da bolje uradite sledeći put? Sigurno ne da vas je udario direktno u identitet.

Psiholozi će vam uvek savetovati da kritike uputite na nivou ponašanja, a ne ličnosti a pohvale možete slobodno i obrnuto. Znam da bi neki od vas ili vaših poznanika rekli kako je nedopustivo da dete dobije keca iz matematike, ali, setite se da smo svi mi kroz neka slična iskustva prošli i preživeli. Nije to kraj sveta.

Stvar je u tome šta ćemo uraditi da se to ne ponovi i da ne ostavi loše tragove, kako bi nam deca znala kako da se izbore sa izazovima u budućnosti, jer to je ipak najvažnije, zar ne?

Autor teksta: Marijana Milošević Simić, muzički pedagog, NLP trener

The post PORUKE KOJE (NESVESNO) ŠALJEMO DECI appeared first on MyNLP Beograd.

A on im je odgovorio ovako:

„LJUTNJA JE KAZNA KOJU DAJEMO SEBI ZA TUĐU GREŠKU.“

Nema čoveka na planeti koji nije iskusio osećaj uvređenosti, ljutnje i želje da uzvrati učinjenu mu nepravdu. Kada ljudi čuju reč „razumevanje“, često prva reakcija bude „A on/a mene da razume?!“ I često budemo u pravu, u potpunosti. Sasvim je prirodno, i bilo bi nekorisno da je drugačije, da dobijemo poriv da se branimo kada se osetimo ugroženim.

Ali kako naš mozak uopšte procenjuje da li smo ugroženi ili ne?

Pa na osnovu subjektivne procene stvarnosti, emotivnog doživljaja tog trenutka i iznad svega OČEKIVANJA. I zato što je sve zasnovano na našem poimanju stvari, uvek smo u pravu – iz naše perspektive. To znatno otežava onaj deo sa opraštanjem…

Međutim, postoji jedna privilegija koja nam je data, a možda je premalo koristimo. SLOBODA IZBORA. Svaki put kada nam neko nanese nepravdu, izgovori bolne reči, učini gest kojim kazuje da mu nismo važni – na nama je šta ćemo dalje sa tim nepravdama, rečima i delima činiti.

Zamislite da vam neko bez ikakvog razloga da jedan ogroman, težak, prljav kamen. Izbor je naš, da li ćemo da prihvatiti i nosati okolo iskrivljujući kičmu, sa bolom u rukama, nemajući mesta da se prihvatimo nečeg drugog ili ćemo se osloboditi tereta i hodati nesputano tragajući za onim stvarima koje nas čine radosnim.

Takođe je na nama da odlučimo da li ćemo takve stvari dalje dozvoljavati.

OPROSTITI DRUGIMA I DOZVOLITI IM DA SE PREMA NAMA PONAŠAJU PO NJIHOVIM PRAVILIMA NIJE ISTO.

Jako je važno da znamo da su to dve sasvim drugačije stvari. I obe zavise od nas.

Zato kada govorimo o oproštaju, najmanje mislimo na druge ljude, jer, kao i bilo koja druga, i ova PROMENA POČINJE OD NAS SAMIH.

Ali kako?

1. PODESITE OČEKIVANJA

Sećate li se onih očekivanja sa početka tekst? E baš tu leži osnova za dobre odnose sa onima koji su nam važni. Besmisleno je od zeca očekivati da leti, ali je divno radovati se njegovom skakutanju i pufnastom repiću. Na sličan način, korisno je dati priliku ljudima da nam pokažu kakvi su, na koji način oni izražavaju ljubav ili poštovanje ili podršku. Kada to znamo, možemo stvarati drugačija, realnija, očekivanja. Nisu svi ljudi isti, pa ne možemo očekivati iste stvari od svakog.

2. SPUSTITE KAMEN

Na jednom predavanju, učitelj je podigao čašu punu vode i pitao studente koliko je ona teška. Studenti su počeli da nagađaju, „150gr“, „Mora biti makar 200“… Na kraju učitelj im je rekao: „Apsolutna težina ova čaše je nebitna, ona je zavisi od toga koliko dugo je nosim.“

Šta god da nosite u sebi postaje teže vremenom, ponekad i do granice nepodnošljivosti. Iza te granice mi prekidamo odnose, rušimo veze i zatvaramo vrata nekim ljudima zauvek. Istina, neki ljudi nas na silu brzo doteraju do te tačke. A neki drugi su možda vredni ostajanja u tim granicama dobrih odnosa, naročito u porodici.

Spustite kamen dok je još mali. Kažite šta vam je u duši i šta vas tišti. Ako mislite da nije prikladno ili vam još nije trenutak, napišite to. Kako bi bilo da napišete pisma onima koji su vas povredili i na taj način im oprostite – makar ono što je na VAŠOJ duši. Šta je na njihovoj, samo oni znaju.

3. OSTAVITE PROŠLOST IZA SEBE

Ovo ne znači da treba da zaboravite na sve što je bilo ranije i ponašate se kao da imate drugačiju istoriju. Naprotiv, prigrlite je i sagledajte pažljivo šta sve možete da naučite. Razmislite, u čemu vas vaša lična priča podržava?

Kada vašu prošlost sa nekom osobom potpuno prihvatite, ne želeći da ona bude drugačija, spremni ste da oprostite i sve ružno što se dešavalo i da krenete dalje u novi odnos sa tom osobom, ako tako odlučite.

OPROŠTAJ ZNAČI PRIHVATITI DA SE PROŠLOST NIKADA NEĆE PROMENITI.

Zapravo se opraštamo od (magične) mogućnosti da se prošlost promeni, da druga osoba uvidi svoje greške i ispravi na način na koji mi to želimo. Opraštamo se od očekivanja koja imamo vezana za druge ljude, okolnosti, prošlost i prihvatamo da budućnost tog odnosa zavisi i od nas. A to je ponekad tako teško, jer to znači prihvatanje odgovornosti.

4. ŠTA ŽELITE UMESTO LJUTNJE

Ako sada osećate ljutnju, srdžbu, tugu, povređenost zbog neke osobe, zapitajte se koliko su vam korisne te emocije. Kome one čine štetu? Naš um, telo i emocije su povezani u jedan i sistem i međusobno utiču jedno na drugo. Zato kada gajimo takve emocije u nama, to ume da se odrazi na naše zdravlje. Sve je više ljudi koji imaju problema sa čirovima, nervoznim crevima, štitnim žlezdama jer trpe nešto što nije njihov teret.

Možda bi bilo korisnije za vas da gajite emociju ljubavi, opraštanja, razumevanja, radosti, mira…šta vam još pada na pamet? Šta biste voleli da gajite?

P.S. Imajte na umu da iako su ovo stvari koje radite radi sebe, često kada promenimo mi, promeni se i čitav odnos u kom smo. Naredni put kada uđete u kontakt sa tom osobom, bićete novi vi i tada možda stvorite priliku za izgradnju novog odnosa punog ljubavi i razumevanja. Ili šta god želite, setite se da je izbor uvek na vama.

Autor teksta

Una Timotijević psiholog, NLP trener i coach

The post KO ZASLUŽUJE VAŠ OPROŠTAJ appeared first on MyNLP Beograd.

A šta ako to ne mora uvek da bude slučaj?

Možda postoji nešto što želite da promenite ili započnete ili prestanete da radite, a nikako ne uspevate u tome. Možda pokušate, ali ne istrajete dovoljno dugo da stignete do cilja ili prestanete čim vidite prve rezultate. Možda vam brzo dosadi… Šta god da je, očigledno vam je važno da to uradite. Pročitajte ovaj tekst sa tim ciljem na umu i možda se iznenadite koliko jednostavno možete da ga primenite!

Ne postoje laki izbori. Niko ne bira između tuge i sreće, siromaštva i bogatstva, zdravlja i bolesti. Ono što izbor čini teškim jeste to da svaka opcija nosi sa sobom nešto loše. Tada vagamo između dva izbora, merimo loše strane jedne i druge opcije, pitamo svoje prijatelje šta bi oni uradili, pravimo „za i protiv“ listu… I obično ne pomaže mnogo, zato što uokvirimo sebe na dva MOGUĆA izbora tako da ubedimo sebe da su to JEDINE dve opcije. Tada se osećamo zaglavljeno i prinuđeno da izaberemo nešto što nam svakako neće potpuno odgovarati. A taj osećaj nikako nije prijatan i još više sužava polje u kom možemo da delujemo.

Često rešenja u životu dolaze onda kada shvatimo da imamo širi izbor i da sami možemo da stvaramo opcije. I da u tome možemo da budemo jako kreativni.

Evo o čemu je zapravo reč.

Zamislite osobu koja pokušava da ostavi cigarete. Ona će možda često i pokušati, ali svaki put kada bi se vratila cigaretama to bi činila uz izjavu poput „Bila sam jako nervozna“, „Nedostajao mi je taj ritual uz jutarnju kafu“ ili „Ugojio sam se“. Ako bismo pitali ovu osobu šta je dobro kod cigareta mogli bi da čujemo „Pa smiruje me kada sam pod stresom“, „To je mojih pet minuta za sebe u miru“ ili „Nikad mi nije dosadno, uvek znam šta ću sa rukama.“ I kada osoba ostavi cigarete ona zapravo ostavlja i svoj mir, vreme za sebe, zabavu – što je prilično visoka cena ostavljanja cigareta.

I onda se vrti u krugu negativnih posledica i premalo izbora. Umesto toga, evo kako sebi možete stvoriti više opcija:

1. Šta želim?

Iako ovo deluje kao očigledno pitanje koje znamo, mnogo puta nam promakne da o tome ozbiljnije porazmislimo, i zato nam promakne i to što želimo da postignemo. Zato odvojte nekoliko trenutaka, sada, i odgovorite sebi iskreno šta je to što u stvari želite? Ako ne želite više da pušite, da li to znači da želite zdravlje, prijatan miris, više novca za nešto drugo? Ako želite da date otkaz, kuda ćete se zaputiti nakon toga, kakav posao želite da imate? Ako želite da prekinete neki odnos, razmislite kakve odnose želite da imate, šta vam je tu  sve važno? Dobro je znati šta nećemo, ali je neophodno znati šta TAČNO hoćemo i ZAŠTO nam je to VAŽNO (Evo kako to da otkrijete).

2. Šta tačno dobijam iz trenutne situacije? Šta to znači za mene?

Čega ne želite da se odreknete? Zašto vam je „udobno“ u trenutnoj situaciji? Pronađite sve pozitivne aspekte vašeg trenutnog stanja i budite iskreni. Ponekad u ovoj fazi shvatimo da uopšte ne želimo da se menjamo, da bismo to uradili jer „tako treba“ ili „svi to rade“. Onda pustite i budite u miru. Istražite ovo pitanje dobro, jer od njega zavisi hoćete li uspeti u toj promeni ili ne. Setite se da se zapitate šta to za vas znači, pta je sve moguće kada to imate/radite, koji osećaj vam to pruža?

3. Koji je korisniji, zdraviji način da to obezbedim?

Šta još možete da radite da se osećate komforno, sigurno, mirno ili šta god ste naveli kao odgovor? Počnite odmah i ispitajte da li vam je to dobra zamena. Apsolutno ničeg ne morate da se odreknete, ali možete da BIRATE PUT kojim želite to da ostvarite. Tako za sebe kreirate opcije kojima ćete biti zadovoljni, jer nećete morati da se odreknete ničega što vam je važno.

Ponekad jednostavno nije do motivacije i hrabrosti. Nekad odlažemo stvari, jer ne želimo da se odreknemo nečeg što nam prija, to je sasvim logično i dobro je da je tako. I ponekad, rešenje ne mora uopšte biti teško, nekad je to samo par pravih pitanja.

Mi već znamo sve, samo treba doći do toga. 🙂

Često naši polaznici nakon treninga kažu “Sada shvatam zašto nikako to nisam mogla da uradim…Pa jednostavno nije mi bilo važno!” I to kažu sa osmehom na licu, rasterečenim ramenima i blagim glasom. Oslobođeni svih moranja, dalje biraju za sebe ono što im prija i što im je na korist.

Više o treningu saznajte ovde: NLP Praktičarski trening  

The post KAKO ISTRAJATI U PROMENI appeared first on MyNLP Beograd.

A to je već prvi korak ka tome da ostvarujete dobre odnose sa lakoćom, lako prenosite vaše ideje drugima, ostavljate dobar prvi utisak i skoro sa svakim nađete zajednički jezik.

Potrebno je samo nekoliko sekundi, sedam tačnije, da se formira prvi utisak. U sedam sekundi, malo šta stane, a ipak naš um već ima jasan stav o osobi preko puta nas – koji je jako teško promeniti.

Kako prvi utisak nastaje?

Pre nego što osoba uopšte progovori naš um je već opazio neke od ključnih stvari za stvaranje, ne samo prvog utiska, već čitavog odnosa sa tom osobom. Telesni stav, facijalna ekspresija, način hoda, pogled, pokreti ruku…

Zamislite na trenutak osobu koja hoda spuštenih ramena, gleda u pod sa glavom blago okrenutom u stranu, vuče nogu po nogu po zemlji i jako sporo hoda. Mala je šansa da ćete pomisliti da se radi o osobi koja je raspoložena, vesela, spremna za akciju i priču. I dobro je da to pomislite – na taj način lako uočavamo unutrašnja stanja ljudi koji nas okružuju i možemo imati spremnu reakciju. Zamislite kada bismo morali da čekamo danima da saznamo kako se neko oseća, njegovo stanje bi se toliko puta u međuvremenu promenilo.

Međutim u nekim situacijama ova sposobnost je manje korisna. Sigurno se nekih možete prisetiti, sada.

Dok odlučujemo da li će taj prvi utisak biti pozitivan ili negativan, obično samo jedno pitanje imamo na umu:

Da li je ova osoba kao ja?

Onoliko koliko nam je osoba slična, toliko će nam se isprva dopasti. Jednostavno, slično se sličnom raduje. Poznato znači i sigurno, provereno i često bolje od bilo čega što ne znamo. Lako poklanjamo svoje vreme i poverenje nečemu što poznajemo, jer znamo šta možemo da očekujemo.

U našem mozgu postoje posebni neuroni koji služe isključivo ovoj svrsi. Zovu se „ogledalni neuroni“ i zbog njih često i nesvesno oponašamo osobu sa kojom se osećamo prijatno. Možda vam se nekad desilo da primetite da sedite isto kao vaš sagovornik. Iz istog razloga se beba osmehuje odraslima koji se smeju nad krevecem.

Kada jednom ovo razumemo, možemo da počnemo da gradimo drugačije odnose sa onima koji su nam važni. Možda ste do sada odustajali od sjajnih ponuda i korisnih ideja jer vam se nije dopalo ko ih nudi. Ko zna koliko puta se to desilo u obrnutom smeru, jer na isti način razmišljaju i ljudi koji su preko puta nas.

Evo kako ovakve situacije možete znatno prorediti.

Sledeći put kada nekog upoznate ili želite da prenesete svoju ideju dobro je da pokažete osobi da ste im slični. U nečemu SIGURNO jeste, i dok ne otkrijete šta je to, važno je da osoba sa kojom pričate bude otvorena za takvo istraživanje.

Setite se svih stvari koje se mogu primetiti kod drugih, a nemaju (naizgled) veze sa onim šta osoba priča.

1. TELESNI STAV

Bilo da su ramena spuštena i ruke opuštene pored tela; bilo da su blago uzdignuta sa rukama na struku ili prekrštenim na stomaku – vi možete učiniti isto. Potpuno imitirati osobu je kontra produktivno i deluje kao ismevanje. Zato šta god da radite, budite u tome autentični. Ideja je da premostite jaz koji se nalazi između vas i osobe sa kojom razgovarate gradeći most, a ne tako što ćete biti nečije ogledalo.

2. MIMIKA

Nemo lice može govoriti više od hiljadu reči. Nečiji pogled nam nekad može reći sasvim dovoljno da razumemo šta se iza njihovih očiju krije. Kada je reč o nečijem licu možete usklađivati puno toga: facijalnu ekspresiju i sitne pokrete lica, treptanje, smer pogleda, kontakt očima… Šta vam još pada na pamet?

3. POKRET

Možda osoba tapka prstima ili njiše stopala ako sedi. Možda često dodiruje prste ili se češka. Možda pomera noge često ili sedi prekrštenih nogu mirno. Šta god da je, lako se uočava i usklađuje. Pazite da ne budete kao ogledalo i ovde. Ukoliko se osoba počeše, ne morate i vi odmah, na isti način. Dovoljno je da imitirate većinu pokreta koristeći slične mišiće da biste se uskladili sa osobom preko puta vas.

4. DISANJE

Da, i disanje se može usklađivati. Neko ima prirodno kratak dah ili je to možda znak uzbuđenja. Često će osoba koja je smirena disati duboko i polako. Ono što je fascinantno jeste činjenica da disanje može da utiče na naše stanje. Zato je usklađivanje na ovom nivou tako važno i efektno jer naše čitavo stanje usklađujemo sa sagovornikom i time ga već bolje razumemo. Nije li to sjajno?

Cilj ovakvih usklađivanja jeste da bolje razumete onoga s kim pričate i kreirate atmosferu poverenja i sigurnosti u kojoj može postojati slobodan protok informacija i ideja. Uz stalan oprez koji može biti koristan, dobro je otkloniti nepotrebne barikade koje često dižemo, a nisu nam korisne i sprečavaju nas da upoznamo nekog sjajnoj sa kojim možemo ostvariti sjajan odnos.

Primetite da se sve ovo dešava pre nego što izgovorite prve reči. Zamislite koliko informacija vaš mozak primi i interpretira pre nego što se sa nekim upoznate.

Zato je uvek dobro vreme preuzeti deo kontrole ovog procesa i učiniti stvari korisnijim i za vas i za vašeg sagovornika.

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psiholog i NLP trener

The post KAKO DA UVEK “KLIKNETE” NA PRVU appeared first on MyNLP Beograd.

Samo je pitanje da li mu poverujemo. I od ovog odgovora zavisi da li ćemo uspeti da nadjačamo taj glas.

Zašto se ponekad ovaj glas čini tako moćnim? Bez obzira na to koliko toga smo uspeli do sada, šta smo naučili i koliko puta ustali posle pada, ovaj glas ima moć da nas uveri da to ništa nije vredno ni važno. U trenutku kada se javi uspeva da izvuče sve one situacije u kojima smo se osećali loše, svaki put kada nismo dobili rezultat koji smo hteli. I u tom trenutku postaje sve lakše da mu se predamo i poverujemo mu.

Evo šta se u stvari događa unutar nas.

Često mislimo da stvari počinju emocijom ili nekom našom idejom koja se dalje razvija. Zapravo stvari češće počinju samo pitanjem. A problem nastaje onda kada na to pitanje odgovorimo tako da nam nije korisno nimalo.

Jedno od takvih pitanja, kada se nađemo pred nekim izazovom, bude : „Da li ja to mogu?“ ili Da li sam vredan/a toga?“. Onog momenta kada počnemo da tražimo odgovor, ostavljamo odškrinuta vrata strahu. A njemu ne treba puno prostora da se uvuče i počne da pravi haos.

I u tom momentu čujemo ono prvo „Ti to ne možeš.“, često kroz onaj osećaj u stomaku po kom znamo da nismo sigurni da li treba da napravimo sledeći korak.

Kada stvari potpuno krenu nizbrdo, obično se već desila jedna od sledećih stvari:

Poverovali ste mu

A kako i ne biste kada ono što čujete potpuno ima smisla i verovatno je tačno. „Dobila si otkaz na prošlom poslu.“ „Poklekla si u dijeti.“ „Nisi dobro odradila taj posao.“ Naš mozak je sklon da svaku emociju opravda logikom. I uvek će pronaći tu logiku zbog koje mi često zaboravimo sve ostalo što se desilo! Možda ste sami zaslužni za pronalaženje novog posla, možda ste u drugim stvarima istrajavali i kada je bilo teško, možda ste odradili hiljadu dobrih stvari na poslu. Ovakve stvari ne smete nikad zaboraviti. To je vaša odgovornost.

Zato je dobro pisati svoje uspehe. Lako je fokusirati se na sve ono što ne valja, ali to ne znači da ono što valja treba zaboraviti ili da je manje važno. Svakog dana upišite makar jednu dobru stvar koju ste uradili. Napravite mali eksperiment i vodite ovakav dnevnik mesec dana. Vidite šta će se sve promeniti.

A kada se ovo već dogodi i osetite taj neprijatan glas kako počinje da odgovara na pitanje, jednostavno mu postavite još jedno, na primer „Šta sam sve dobro uradio/la?“ i pustite ga da odgovara…

Odgovorili ste mu

Možda ne postoje glupa pitanja, ali svakako da postoje nekorisna pitanja. Pitanje „Da li ja to mogu?“ je jedno od takvih. Vi niste dužni da na takva pitanja odgovarate. Umesto toga prebacite svoju pažnju na pitanje koje vam može biti puno korisnije. „Na koji način ovo mogu da uradim?“

Naš mozak funkcioniše tako da kada čuje pitanje, automatski odgovara. Uvek na logičan način, i samo povremeno na koristan. A kako korisnost odgovora zavisi od samog pitanja, na vama je da odredite smer u kom će se ovo dalje razvijati.

Fokus je na pogrešnom mestu

Umesto da se pitate da li nešto možete, kako bi bilo da se zapitate zašto vam je to uopšte važno da radite? Naravno da je bilo situacija kada je rezultat bio drugačiji od željenog, naravno da ste se zbog puno stvari osećali loše, naravno da ponekad niste ni znali šta treba da radite, ali ako vam je to bilo važno – nastavljali biste da pokušavate dok ne dođete do uspeha!

Zato je ovo pitanje jedno od najvažnijih koje sebi možete da postavite. Ovo pitanje ima moć da odredi tok vašeg ponašanja i misli, da usmeri vašu pažnju tamo gde je najkorisnija, da vam pruži motivaciju, da vas ohrabri i da vam snagu kada postane teško, da vas natera da ne zaboravite za šta se borite i da nikad ne odustanete dok tamo ne stignete!

Uvek imajte na umu da je taj vaš unutrašnji kritičar – VAŠ. I ponekad samo pokušava da vas zaštiti, jer zna kako „neuspeh“ ume da boli. I kao svaki roditelj svoje dete, pokušava da vas odbrani od toga. I nekad je u redu da mu kažete da vam to ne treba. Da dalje možete sami. I on će vas, kao svaki dobar roditelj, u tome podržati.

Autor teksta: Una Timotijević, dipl. psiholog, NLP Trener

The post KAKO DA UTIŠATE UNUTRAŠNJEG KRITIČARA? appeared first on MyNLP Beograd.

– Radim po ceo dan i to niko nikad ne primećuje samo je bitno da li je đubre bačeno! Uvek gledaš samo mane…

Ili:

– Kada vidim ovo đubre ispred vrata, pomislim da me ne poštuješ jer znaš da mi je važno da održavamo kuću čistom, a ne mogu sve sama i odmah se iznerviram!

– Za mene je važno da neko ceni moje vreme i trud i dade mi slobodu da stvari uradim kada i kako ja najbolje mogu.

Koliko puta ste čuli ili bili deo prvog razgovora? Možda vas često neko isprovocira na ovaj način, a možda ako baš razmislite, pronađete poneku situaciju koju ste upravo vi pokrenuli. Zato je vi možete i preokrenuti.

Najveća razlika između ove dve situacije nije u formi niti u ljubaznosti, već u dubini iz koje pričamo. Naše vrednosti, ono što nam je u životu zaista važno se ne nalazi na površini, tu ih samo ispoljavamo često nesvesni te povezanosti.

Kada govorimo o situaciji ne uvažavajući naše namere ili namere sagovornika, sami pravimo te namere od onoga što vidimo. Tako na bačeno đubre vidimo kao na nepoštovanje. Iako nam samo đubre možda nije važno, poštovanje itekako jeste i to je ono što nas tera da reagujemo u afektu, jer ono što nam je srcu najbliže branimo najvatrenije.

Ako bismo komunicirali naše najdublje namere i vrednosti drugi bi nas uvek razumeli i onda bismo razgovarali u miru naročito kada smo sa nekim koga volimo. Kada bismo pitali ljude šta to znači za njih oni bi nam rekli suštinu i mi bismo je razumeli i govorili njoj, ne ponašanju koje je na površini.

Ako bismo pustili naše namere da razgovaraju same, ne bismo imali mesta ni za šta drugo osim za ljubav.

Evo kako se tome možete približiti, već u sledećoj prilici.

Razmislite o onim stvarima koje vas često nerviraju kod drugih ljudi. Možda su to neke specifične situacije ili stvari koje oni rade ili ne rade, a možda su to i specifični, isti ljudi. Pronađite nekoliko situacija koje su vas navele da reagujete onako kako niste želeli isprva. Promislite šta je za vas ta situacija značila? Šta mislite da vam je to pokazalo o drugoj osobi ili vašem odnosu sa njom? Čega je to predstava i šta bi moglo da stoji iza toga u vašem umu? Šta biste voleli umesto toga, kako biste znali da vas ta osoba voli, ceni, poštuje, vrednuje…

Kada imate odgovore na ova pitanja, možete ih predstaviti drugima u ovakvom obliku:

Kada vidim da radiš ___, na mene to deluje ____ jer osećam kao da ____.

Ili

Kada vidim da đubre nije bačeno, na mene to deluje kao udarac, jer osećam kao da me ne poštuješ (iako znam da to nije tako).

Na ovaj način komunicirate vaše emocije bez izvrtanja ili pakovanja i u onom obliku koji je razumljiv i gde nema mesta često pogrešnom tumačenju. Osoba koja čuje vaše iskrene reči, usklađene sa namerom, iskreno će moći i da ih razume.

Kako biste i vi razumeli nju, jednostavno pitajte.

Šta ovo za tebe znači, šta ti govori o našem odnosu? Šta ti je u stvari važno? Koja je to dublja namera sakrivena?

Svi ljudi imaju potrebu da ih neko razume i kada primete da to neko zaista pokušava, bez predubeđenja i osude, spremni su da i oni naprave korak i budu iskreni sa vama.

Zamislite kako bi vaši odnosi sa onima koje najviše volite mogli da izgledaju kada biste uvek razumeli jedno drugo? Kada biste znali šta u stvari ljudi misle i kada bi oni uvek znali vašu nameru?

Šta bi to tek značilo za vas i vaš život?

Vredi li promeniti način na koji trenutno komunicirate radi toga?

Mi u MyNLP-u verujemo da vredi, itekako. I u praksi se nebrojeno puta pokazalo da korišćenjem jednostavnih alata koje NLP pruža zauzvrat dobijamo nešto neprocenjivo.

Prijave za NLP Praktičarski trening su upravo u toku.

Ukoliko vam je potrebna informacija ili podrška u odlučivanju, naš tim konsultanata je tu za vas.

Pozovite već danas na 060/5500-596 , 011/406-6649 ili nam pišite na office@mynlp.rs

The post OKO ČEGA SE U STVARI SVAĐAMO appeared first on MyNLP Beograd.

Stigao je još jedan januar i dok iz sveprisutnog šuma sajber univerzuma odzvanjaju novi počeci, novogodišnje odluke i okrenuti listovi, ja se još uvek nosim sa ciljem koji sam sebi postavila prošle godine. Da ranije legnem i ranije ustanem. Bar sat vremena. Zvuči jednostavno i malo, pa ipak… Krenem par jutara i baš kada postanem nekako sva sigurna i pomalo ponosna na svoj uspeh, sledećeg jutra stisnem snooze na alarmu, jer zaslužila sam, zar ne? Pa onda posle nekoliko takvih kasnih ustajanja kasno i legnem, i eto me opet na još jednom početku.

Kako da izađemo iz začaranog kruga sopstvenih navika?

Ako ste pomislili na motivaciju, mogla bih odmah, još na početku ovog teksta da vam kažem da motivacija ne pravi ama baš nikakvu razliku, ali bih radije da vas pozovem da se u to i sami uverite.

U potrazi za odgovorom, posegnula sam za jednom od sjajnih NLP tehnika koja se zove modelovanje. Modelovanje na izuzetno efikasan način analizira uspešne obrasce i pretvara ih u jasne i primenjive strategije za uspeh u bilo kojoj oblasti života. Kada znate kako, modelovati možete bilo sebe, bilo druge ljude koje smatrate uzorima. I tako sam ja i za ovu priliku modelovala svoju svakodnevnu praksu joge i ljude oko sebe koji su uspeli da promene svoje navike.

Zašto nam je toliko teško da promenimo čak i male stvari koje bi nam život učinile boljim?

Možda čekamo pogodan trenutak, da se završi još ovaj projekat, da odu gosti, da počnemo od sutra, sledećeg ponedeljka ili prvog januara? Jutro kada ćemo se konačno probuditi radosni i orni u susret još jednom novom danu i svim njegovim mogućnostima? A možda mislimo da, o, strašne li pomisli, ne želimo dovoljno? Da u stvari nismo motivisani da iz tople postelje iskočimo u hladnu sobu u pola šest ujutru, zimi, dok još nije ni svanulo?

Da vam kažem nešto. Nije niko.

Ali da vam kažem još nešto. To uopšte nije važno.

Da li sve ovo vreme gledamo u potpuno pogrešnom smeru?

Par reči o motivaciji o kojoj svi toliko pričamo, da je počela da se podrazumeva kao recept za uspeh. A nije. Ni malo.

Razmislite, u kojim prilikama nam je potrebna motivacija? Da li nam motivacija treba da jedemo kada smo gladni? Ili da se vidimo sa nekim u koga smo zaljubljeni? Da ne pominjem već čuveni primer o motivaciji i trčanju u hipotetičkom slučaju da strašno iznerviramo nekog tigra pa isti krene da nas juri. Šta mi tada radimo? Bežimo koliko nas noge nose. O motivaciji i sličnim demonima sigurno ne razmišljamo.

Motivaciju prizivamo onda kada je potrebno da uradimo nešto što baš i ne bismo ako ne moramo.

Istina, ona može da služi kao trenutni pokretač, ali obično u nekom trenutku motivacija ispari. Sasvim. Mnogo nas zamrzi. Ili se desi neki neuspeh pa prekine početni entuzijazam. Šta god da je tek motivacije ni od korova.

Kako je da održimo i učinimo trajnom? Hm, nikako! Prva istina je da je nemoguće biti stalno, konstantno i zauvek motivisan ,a druga, da to za uspeh nema nikakvog uticaja. Nije važno. Ne treba nam. Uopšte. Bar ne za sve one uspehe na duge staze.

Već godinama unazad moja praksa joge je svakodnevna i to nije postala zato što ja svakoga dana osećam motivaciju. Ima dana kada sva radosna razvijem prostirku. A ima i onih kada me baš mrzi, kada sam u gužvi ili na putovanju. Ali vežbam svejedno. Makar deset minuta, u svakodnevnoj garderobi i na stolici ako je to sve što imam. U onim situacijama kada zbog bolesti napravim pauzu, uopšte mi ne bude teško da se vratim uobičajenoj rutini. Dakle, ni nalik na moje pokušaje sa ranim ustajanjem.

Slično je i sa ljudima sa kojima sam razgovarala. Za svoj uspeh se nisu oslanjali na motivaciju ili inspiraciju. Pravi trenutak i osećaj da su konačno spremni. U stvari, o tome uopšte nisu ni razmišljali kao o nečem bitnom. Više kao o nečem što je lepo ali ne ni neophodno jer, sva ta naša stanja, misli i osećanja, dolaze i odlaze.

Stoga, nije motivacija, već nešto potpuno drugo što je presudno za promenu koja traje i uspešno ostvarene odluke koje donosimo sa Novim godinama. A da ovaj tekst ne preraste u omanju knjigu, o tome šta je to tačno što nam je potrebno pričamo u sledećem. Ja do tada primenjujem uvide svog modelovanja i javljam vam rezultate.

Ukoliko vi želite da oslobodite sve svoje potencijale i između ostalog naučite tehniku modelovanja, pozivamo vas da nam se pridružite na našim NLP treninzima koji startuju već ovog februara.

Autor teksta

Jelena Malenović, sertifikovani instruktor joge i NLP master

The post ODRŽIVA MOTIVACIJA I DRUGE BAJKE, MITOVI I LEGENDE appeared first on MyNLP Beograd.

Koliko puta ste čuli ovu rečenicu? U koliko situacija ste je i sami izgovorili? Jeste li se ikada zapitali šta ona za vas znači i šta sve sa sobom donosi?

Nekad ovo ume biti odlična granica zone komfora koja je uvek tu da nam pruži osećaj sigurnosti. Učeni smo da realno shvatamo kao jedino moguće pa se jurenje za onim izvan toga često smatra ludošću.

Ja bih ovde želela da predložim jednu, malo izmenjenu, dopunjenu definiciju, usmereniju na sve one snove koji se nalaze izvan tih magičnih granica komfora.

Šta bi se desilo ako bismo uz reč nemoguće dodali jedno malo “u ovom trenutku”? Da li bi se išta u vašem životu promenilo ako biste umesto svakog “Nemoguće!” rekli “To nije moguće, u ovom trenutku”? Da li bi vas to nagnalo da odete jedan korak dalje i zapitate se “Šta je potrebno da uradim da bi to bilo moguće u nekom sledećem trenutku”?

I onda budite sasvim realni, slobodno. Realnost može biti itekako čudesna, ako joj ostavite dovoljno prostora za to.

Kad god pomislite da nešto za vas nije moguće, sasvim ste u pravu. Bilo da razmišljate o činjeničnom stanju stvari poput odlaska u muzej čije radno vreme je prošlo ili nošenja pantalona koje su dva broja manje od vašeg trenutnog. (Nemojte pogrešno shvatiti, čuda se uvek i svuda dešavaju, naročito onima koji u njih veruju, ali sada smo ovde da budemo potpuno “realni” u razmatranju čudesnih stvari koje sami možemo da stvaramo). Ili razmišljate o vašim uverenjima poput “Nikad ne idem tamo gde želim!” ili “Ne mogu da smršam koliko god se trudio/la!”. Podjednako biste bili u pravu. Zato bi za vas verovatno bilo korisno da se odmah nakon takve vrste razmišljanja prebacite na ono podsticajno. To veoma lako možete učiniti jednom rečenicom “Šta je potrebno da uradim da bi ovo za mene bilo moguće?”.

Na ovaj način usmeravate vaš um da menja metode i strategije dolaska do cilja, a ne sam cilj. Često je potrebno proći nekoliko puteva dok ne stignete tamo gde ste nameravali i vi to sigurno imate u vašem iskustvu. To nije dovoljan razlog da se cilj prilagođava vašim trenutnim mogućnostima ili resursima. Ništa nije dovoljno dobar razlog za to! Tad na scenu stupa vaš trud, rad, vaša vera i strpljenje. Kada su vaši snovi takvi da se vi morate menjati kako biste ih stigli, onda budite sigurni da sanjate prave stvari!

Kada uz sve to osmislite i realne planove, strategije i tehnike onda vam zaista ništa nesavladivo ne može stajati na putu. Evo jedne od tehnika koja vam u tome može pomoći.

Kada postavljate cilj uvek proverite sledeće stvari:

1. Formulacija

Ako cilj uobličite u rečenicu poput „Ne želim više da se svađamo.“ ili „Neću da budem bolestan ili bolesna.“ Smanjujete mogućnost da dođete do onoga što zaista želite. Vaš cilj nije da ne budete bolesni, već da budete zdravi. Ovo je izuzetno važno jer upravo oblik rečenica koje izgovarate postavlja i upravlja vašim fokusom. Birajte fokus na zdravo, na mir u kući ili vezi, na ljubav, a ne na sve one stvari koje ne želite da imate.

2. Odgovornost

Obavezno proverite je li to uopšte do vas? Kada postavite cilj poput “Dao ili dala mi je povišicu” stavljate taj cilj u tuđe ruke i onda je na vama samo da čekate, ne radeći ništa osim gajenja nervoze i mučnog iščekivanja. Ako preokrenete situaciju onda vam mogu na pamet pasti svi načini dolaženja do tog cilja. A uvek ih je više ako se oslobodimo da pogledamo.

3. Specifičnost

Kada uđete u taksi vozilo, da li vozaču kažete “Vozi me na neko lepše mesto.” Ili mu date tačnu adresu na koju ste se uputili? Zašto bi za stizanje na bilo koji drugi cilj bilo išta drugačije? Kada precizirate ono što želite, vašem umu postaje jasnije kuda treba da ide, a to znači da konačno može da počne i da smišlja kako najbrže do tog cilja i da stignete!

4. Ekologija

Razmislite šta će se sve promeniti kada ostvarite taj cilj ili krenete u pohod. Kakve posledice taj cilj donosi sa sobom, za vas i vašu okolinu? Šta ćete dobiti? Šta ćete izgubiti? Kada je vaš cilj podržan dobrom namerom i popločan ljubavlju prema onima u oko vas i kada im donosi dobro, onda dopuštate da se čitav svet nekako čudesno sklopi tako da taj cilj i dostignete!

5. Resursi

Razmotrite i zapišite šta je to sve što vam u ostvarenju tog cilja može pomoći. Koji su to ljudi koji vam mogu biti podrška? Koje osobine će vam biti od koristi na tom putu? Koje znanje i veštine možete iskoristiti?

Šta god da sanjate, uvek imajte na umu sledeće: Samo zato što je nešto nerealno, ne znači da nije moguće! 

Autor teksta

Una Timotijević

Diplomirani psiholog, NLP Master i Coach

The post REALNO POSTAVLJANJE NEREALNIH CILJEVA appeared first on MyNLP Beograd.