Postoje tako sjajna znanja, metode i alati koje možete da usvojite već sada da uvek znate kako da priđete svom detetu tako da vas čuje i posluša, da postavite granice, razumete šta ga motiviše i osnažite ga da ima više samopouzdanja i uspeha u onome što radi.

Sve ovo je deo sadržaja naše Akademije za roditelje. Akademija je nastala tako što je Marijana, naš NLP trener, počela da primenjuje svoja NLP znanja sa svojim ćerkama. Sada, 10-ak godina kasnije, i one se interesuju za NLP, a jedna je već završila NLP Praktičarski trening. Kako će tek one sjajne mame biti!

Akademija za roditelje je nastala kako bi podržala sve one koji znaju koliko je važno da rade na sebi kada postanu roditelj, jer kad god radite na sebi da budete bolji – i vaše dete postaje bolje, srećnije, smirenije, sa većim samopouzdanjem, jasnijim ciljevima, odgovornošću i saznanjem da ga vi potpuno razumete i podržavate!

U ovom tekstu Marijana je sa vama podelila nekoliko principa koje su za nju, i njenu decu, napravile onu razliku koja čini razliku. Isprobajte par i otkrijte šta za vas ovi principi znače i koliko vama mogu biti od koristi!

„Ponekad pomislim kako je šteta što sam na svoje NLP putovanje krenula kada su mi deca imala već 10 i 12 godina i kako sam mogla biti još mudrija mama da sam neke stvari saznala ranije. Moje ćerke, sa druge strane, su i svesno i nesvesno upijale principe NLP-a, vežbale tehnike, bile moji „zamorčići“ i rasle zajedno sa mojim učenjem. Neke moje rečenice i pitanja znale su da čak i da ih zbune, a danas sve češće čujem te iste rečenice iz njihovih usta i shvatam koliko su im bile značajne.

Možda se sada pitate koje su to rečenice? I to je dobro, to znači da ste radoznali i otvoreni da učite nove stvari i to vas čini sjajnim roditeljem. Ti principi su pred vama da ih koristite kad god vam budu potrebne. A na kraju vas čeka i jedna posebna rečenica koja je meni bila najkorisnija u umirivanju moej dece kada su uznemirena zbog nekog.

Nema neuspeha, samo povratna informacija.

Ili što bi Mendela rekao, ili pobednik ili učenik. Znate li gde mi je ovaj aksiom najviše značio? Kada stigne kontrolni iz matematike i ocena 3+. Tada je ovaj aksiom odličan da jedan roditelj bude smiren i konstruktivan, pogleda zadatak i shvati šta tačno detetu nije jasno. Jer, svakako je taj kontrolni samo trenutni presek onoga što se zna i ne zna. Pa onda neka tome i služi. Da vidite gde greši, jer ne razume. Sa ovom rečenicom u glavi, i detetu će biti jasno da to nije neuspeh već odraz truda i vežbe.

Ako uvek radiš isto, uvek ćeš dobiti isto. Ako te to što radiš ne dovodi do rezultata, radi nešto drugo.

Znate onu rečenicu: 100 puta sam mu rekla, i ništa! Da li stvarno očekujete da će 101. put biti drugačije? Neće. On i dalje ne čuje, vi se i dalje nervirate. Dakle, uradite nešto drugačije. Razmislite, na koje sve načine možete da mu kažete, pokažete, objasnite? Budite slobodni i kreativni!

Značenje komunikacije je u odgovoru koji dobijate.

Svako ko radi sa decom, svojom ili tuđom, ovo treba da zapamti. Kada detetu nešto govorite ili dajete instrukcije, najvažnije je da na kraju proverite da li vas je dete razumelo. To što se nama podrazumeva da smo bili jasni, uopšte ne znači da smo rekli tako da nas dete razume. Budite fleksibilni i objasnite na različite načine kako bi bili sigurni da dete tačno zna šta treba da uradi. Uvek proverite šta je i kako dete tačno razumelo?

Pitajte tako da dobijete odgovor, a ne izgovor.

Pitanja koja počinju sa „zašto„ najčešće daju izgovor i zato ih izbegavajte. Nisu naročito korisna jer razgovor često izgleda ovako:

– „Zašto si opet zakasnila na čas?“

– „Zato što je bila gužva.“ 

– „Zašto ne kreneš ranije?“

– „Zato što ne mogu!!“

A može i ovako:

– „Šta se tačno desilo pa si zakasnila na čas?“ 

– „Bila je gužva u saobraćaju?“

– „Šta ti možeš da uradiš?“

– „Možda da krenem ranije.“

– „Kako tačno to možeš da uradiš?“

– „Pa da ustanem ranije i odmah doručkujem.“

– „Kada to možeš da probaš?“

– „Sutra.“

– „To mi deluje super!“

Neko se motiviše štapom, a neko šargarepom.

Ko zna koliko bi mi vremena bilo potrebno da svesno počnem da primenjujem različite tipove motivacije kod različite dece da nisam naučila da je nekoj deci najbolja motivacija da nešto izbegnu, a drugoj da nečemu teže. Nismo svi isti i najgore što možete da uradite je da uporno motivišete dete suprotno od njegove prirode. Ovo možete lako da proverite sa svojim detetom, jednostavno ga pitajte šta želi i slušajte. Može vam reći nešto poput „Želim da dobijem dobru ocenu“ ili „Neću da dobijem lošu ocenu“. Oba odgovora su tačna i biće vam od velike koristi!

I za sam kraj, evo i one posebne rečenice kojoj su se moje ćerke prvo čudile, pa se smejale, pa bile ljute, a onda i same počele da je primenjuju.

Znate ono kad neko dođe i kaže vam „Kako me nervira…„ neko ili nešto. Uz to ide čitav spektar emocija, teške fiziologije i stezanja u grlu, stomaku ili rukama. E, kad se ta rečenica čuje u našoj kući, sledi moje čuveno pitanje:

Kako si rešila da te to nervira?!? 

Kada dete, ali i odrasli, prvi put ovo čuje, može biti ljuto, zbunjeno ili revoltirano. Ipak, poenta je da razume da taj neko, ili još gore to nešto, postaje jače od nas samih čim mu dajemo toliku moć da vlada našim emocijama, telom i umom. Ova jednostavna rečenica otkriva koje sve to korake prođemo pa dođemo do toga da nas neko nervira. To je najčešće automatska reakcija, a ovim pitanjem otvaramo prostor u kom postoji mogućnost da pdreagujemo drugačije.

Isprobajte, prvo na sebi, kada vam dođe da to izgovorite. Zapitajte se kako to što neko radi utiče na to kako ćete vi da se ponašate. I da li možete da se ponašate drugačije. Jer, ako radite uvek isto, dobićete uvek isto, zar ne?

Ovo su samo neke od tema o kojima ćemo detaljnije pričati u okviru Akademije za roditelje, ili kako ja volim da kažem NLP Akademija za mudre roditelje.

Počinjemo 19.11. i sad je pravo vreme da se prijavite! Potražite dodatne informacije ovde.

I zapamtite,

nema idealnog roditelja, ali ima sjajnih tehnika koje svaki mudar roditelj treba da zna!

The post 5 LEKCIJA ZA SVAKOG MUDROG RODITELJA appeared first on MyNLP Beograd.

I ljudi se stalno iznova bore protiv nje, da se motivišu, nateraju, zamole prijatelja da ih natera, krenu na neki trening ili kurs o organizaciji vremena, ali uzalud. Na kraju dana odgledaju tu epizodu više (dobro, dobro, sedam epizoda više), odspavaju tih pola sata duže, pročitaju još nekoliko postova o pripremi libanske tabule salate ili čišćenja kuće  sredstvom koje sami mogu da naprave. I sve to je sasvim u redu i služi nečemu. Ovo je blog za sve one koji nakon takvog dana ne legnu zadovoljno u krevet, već se kinje što nisu uradili više, prave nove planove, a u pozadini čuju ono „Ma važi“ i pitaju se kako to da ipak nastavljamo da radimo stvari koje znamo da nisu tako dobre za nas.

Sjajna žena koja je i sama muku mučila sa prokrastinacijom, sada pisac i motivacioni govornik, Mel Gibson možda ima odgovor.

Ona je došla do zaključka da ne postoji osoba koja prokrastinira niti čak da je odlaganje uopšte povezano sa aktivnošću koja se odlaže.

Prokrastinacija u stvari povezana sa stresom.

Svako od nas, svakog dana nosi određenu količinu stresa sa sobom. Život je jednostavno stresan. I prelep. Ali i stresan. 😊 I to je sasvim okej. I kada sa tim stresom koji vukljamo okolo naiđemo na zadatak koji treba da obavimo, a malo je teži, dosadniji, ne uživamo u tome odlučimo se za manje bolnu varijantu. I ta aktivnost nam u stvari pomaže da, makar trenutno, umanjimo stres i osećamo se smireno, radosno, zadovoljno. Kao i sve akcije ovog lakšeg tipa, i ona je kratkotrajna i zato ne predstavlja neko sjajno rešenje.

Evo šta umesto toga možemo da uradimo za sebe.

PROKRASTINACIJA JE NAVIKA.

I to tako dobro uvežbana. I kao i svaka navika ona se sastoji iz 3 koraka:

1. OKIDAČ

U ovom slučaju, odlaganja stvari, okidač je stres. I na to nas podseti milion nepročitanih mejlova, gomila veša koja čeka na peglanje, nebrojeno notifikacija na telefonu, pritisak u ramenima ili glavobolja… Pri samoj pomisli da krenemo u raščišćavanje “to do” liste pripadne nam muka.

2. RUTINA

Kada naletimo na okidač, gotovo automatski pokrećemo svoju dobro uvežbanu rutinu koja ima za cilj da nas trenutno umiri. Koliko puta ste na poslu gledali klipove mačaka? I to zaista pomaže i smanji stres u tom momentu. Jedini problem je što već u narednom poveća, jer ostaje još manje vremena da se sve obavi…

3. NAGRADA

Šta ej tu onda tačno nagrada? Pa upravo taj osećaj smirenja koju osećamo dok gledamo te klipove. I baš zato što je tako kratkotrajna, mi skrolujemo dalje, i dalje i dalje…čekajući na neki nalet motivacije dok potpuno tonemo u stanje autopilota. Dok ne prođe nekoliko sati, a mi ništa nismo uradili kreće novi krug.

KAKO PREKINUTI ZAČARANI KRUG

Lošu naviku je najbolje zameniti dobrom, tj zdravijom i korisnijom za nas. Stres nije moguće poptuno izbaciti, ne bi ni bilo prirodno. Ima raznih tehnika kako se sa njim nositi, kako ga umanjiti ali o tom ćemo u drugom tekstu. Ono što je potpuno u našoj kontroli jeste ta naša rutina. E to treba menjati!

Sledeći put kada se nađete u prilici da nešto treba da uradite, a počnete da razmišljate kako to da izbegnete – shvatite to kao onaj okidač. I kažite sebi „Aha! Evo te.“ Onda umesto da se prepustite vašem starom odgovoru, promenite ga. Možete da iskoristite taktiku „5 sekundi“. Potrebno je samo da izbrojite „Pet, četiri, tri, dva, jedan…“ i nakon toga krećete u akciju! Makar 5 minuta se bavite akcijom koju biste inače izbegli.

Ovo je mnogo važan korak jer time prekidate ovaj lanac. Taj okidač i rutina idu jedno s drugim godinama i sjajan su par, samo nažalost na vašu štetu. Kao i sve destruktivne veze i ovoj mora doći kraj, a vi ste ti koji treba da presečete.

I možda nije uvek lako to uraditi – ali je uvek vredno.

A kada u vašem životu prekinete nešto što vam nije koristilo, pravite mesta za sve one divne stvari koje strpljivo čekaju svoj red, za onaj osećaj ispunjenosti i pobede jer ste ovog dana uradili nešto sjajno za sebe!

Krenite već danas.

PET, ČETIRI, TRI, DVA, JEDAN!

Na Praktičarskom treningu polaznici otkrivaju svoje strategije koje im više nisu korisne i uče kako da ih zamene ponašanjem koje će im doneti ono što žele.

Više o treningu saznajte ovde: NLP Praktičarski trening  

The post KAKO RASKINUTI SA PROKRASTINACIJOM appeared first on MyNLP Beograd.

Ako negujete svoj život (a sigurno ste baš zato ovde), želite da ga živite radosno i ispunjeno i u miru i ljubavi sa onima oko vas, na ovih sedam zabluda o zahvalnosti se nasmejte i produžite dalje. Možda čak i pomislite “Hvala, što ovo nije deo mog života”.

1. To je navlakuša pozitivne psihologije.

U moru life coach-eva, savetnika i trenera lako je uočiti one koji su se našli na tom spisku preko noći. Bez brige, takva profesija takozvanih “prodavaca magle” ne traje dugo. Ali ostaje negativna misao kada se takvi pojmovi opet pomenu.

Pozitivna psihologija nastala je u želji da se dotadašnja znanja iz psihologije i psihoterapije koriste i za očuvanje i poboljšanje mentalnog zdravlja. Iz tog pravca rodile su se mnoge metodologije sa tim ciljem, među njima i NLP.

Zahvalnost je jedna od praksi koja je prepoznata kao glavna veština i alat takvih nauka zbog svoje učinkovitosti za mentalno, emocionalno čak i fizičko zdravlje.

2. Ako si zadovoljan onim što imaš sada – nikada nećeš napredovati.

Zapravo istinaje poptuno suprotna: Ako nisi zadovoljan onim što imaš sada – nikada nećeš napredovati. NLP je nastao proučavanjem uspešnih ljudi kroz različite tehnike i znanja dotadašnje psihologije. Ono što su tvorci NLP metodologije, inače dva psihologa, otkrili jeste da su upravo ljudi koji su uspešni praktikovali zahvalnost više od onih koji to nisu. I to su radili oduvek, čak od momenta u kom ih niko sa strane ne bi nazvao uspešnim.

3. Zahvalnost je lepo osećanje.

Da, kada praktikujemo zahvalnost, osećamo se lepo, i dobar osećaj stvara kada smo srećni onim što imamo. Za mnoge ljude ovo ipak znači da treba da se uvek osećaju lepo i da ako se iznova i iznova naglas zahvaljuju da će im se život promeniti.

Istina je da ako ništa ne menjamo – ništa se oko nas neće promeniti.

Zahvalnost je mnogo šira od osećanja (koje je prolazno i zavisi od mnogo faktora). Zahvalnost je stanje čitavog našeg bića + akcija. Zahvalnost znači prepoznati priliku kao šansu, videti dobro u svemu, imati vere u teškim momentima, razvijati svoje talente, oprostiti drugom, znati i živeti prave vrednosti, biti strpljiv… A za to je potrebno mnogo više od „lepog osećaja“.

4. Zahvalnost čeka posebnu priliku.

Često ljudi mešaju slavlje i zahvalnost. Slavimo kada se desi nešto dobro, namerno ili slučajno. Zahvalni treba da budemo uvek. Možda vam se i desilo da ste bili zahvalni na nečemu što i nije bilo tako lepo jer vas je dovelo do nečeg neprocenjivog. U svakom lepom, lošem, iznenadnom, teškom, uzbudljivom, dosadnom, običnom danu možemo biti zahvalni.

5. Zahvalnost donosi instant sreću.

Često na coaching-u ljudi kažu „eto probao sam, bio sam zahvalan ali nisam se zbog toga osećao bolje“. A na pitanje koliko dugo ili često su to radili kažu „pa probao sam, jednom“.

Svrha zahvalnosti nije sreća i taj ekstatičan osećaj „sad mogu sve!“ Zahvalnost nas uči kako da budemo u trenutku, kako da očekujemo manje, a budemo spremni na sve, kako da vidimo i onu pozitivnu stranu, kako da učimo iz svakog dobrog i lošeg iskustva, da budemo strpljivi i u miru sa sobom i svetom. Da, što duže praktikujemo zahvalnost mi sve više postajemo radosniji jer naučimo da se radujemo i malim stvarima, ne samo specijalnim prilikama, ali to je ona životna radost koja ispunjava čitavo naše biće, ne samo onaj osećaj sreće i leptirića u našem stomaku.

6. Ne možeš biti zahvalan u krizi.

Ipak, tada je najpotrebnije. Mnoga saznanja u psihologiji nastala su upravo u kriznim trenucima, tačnije kao odgovor na njih. Čitava psihologija nastaje nakon Drugog svetskog rata i to upravo od strane onih koji su prošli najgore.

U kriznim trenucima ljudi isprva razmišljaju o fizičkom opstanku, ali kako vreme prolazi počnu da razmišljaju i o novim dimenzijama, mentalnoj, emocionalnoj čak i duhovnoj. U takvim fazama ljudi otkrivaju svoje vrednosti, uče šta im je zapravo važno u životu, otkrivaju za šta se vredi boriti i preživeti, a zahvalnost je upravo ono što ih pokreće.

7. Zahvalnost je automatska, nije to mišić koji se vežba.

Zahvalnost je i veština, i kao svaka veština i ona se da naučiti, trenirati i uvežbavati. Kada počnete da se time bavite, primetićete kako vremenom postaje sve lakše da nabrojite stvari na kojima osećate zahvalnost. Vremenom ćete otkrivati razne stvari koje su vam se podrazumevale ili bile nesvesne do tada. Primetićete da u raznim izazovnim situacijama reagujete drugačije, smirenije. Učićete o sebi više i to će vam dati podršku da se razvijate u smeru u kom želite. Ništa što je vredno (strpljenja i rada) ne dolazi preko noći.

“Ljudi rade stvari iz dva razloga – iz straha ili iz ljubavi. Zahvalnost nam pomaže da naš izbor češće bude ljubav.”

The post 7 MITOVA O ZAHVALNOSTI appeared first on MyNLP Beograd.

“Kako misliš, tako će ti biti” nije samo jedna od afirmacija koje služe da lepo zvuče i stoje nam na pozadinama telefona. Iza ove rečenice krije se čitava naša stvaralačka moć da upravljamo sopstvenom budućnošću. Ne, ne iz kreveta. Ali stav koji imamo će umnogome odrediti pravac kojim se krećemo, pa samim tim i rezultat kojem težimo.

U KAKVOJ SU VEZI NAŠ STAV I ZDRAVLJE?

NLP metodologija je decenijama izučavala vezu našeg uma i tela. Proučavajući najuspešnije psihoterapeute svog vremena prikupilo se dosta znanja o toj čudesnoj i moćnoj vezi. Um i telo su deo istog sistema i rade zajedno, međusobno utičući jedno na drugo. Kada se desi promena u jednom delu – menja se i drugi deo tog sistema.

Suzan Segerstrom, profesor psihologije univerziteta Kentaki sprovela je jednogodišnje istraživanje o uticaju optimizma na imuni sistem čoveka. Proučavala je ćelijski imuni sistem čija je glavna funkcija zaštita od virusnih infekcija.

Rezultati ovog istraživanja govore da što je veći optimizam, imuni sistem je jači tj brže i lakše odbija virus. Kada se optimizam smanji, smanjuje se i odgovor imunog sistema.

Dr Segerstrom navodi još jednu mnogo važnu činjenicu:

“Ljudi koji su optimistični su takođe i srećniji, pažljiviji i radosniji i to takođe utiče na jačanje njihovog imunog sistema.”

KO SU ZAPRAVO OPTIMISTI?

Optimisti se najbolje prepooznaju u negativnim situacijama, tj u odgovoru na njih. Evo tri ključna stila njihovog razmišljanja:

1.Budućnost je dobra.

Optimisti imaju pozitivan pogled na budućnost – zato što imaju nadu. Mogu da se fokusiraju na ono što je sada dobro i iskoriste to za još bolju budućnost. U mnogim situacijama očekuju pozitivan ishod. A ako rezultat ipak bude drugačiji od očekivanog, jer nekad se i to desi, onda ovako razmišljaju o tome:

2.Problem je privremen.

Optimisti veruju da će vremenom stvari biti bolje. Zato češće rade na tome, za razliku od pesimista. Imaju nadu da će doći bolje vreme i sposobnost da se tome raduju. Zato su strpljiviji i odmereniji.

3.Problem je specifičan.

Optimisti zadržavaju problem u tu gde je nastao, ne generalizuju ga na ostale oblasti svog života. Zato u ostalim oblastima života i dalje napreduju ili održavaju nivo. To im daje stabilnost i snagu da s izbore sa problemom, daje im širu perspektivu mogućih rešenja.

4.Problem je spolja.

Ne internalizuju problem i ne prebacuju krivicu na sebe. Zato mogu da problem posmatraju odvojeno od sebe i da ga sa mirnim umom rešavaju. Imaju pozitivnu sliku o sebi u svakoj situaciji i to im daje ogromnu snagu u svakom izazovu.

KAKO BITI OPTIMISTA?

Kao i svaki način razmišljanja, i optimizam se može naučiti. NLP nas uči da se veštine stilova razmišljanja uče uvežbavanjem. To radimo na našim treninzima kroz različite tehnike i vežbe.

Evo jedne koju možete već danas primeniti. Sada je sjajna prilika da ovu veštinu uvežbamo.

Svakog dana pišite ono što je u tom danu bilo dobro. Možda ste zadovoljni količinom obavljenog posla, možda ste pogledali dobar film ili proveli kvalitetno vreme sa nekim ko vam je drag, možda ste isprobali neku novu veštinu ili ste čitali super knjigu. Šta god da vam je ogrejalo dušu – zapišite. I radite to svakog dana. Setite se koliko su rutine važne u ovom periodu.

Pišite čemu se sve radujete kada ova situacija prođe. Šta ćete sve moći da radite, kuda ćete hteti da idete, koga jedva čekate da zagrlite? Pišite te stvari i oživite ih u vašem umu. To će vam dati topao osećaj i energiju da sa što većim mirom istrajete do tih trenutaka. Kada imate čemu da se radujete i jedva čekate – vredno je strpljenja.

Korisno je znati da je način razmišljanja nešto što biramo za sebe. Kada takvu odluku donosimo svesno onda je možemo kontrolisati i doneti najbolju moguću odluku u tom trenutku.

Setite se, kako mislimo tako će nam biti. Pa hajde da nam bude dobro. Hajde da mi budemo dobro.

“Stav je izbor. Biti srećan – je izbor. Optimizam je izbor. Ljubaznost je izbor. Davanje je izbor. Poštovanje je izbor. Kakav god izbor da kreirate – taj izbor će kreirati vas. Mudro birajte.” – Roj T. Benet

The post KAKO OPTIMIZAM JAČA IMUNI SISTEM appeared first on MyNLP Beograd.

Svaka nova situacija tera na prilagođavanje i to je ono što nam stvara stres – promena dosadašnjeg načina života. To često unosi nemir i u nama stvara osećaj straha, teže nam je da donosimo odluke, osećamo se preopterećeno informacijama koje ne slažemo baš najbolje po prioritetima. Često ni ne znamo šta nam je uopšte kriterijum.

Naši ciljevi se potpuno promene, neki budu na pauzi dok drugi planovi stupaju na snagu. Na sve to, ono što je realan izazov postaje izvor straha i opšte pometenosti.

Umesto meteža neorganizovanih misli, evo jedne korisne.

Svaka situacija u našem životu se odigrava u dva sveta – spoljašnjem svetu koji je oko nas i unutrašnjem svetu našeg uma. Kada spolja zavlada haos mnogo je važno da postoji red iznutra. Srećom, taj deo je uvek i u potpunosti u našoj kontroli!

Evo kako rutina pomaže u situacijama krize.

1. PREDVIDIVOST

Naš mozak ne voli nepredvidivost. Zato kada je primeti šalje signale koji su neprijatni da bi nas naterali da što pre odreagujemo. Zamislite neku radnju koja vam je potpuno poznata, recimo put do posla, jutarnje kuvanje kafe, odlazak u prodavnicu… U takvim situacijama stres je minimalan jer tačno znate šta možete da očekujete. Vaše telo je opušteno i misli mirne jer je ovo već dobro poznat scenario. Kada uvedete rutinu u periodu kada se puno stvari oko vas menja, osiguravate osećaj kontinuiteta i to donosi mir. Slično se sličnom raduje – zato što mu je poznato.

2. OČUVANJE ENERGIJE

Setite se na trenutak kako je prvih nekoliko vožnji automobila izgledalo? Koliko energije ste ulagali u to da se setite svega što je potrebno od nameštanja retrovizora, vezivanja pojasa, do stiskanja kvačila, otpuštana kvačila, ubacivanja u brzinu…Da ne pominjemo parkiranje! A kako je sada? Koliko energije sada ulažete? Verovatno većinu vremena niste ni svesni šta tačno radite jer je radnja automatska i zato troši jako malo vaše energije. To vam onda daje mogućnost da radite i druge stvari tokom vožnje. Na primer pevate vašu omiljenu numeru iz sveg glasa!

3. MOTIVACIJA

Psiholozi govore o volji kao o mišiću koji se uvežbava, razvija i UMARA. Tokom dana naš nivo motivacije opada i do uveče ona čokoladica u kuhinji deluje mnogo primamljivije nego što je tog jutra. Druga zanimljiva činenica o motivaciji jeste da ona dolazi iz akcije. Što više čekamo da budemo motivisani da nešto uradimo, sve je manja verovatnoća da ćemo to zapravo i uraditi sa nekim preteranim oduševljenjem. Kada uspostavimo jasnu rutinu „čuvamo“ više motivacije za sve stvari koje želimo da obavimo. A kada obavimo sve te rutinske poslove, osetimo se zadovoljno – eto dodatne motivacije!

4. FOKUS

Multitasking više nije u modi. Kada raspemo našu pažnju svuda po malo, na kraju dana nijednu stvar nismo obavili najbolje moguće, a osećamo se kao isceđena krpa. Kada su naše misli i akcija usmereni na jednu stvar – verovatnoća da ćemo to uraditi kako treba je znatno veća. Onda smo potpuno prisutni i predani onome što radimo. Pametno ulažemo našu energiju, a zadovoljni smo rezultatom što nas čini da se osećamo dobro. Kada stvorimo rutinu, ne razmišljamo o tome šta sve treba, kako ćemo, kada ćemo, zašto nismo ranije i slično. Razmišljamo o trenutnom zadatku i tako umesto prošlosti i budućnosti, pripadamo SADAŠNJEM TRENUTKU. To je i poenta mindfullnes-a koji sa razlogom biva važniji u ovom brzom vremenu sve više.

5. KONTROLA

Osećaj kontrole nam daje osećaj sigurnosti i u kriznim vremenima to je jedno od najresursivnijih stanja u kom možemo da budemo. To nam donosi stabilnost i mir. Bez obzira na okolnosti, uvek možemo da biramo ono na šta ćemo da mislimo. To je najveća sloboda koju imamo i niko nam je ne može oduzeti. Većina klijenata u coaching-u doživi preobražaj kada ovo shvati. Trenutno je puno toga u našoj kontroli. Od organizacije našeg dana, aktivnosti, naših misli, dnevnog rasporeda, provođenje vremena sa drugim ljudima, nega našeg zdravlja, novih znanja ili veština koje možemo da učimo… Uvek je dobro i korisno pitati se šta JA MOGU u ovoj situaciji da uradim?

6. RASPOLOŽENJE

Dok emocija traje relativno kratko, raspoloženje je konstanta stvar. Zato se odlično slaže sa našim rutinama i navikama. Kakve su nam rutine, takvo nam je opšte raspoloženje. Jedna specifična stvar u toku dana može da nas natera da se osećamo izrazito dobro ili izrazito loše povodom toga, ali opšte raspoloženje zavisi od onog što inače radimo, svakodnevno. Razmislite koje raspoloženje bi vam sada najviše koristilo. Opušteno, radosno, smireno, kreativno…I odlučite koje to rutine su vam potrebne da biste do toga došli.

7. DONOŠENJE ODLUKA

U jednom eksperimentu ispitivali su sudije koje su odlučivale koje zatvorenike će pustiti na uslovnu slobodu. Primetili su da je odlučujuć uticaj imalo doba dana u kom je zatvorenik imao suđenje! Ono što se dešavalo jeste zapravo „umaranje odlučivanjem“. Zato ponekad donosimo oduke koje nam nisu korisne, jer smo prosto bili preumorni da bismo ramišljali o tome detaljno. Donošenje oduka jeste veština koja se uči i uvežbava i u tome dosta pomaže stabilna rutina u kojoj su sve odluke već napravljene i tada energiju možemo da uložimo u obavljanje tih aktivnosti.

U novim situacijama koje zahtevaju brzo prilagođavanje rutina je ključna stvar. I prva na koju treba da obratite pažnju. Potrudite se da puno stvari koje ste ranije radili radite i dalje, na što sličniji način i uvek u isto vreme. Organizujte svoje dane, ciklus spavanja, obroke, posao, slobodno vreme… Kada preuzmete kontrolu nad onim delom koji je u vašoj odgovornosti, time već doprinosite čitavoj situaciji.

Kroz čitav ovaj proces, tu smo za vas. Pišite nam kako vam ide, koje su vaše ideje, šta vam pomaže da održite rutinu u ovim danima kako možemo da vam budemo još bolja podrška. #SharingIsCaring

The post 7 BENEFITA RUTINE appeared first on MyNLP Beograd.

U međuvremenu, od kada smo mi bili deca pa do sada, ništa se značajno nije promenilo u tom iščekivanju odgovora od strane roditelja na lošu vest. Ono što se promenilo je to da danas možemo mnogo toga korisnog i primenljivog lako pronaći da pročitamo i da usvojimo. Postoji mnogo načina ličnog usavršavanja u oblasti roditeljstva a najbolji su oni koji daju rezultat odmah i to ne samo u jednoj sferi već se prelivaju i u druge. Tako vam za danas poklanjam jedno razmišljanje na temu šta raditi kada dete dođe sa rezultatom kakav niko nije želeo.

Neuro lingvističko programiranje (NLP) daje neke konkretne okvire kako da slušamo, čujemo i uzvratimo tako da to ima najviše uticaja na dalji razvoj deteta i uopšte našeg odnosa sa njim. Konkretno, tvorci NLP pronašli su šemu koju su nazvali Neurologički nivoi (NLN) koji će nam danas pomoći da bolje razumemo šta radimo kada izgovorimo rečenice određenog tipa.

Ako se vratimo na početak i kažemo da je dete došlo kući sa lošom ocenom na kontrolnom iz matematike, kao prvo treba da imamo u vidu da je odlična stvar to što sada tačno znamo šta mu/joj nije jasno, jer kontrolna vežba baš zato i služi, zar ne? Sa druge strane, to nije neuspeh, to je samo trenutno stanje, ako tako stvar posmatramo, uvek će biti vremena da se napravi bolji rezultat. Ipak, da bi dete u narednom periodu napredovalo, veoma je važno šta ćemo mu dati kao povratnu informaciju. To kako ćemo mi odreagovati može se smatrati presudnim na njegov doživljaj ne samo ocene već celog sistema razmišljanja.

Po NLN-u, prvi nivo je okruženje i naša reakcija može biti: Verujem da ti je smetala buka/ vrućina/ gužva/ drug iz klupe, pa zato nisi uradio bolje.

Drugi nivo je ponašanje: Ovaj test si loše uradio / Nisi dovoljno vežbala.

Treći nivo je sposobnosti: Nisi baš dobar u matematici/ Tebi baš ne ide na kontrolnim vežbama.

Četvrti nivo su uverenja i vrednosti: Ako ne budeš dobar u matematici, nikad nećeš upisati fakultet/ Niko nikad ništa u životu nije napravio sa jedinicom iz matematike.

Peti nivo je identitet: Ti imaš veliki problem sa učenjem/ Jako si glupa/nesposobna.

Zapazite da su povratne informacije na prvom nivou daleko blaže nego na poslednjem. Upravo o tome i treba da mislite kada sa decom razgovarate. Pošto deca postaju ono što im govorimo da jesu, dobro razmislite da li treba da vam veruju ako im kažete da su glupi i nesposobni ili je pametnije reći da nisu dovoljno vežbali. Zamislite samo da vama šef kaže da ste glupi ili da kaže da ste loše uradili izveštaj, šta bi vas više zabolelo? I šta bi vas nateralo da bolje uradite sledeći put? Sigurno ne da vas je udario direktno u identitet.

Psiholozi će vam uvek savetovati da kritike uputite na nivou ponašanja, a ne ličnosti a pohvale možete slobodno i obrnuto. Znam da bi neki od vas ili vaših poznanika rekli kako je nedopustivo da dete dobije keca iz matematike, ali, setite se da smo svi mi kroz neka slična iskustva prošli i preživeli. Nije to kraj sveta.

Stvar je u tome šta ćemo uraditi da se to ne ponovi i da ne ostavi loše tragove, kako bi nam deca znala kako da se izbore sa izazovima u budućnosti, jer to je ipak najvažnije, zar ne?

Autor teksta: Marijana Milošević Simić, muzički pedagog, NLP trener

The post PORUKE KOJE (NESVESNO) ŠALJEMO DECI appeared first on MyNLP Beograd.

Bila sam dobra ove godine. Kolegama na poslu, šefu na sastancima, porodici kod kuće, deci u parkiću, partneru u krevetu, rođacima na slavama, prijatelju u nevolji, baki na pešačkom prelazu, prosjacima na ulici…

U 2020. želim da budem dobra i sebi.“

Svaki praznik je vreme zgusnuto emocijama, preispitivanjima o onom što je bilo i odlukama za ono što će tek doći. U tom momentu prošlost i budućnost se susretnu i kao da pregovaraju, vagaju i dogovaraju se šta je bolje zaboraviti, sa čim treba nastaviti, a šta tek treba sagraditi.

Nova godina unosi jednu posebnu vrstu tenzije i onog čuvenog “MORAM” i “TREBALO BI”. Pa zaneseni prazničnom atmosferom blještavih uličnih svetiljki, kao na ispitivanju, pristajemo na sve. I da konačno krenemo u teretanu, da zaboravimo na sve loše što se dogodilo, da svakoga dana pišemo zahvalnosti, da bolje planiramo ciljeve, da upišemo neki kreativni kurs, da se više družimo, da prestanemo da pušimo, da počnemo da štedimo… Šta biste vi još dodali na spisak?

Na kraju godine ovaj spisak više liči na check listu nego na naše lične želje. I šta će se dogoditi ako nešto ne ispunimo? Šta ako na nešto zaboravimo? Šta ako nešto pogoršamo? Ništa. Tu je uvek sledeća Nova Godina da popravi stvar.

Ne teče to reka, već voda. Ne prolazi vreme , nego mi!! – Ivo Andrić

Proći će i ova euforija i kada se sve stiša i sva slavlja prođu, kad spadnu svetiljke sa uličnog drveća i svi kolači budu pojedeni – nama će ostati naš spisak.

Pa hajde onda da napišemo jedan koji ćemo voleti da čitamo, koji će nas razveseliti kada je dan siv, koji će nas motivisati kada klonemo, koji će nas podsećati na sve one lepe trenutke koje je tako lako zaboraviti, koji će nas podsticati na ljubav i radost.

HAJDE DA OVE GODINE NAPIŠEMO PISMO SEBI. Hajde da u tom pismu nabrojimo sve na čemu smo zahvalni i na šta smo ponosni iz 2019. godine. Hajde da pronađemo parče vremena u ovim ludim danima, sednemo sami sa sobom i razmislimo o sledećim stvarima (ali onako stvarno, iz duše, ne razuma):

1. Šta je to što uzimamo zdravo za gotovo?

Znate one situacije kada ustanete ujutru, pristavite kafu, odete da se umijete i shvatite da nema tople vode – ne radi bojler! Zovete majstora, on dolazi tek za nekoliko dana, verovatno. Posebni su i retki oni koji se ne iznerviraju u ovakvim trenucima.

Onda kada se sve reši i  bojler bude popravljen vas čeka duga, topla kupka. I sama pomisao na to vas čini radosnim i nestrpljivim, zar ne? I te prve kapljice vode deluju tako magično onda. Koliko vremena vam je potrebno da to zaboravite? Dan, dva – ili kraće?

Koliko samo puta uzimamo zdravo za gotovo LJUDE koji su u našem životu. Kako lako ume da nam se podrazumeva da će nas saslušati, da se neće naljutiti, da će imati vremena za nas, da će dati mudar savet, da će biti dobro raspoloženi… Hajde da to promenimo. Za početak, setimo se svih ljudi na kojima možemo biti zahvalni i napišimo to na naš novogodišnji spisak.

I neka jedna odluka za 2020. bude da im to govorimo češće. Da oni znaju da nam se to ne podrazumeva, da to ne očekujemo uvek i da smo im zahvalni na tome. I hajde to ne očekujemo uvek ni od sebe. Kako vam se takva odluka čini?

2. Šta to sada možemo, što 2018. nismo mogli?

Kako kaže Marijana,

“Promena je laka – samo se treba setiti da ste se promenili!”

I zaista, jako je lako zaboraviti veštinu kada ona postane automatska. Večiti primer sa vožnjom automobila je sjajan i za ovu priliku. Setite se koliko vam je teško bilo da obraćate pažnju na sve te detalje i koliko vam je trebalo vremena da to potpuno savladate? Sada vam je vožnja verovatno kao pesma i više uopšte ne mislite na to. Čak podrazumevate da to znate. 😉

Setite se i drugih primera. Možda umete da napravite novo jelo, možda se bolje parkirate, možda bolje primećujete izraze lica i emocije drugih ljudi, možda ste uveli neku novu jutarnju rutinu? Čak i ako vam se čini kao sitnica – napišite je, slavite je i potapšite sebe za to. Svaki korak je važan i svaki se računa. Na kraju krajeva, uspeh nije ništa drugo do niza dobrih koraka u istom pravcu.

Kada to uradite, razmislite da li postoji nešto što vas opterećuje i sa čim želite da prestanete? I to je dobra i zdrava odluka. Imate svo pravo da je donesete. Kad god.

3. Kome smo doneli dobro?

Sada je dobar trenutak da prizovete sve one situacije kada su vam se ljudi zahvaljivali, a vi rekli “Ma nije to ništa…”. Ovo je i sjajan trenutak da se prisetite i njihovih izraza lica i onih koji ništa nisu rekli.

Kako ste se vi osećali? Prizovite tu emociju sada i uz nju ispisujte njihova imena. Dobar osećaj kada nekom pomognemo je kao naš lični životni putokaz i znak da smo društvena bića i da jedni bez drugih ne možemo. I ne treba da budemo.

Za 2020. možete odlučiti ćete više biti tu za nekog posebnog. A možda je i dobra odluka da sa nekim smanjite kontakt i donesete sebi mir? Dok ovo čitate verovatno vam neki ljudi spontano padaju na pamet.

Šta god da odlučite – u redu je. Jedina odluka koja je loša je ona koja je donešena iz straha, ne iz ljubavi.

Zato zagrlite sebe, papir i olovku u ruke i krenite polako,

“Draga/i ______ ,”

jer toliko toga imate da budete zahvalni i da se radujete! Samo se treba setiti. 😉

U Novog Godini vam želimo mir u duši, bistrinu u mislima i ljubav u srcu. Želimo vam da svaka doneta odluka bude iz ljubavi. Da svaka odluka pripada vama i zavisi od vas.

Srećni vam božićni novogodišnji i praznici!

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psihol, NLP Trener&Coach

office@mynlp.rs

+381 60 6 32 32 70

The post DRAGI DEDA MRAZE appeared first on MyNLP Beograd.

Prirodno je da bol percipiramo kao nešto negativno. To svakako jeste neprijatno iskustvo i obično jedva čekamo da prođe. Ono što takođe radimo, a važnije je za našu priču danas, SVE RADIMO SAMO DA PROĐE – AKO NAS BOLI DOVOLJNO JAKO. Znate one situacije kada vam dođe da lupate glavom o zid koliko vas, na primer, boli zub. Tada osim uzimanja lekova i hitnog zakazivanja zubara, umemo da istražujemo sve moguće načine lečenja. Babske i alternativne takođe. Tada isprobavamo sve moguće recepte sa interneta. U stanju smo da isprobamo svašta nešto što nam inače ne bi ni palo na pamet.

Tome bol i služi – on nam govori šta treba činiti. Bol ukazuje na problem i stvara razne posledice kojima nam privlači pažnju. Samo što ponekad to radi izuzetno glasno i krajnje neprijatno.

Ne boli da bi patio, već da bi se promenio.

Bol je vaš saveznik u promeni, ne vaš neprijatelj. Ono što nas najviše oblikuje i menja na bolje često nije najlakša stvar koju ćemo uraditi. I važno je usvojiti da nije sve lepo upakovano u nešto što je privlačno i prijatno.

Promena je svrha svakog bola. O kako je oslobađajuće shvatiti ovo! Razmotrite na trenutak sledeće. Na svetu postoji nekolicina ljudi koji mogu da se „pohvale“ činjenicom da ne osećaju bol. Ovakvo stanje naziva se kongenitalna analgezija i predstavlja jedan vrlo kompleksan problem. Reč je o osobama koje su u nemogućnosti da osete bol. Oni osećaju dodir, toplo i hladno, ali ta granica nikad ne pređe prag bola, jer on kod osoba sa ovim poremećajem i ne postoji.

Ovakvo stanje dovodi do raznoraznih povreda, jer ne znaju kada da stanu sa bazičnim stvarima kao što je češanje, do kasnih faza bolesti, jer ne znaju kada da odu kod lekara, nepovratnih posledica, jer ne poznaju granice.

Kakav je to onda život, ispunjem stalnim strahovanjem i unutrašnjom patnjom?

Zašto bi mislili da je emocionalna bol drugačija?

Odakle nam ideja da imamo pravo da tu granicu stalno pomeramo?

I dokle tako mislimo?

Imamo pravo da postavimo tu granicu tamo gde nama odgovara. Ovde u MyNLP-u volimo da kažemo, i čvrsto u to verujemo, da smo svi mnogo više nego što mislimo da jesmo. Ovo ne znači da možemo da trpimo više nego što to sada činimo. Već znači da uvek možemo da promenimo stvari oko nas – menjajući sebe. Svaki dan je prilika za to, da promenimo ono što nam izaziva bol i postavimo tu granicu tamo gde je mi želimo. Mi sami, i samo mi, smo odgovorni za to koliko možemo i želimo da trpimo i patimo.

Ne bi li bilo sjajno da nam je prag tolerancije na emocionalnu bol dovoljno nizak da svaki put kada samo počnemo da se osećamo loše – menjamo stvari kako bismo se osećali dobro? Zamislite takav život.

Zamislite da ne morate da čekate poslednji trenutak da počnete da se menjate, da možete da lako prepoznate svoje osećaje i planirate korake ka onome što želite. Zamislite da ste toliko vešti u opažanju da vas i najmanja promena obavesti o uspehu vaših koraka i eventualnoj promeni kursa? Kako bi onda bilo lako planirati svoje ciljeve i koračati ka njima sa sigurnošću i uverenosti da vas čeka uspeh!

„Bol je neizbežan, patnja je izborna.“ – Haruki Murakami

Ako biste mogli, a možete, da bol posmatrate kao alarm koji se pali da bi vas obavestio o tome šta treba menjati, mogao bi da vam bude prilično koristan. Samo ga treba poslušati i pitati šta tačno pokušava da vam kaže. Da li treba više da odmarate, da vežbate drugačije, da provodite više vremena u prirodi ili sa nekim posebnim? Možda nečemu treba da pristupite drugačije ili se potpuno prebacite na nešto drugo?

Na primer, naredni put kada osetite neprijatnost ili čak bol, bez obzira da li je fizička ili emotivna, ispobajte sledeće. Osamite se, ostanite sa svojim mislima sami i obratite pažnju na to kako se tačno osećate. Kako znate da vas boli, gde vas boli, šta se dešava, kako vas boli…? I onda postavite sebi ova tri pitanja:

1. Šta ovaj bol želi da mi poruči?

2. Šta treba da naučim?

3. Kako mogu tu lekciju da prihvatim na prijatan način?

Jedno je sigurno, ako otvorite oči – videćete, ako pitate – čućete odgovor, jednostavno uvek ćete osetiti šta treba da činite.

Da ne bismo ulazili u bolna stanja, na nama je da ne puštamo da se ti neprijatni osećaji baš mnogo razviju. Kao kada odlažemo alarm, pa u stvari bude sve teže da se probudimo, tako i kada ignorišemo neprijatnost ona prerasta u bol i ponekad se čini da ode u nepovrat.

Nema potrebe da nas nešto mnogo boli da bismo se promenili. Nema potrebe da patimo da bismo se razvijali. Nema apsolutno nikakve potrebe da čekamo da nam gori pod nogama da bismo verovali da zaslužujemo promenu i sve lepe stvari o kojima maštamo.

Odlučite, kada je za vas dobro vreme da krenete da menjate stvari? Koji je to znak koji će vam pokazati da je vreme za nešto drugačije? Kako znate da je došlo vreme za promenu?

Vaši kriterijumi pripadaju samo vama, postavite ih onako kako vama odgovara. Dugujete to sebi. Imate pravo na to.

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psihol, NLP trener&coach

una.timotijevic@mynlp.rs

The post BOL KAO LEK appeared first on MyNLP Beograd.

Onda dajte sebi još jednu priliku da stvari sagledate drugačije, pa donesite odluku. Možda je baš sada pravo vreme da se rastanete od te navike koja vas muči i sebi poklonite nešto što će vam biti puno korisnije i što će uneti više radosti u vaš život.

„STARE NAVIKE SE NE MENJAJU“

Često na naše NLP treninge dolaze ljudi potpuno ubeđeni da se stare navike ne menjaju. Razlog često leži u tome da ljudi smatraju da ako se odreknu neke navike sa kojom su godinama tako uvezani, odreći će se i onoga KO su. A naš identitet je jedna od stvari koju najviše čuvamo, bez obzira na cenu. To je ono što održava kontinuitet u našem životu i dobro je da je tako. Problem nastaje onda kada je cena previsoka za nešto što se duboko ne slaže sa nama.

Najčešće se naši polaznici do kraja treninga iznenade lakoćom kojom su se promenili. Upravo zato što shvate sledeću stvar:

NISU LOŠI LJUDI JER RADE TO, VEĆ JE TO ŠTO RADE LOŠE (PO NJIH).

Kada to razumete, moći ćete sebi da date dozvolu za promenu. U suštini, svi ljudi su dobri. Tu leži naša najveća snaga. Sve ostalo je ono što se vidi spolja, navike, odluke, strategije i to je u konstantnoj promeni. Baš zato što navike oblikuju naš život, na nama je odgovornost da oblikujemo te navike u skladu sa životom koji želimo da živimo.

AKO SE PITATE KAKO…

… na sjajnom ste putu! Uzmite par momenata za sebe, razmisite na miru i odgovorite sebi na sledeća pitanja i već ćete biti par koraka bliži cilju. Možda će vam biti korisno da ih zapišete.

1. KAKO TRENUTNE NAVIKE UTIČU NA REZULTAT KOJI DOBIJATE?

Ako se fokusirate samo na PONAŠANJE, šta možete da primetite? Kada bi vas neko posmatrao u nemom filmu, šta bi mogao da primeti?

Iza svakog rezultata stoji niz koraka i strategija koja vas je tu dovela. Svaki korak je važan i često neophodan i zato je dobro razložiti taj proces. Na taj način ste stvorili naviku koje sada pokušavate da se rešite. I često je rešenje promena nekog od koraka.

2. ŠTA U STVARI ŽELITE?

Često ljudi znaju šta neće kada su u pitanju navike, da ne puše, da ne jedu slatko, da se ne iznerviraju čim vide određeni mejl…Manje se obaziru na to šta žele – a u tome je čitava stvar. Svaki put kada primetite da vam nešto nije po volji ili se stvari ne odvijaju u željenom pravcu zapitajte se šta je to što želite UMESTO TOGA? Uvek ćete imati jasan odgovor, a onda je samo potrebno osmisliti korake do njega.

3. KOJE NAVIKE MOGU DA VAS PODRŽE U OSTVARENJU VAŠEG CILJA?

Čime SVAKI DAN možete da doprinesete vašem cilju? Koji su to sitni koraci koji vode do vašeg cilja? Možete posmatrati šta drugi čine kkao bi dobili još ideja. Što ste specifičniji i jednostavniji u ovome – to će promena biti lakša za sprovođenje.

4. ZAŠTO VAM JE TO VAŽNO?

Čitav trik je zapravo u ovom pitanju! Zašto vam je uopšte važno da to postignete. Sasvim je u redu i ako shvatite da nije i da to zapravo ne želite. Onda možete biti u miru konačno i fokusirati se na nešto drugo.

Ali ako jeste, morate otkriti zašto. U tome leži sva vaša motivacija i snaga da to postignete. Možda želite da budete zdravi, srećni, ispsunjeni, poštovani…Možda vam je važno da budete dobar primer vašoj deci i slobodno se jurite sa njima..Možda vam je važno da u vašoj firmi održavate dobre odnose kako biste radosno odlazili na posao i napredovali… Šta god da je, PRONAĐITE VAŠE ZAŠTO.

KAKO će onda doći samo, jer to su ipak „samo“ koraci.

Autor teksta:

Una Timotijević, psiholog, NLP trener i coach

The post TRIK ZA PROMENU BILO KOJE „LOŠE“ NAVIKE appeared first on MyNLP Beograd.

A on im je odgovorio ovako:

„LJUTNJA JE KAZNA KOJU DAJEMO SEBI ZA TUĐU GREŠKU.“

Nema čoveka na planeti koji nije iskusio osećaj uvređenosti, ljutnje i želje da uzvrati učinjenu mu nepravdu. Kada ljudi čuju reč „razumevanje“, često prva reakcija bude „A on/a mene da razume?!“ I često budemo u pravu, u potpunosti. Sasvim je prirodno, i bilo bi nekorisno da je drugačije, da dobijemo poriv da se branimo kada se osetimo ugroženim.

Ali kako naš mozak uopšte procenjuje da li smo ugroženi ili ne?

Pa na osnovu subjektivne procene stvarnosti, emotivnog doživljaja tog trenutka i iznad svega OČEKIVANJA. I zato što je sve zasnovano na našem poimanju stvari, uvek smo u pravu – iz naše perspektive. To znatno otežava onaj deo sa opraštanjem…

Međutim, postoji jedna privilegija koja nam je data, a možda je premalo koristimo. SLOBODA IZBORA. Svaki put kada nam neko nanese nepravdu, izgovori bolne reči, učini gest kojim kazuje da mu nismo važni – na nama je šta ćemo dalje sa tim nepravdama, rečima i delima činiti.

Zamislite da vam neko bez ikakvog razloga da jedan ogroman, težak, prljav kamen. Izbor je naš, da li ćemo da prihvatiti i nosati okolo iskrivljujući kičmu, sa bolom u rukama, nemajući mesta da se prihvatimo nečeg drugog ili ćemo se osloboditi tereta i hodati nesputano tragajući za onim stvarima koje nas čine radosnim.

Takođe je na nama da odlučimo da li ćemo takve stvari dalje dozvoljavati.

OPROSTITI DRUGIMA I DOZVOLITI IM DA SE PREMA NAMA PONAŠAJU PO NJIHOVIM PRAVILIMA NIJE ISTO.

Jako je važno da znamo da su to dve sasvim drugačije stvari. I obe zavise od nas.

Zato kada govorimo o oproštaju, najmanje mislimo na druge ljude, jer, kao i bilo koja druga, i ova PROMENA POČINJE OD NAS SAMIH.

Ali kako?

1. PODESITE OČEKIVANJA

Sećate li se onih očekivanja sa početka tekst? E baš tu leži osnova za dobre odnose sa onima koji su nam važni. Besmisleno je od zeca očekivati da leti, ali je divno radovati se njegovom skakutanju i pufnastom repiću. Na sličan način, korisno je dati priliku ljudima da nam pokažu kakvi su, na koji način oni izražavaju ljubav ili poštovanje ili podršku. Kada to znamo, možemo stvarati drugačija, realnija, očekivanja. Nisu svi ljudi isti, pa ne možemo očekivati iste stvari od svakog.

2. SPUSTITE KAMEN

Na jednom predavanju, učitelj je podigao čašu punu vode i pitao studente koliko je ona teška. Studenti su počeli da nagađaju, „150gr“, „Mora biti makar 200“… Na kraju učitelj im je rekao: „Apsolutna težina ova čaše je nebitna, ona je zavisi od toga koliko dugo je nosim.“

Šta god da nosite u sebi postaje teže vremenom, ponekad i do granice nepodnošljivosti. Iza te granice mi prekidamo odnose, rušimo veze i zatvaramo vrata nekim ljudima zauvek. Istina, neki ljudi nas na silu brzo doteraju do te tačke. A neki drugi su možda vredni ostajanja u tim granicama dobrih odnosa, naročito u porodici.

Spustite kamen dok je još mali. Kažite šta vam je u duši i šta vas tišti. Ako mislite da nije prikladno ili vam još nije trenutak, napišite to. Kako bi bilo da napišete pisma onima koji su vas povredili i na taj način im oprostite – makar ono što je na VAŠOJ duši. Šta je na njihovoj, samo oni znaju.

3. OSTAVITE PROŠLOST IZA SEBE

Ovo ne znači da treba da zaboravite na sve što je bilo ranije i ponašate se kao da imate drugačiju istoriju. Naprotiv, prigrlite je i sagledajte pažljivo šta sve možete da naučite. Razmislite, u čemu vas vaša lična priča podržava?

Kada vašu prošlost sa nekom osobom potpuno prihvatite, ne želeći da ona bude drugačija, spremni ste da oprostite i sve ružno što se dešavalo i da krenete dalje u novi odnos sa tom osobom, ako tako odlučite.

OPROŠTAJ ZNAČI PRIHVATITI DA SE PROŠLOST NIKADA NEĆE PROMENITI.

Zapravo se opraštamo od (magične) mogućnosti da se prošlost promeni, da druga osoba uvidi svoje greške i ispravi na način na koji mi to želimo. Opraštamo se od očekivanja koja imamo vezana za druge ljude, okolnosti, prošlost i prihvatamo da budućnost tog odnosa zavisi i od nas. A to je ponekad tako teško, jer to znači prihvatanje odgovornosti.

4. ŠTA ŽELITE UMESTO LJUTNJE

Ako sada osećate ljutnju, srdžbu, tugu, povređenost zbog neke osobe, zapitajte se koliko su vam korisne te emocije. Kome one čine štetu? Naš um, telo i emocije su povezani u jedan i sistem i međusobno utiču jedno na drugo. Zato kada gajimo takve emocije u nama, to ume da se odrazi na naše zdravlje. Sve je više ljudi koji imaju problema sa čirovima, nervoznim crevima, štitnim žlezdama jer trpe nešto što nije njihov teret.

Možda bi bilo korisnije za vas da gajite emociju ljubavi, opraštanja, razumevanja, radosti, mira…šta vam još pada na pamet? Šta biste voleli da gajite?

P.S. Imajte na umu da iako su ovo stvari koje radite radi sebe, često kada promenimo mi, promeni se i čitav odnos u kom smo. Naredni put kada uđete u kontakt sa tom osobom, bićete novi vi i tada možda stvorite priliku za izgradnju novog odnosa punog ljubavi i razumevanja. Ili šta god želite, setite se da je izbor uvek na vama.

Autor teksta

Una Timotijević psiholog, NLP trener i coach

The post KO ZASLUŽUJE VAŠ OPROŠTAJ appeared first on MyNLP Beograd.