Postoje tako sjajna znanja, metode i alati koje možete da usvojite već sada da uvek znate kako da priđete svom detetu tako da vas čuje i posluša, da postavite granice, razumete šta ga motiviše i osnažite ga da ima više samopouzdanja i uspeha u onome što radi.

Sve ovo je deo sadržaja naše Akademije za roditelje. Akademija je nastala tako što je Marijana, naš NLP trener, počela da primenjuje svoja NLP znanja sa svojim ćerkama. Sada, 10-ak godina kasnije, i one se interesuju za NLP, a jedna je već završila NLP Praktičarski trening. Kako će tek one sjajne mame biti!

Akademija za roditelje je nastala kako bi podržala sve one koji znaju koliko je važno da rade na sebi kada postanu roditelj, jer kad god radite na sebi da budete bolji – i vaše dete postaje bolje, srećnije, smirenije, sa većim samopouzdanjem, jasnijim ciljevima, odgovornošću i saznanjem da ga vi potpuno razumete i podržavate!

U ovom tekstu Marijana je sa vama podelila nekoliko principa koje su za nju, i njenu decu, napravile onu razliku koja čini razliku. Isprobajte par i otkrijte šta za vas ovi principi znače i koliko vama mogu biti od koristi!

„Ponekad pomislim kako je šteta što sam na svoje NLP putovanje krenula kada su mi deca imala već 10 i 12 godina i kako sam mogla biti još mudrija mama da sam neke stvari saznala ranije. Moje ćerke, sa druge strane, su i svesno i nesvesno upijale principe NLP-a, vežbale tehnike, bile moji „zamorčići“ i rasle zajedno sa mojim učenjem. Neke moje rečenice i pitanja znale su da čak i da ih zbune, a danas sve češće čujem te iste rečenice iz njihovih usta i shvatam koliko su im bile značajne.

Možda se sada pitate koje su to rečenice? I to je dobro, to znači da ste radoznali i otvoreni da učite nove stvari i to vas čini sjajnim roditeljem. Ti principi su pred vama da ih koristite kad god vam budu potrebne. A na kraju vas čeka i jedna posebna rečenica koja je meni bila najkorisnija u umirivanju moej dece kada su uznemirena zbog nekog.

Nema neuspeha, samo povratna informacija.

Ili što bi Mendela rekao, ili pobednik ili učenik. Znate li gde mi je ovaj aksiom najviše značio? Kada stigne kontrolni iz matematike i ocena 3+. Tada je ovaj aksiom odličan da jedan roditelj bude smiren i konstruktivan, pogleda zadatak i shvati šta tačno detetu nije jasno. Jer, svakako je taj kontrolni samo trenutni presek onoga što se zna i ne zna. Pa onda neka tome i služi. Da vidite gde greši, jer ne razume. Sa ovom rečenicom u glavi, i detetu će biti jasno da to nije neuspeh već odraz truda i vežbe.

Ako uvek radiš isto, uvek ćeš dobiti isto. Ako te to što radiš ne dovodi do rezultata, radi nešto drugo.

Znate onu rečenicu: 100 puta sam mu rekla, i ništa! Da li stvarno očekujete da će 101. put biti drugačije? Neće. On i dalje ne čuje, vi se i dalje nervirate. Dakle, uradite nešto drugačije. Razmislite, na koje sve načine možete da mu kažete, pokažete, objasnite? Budite slobodni i kreativni!

Značenje komunikacije je u odgovoru koji dobijate.

Svako ko radi sa decom, svojom ili tuđom, ovo treba da zapamti. Kada detetu nešto govorite ili dajete instrukcije, najvažnije je da na kraju proverite da li vas je dete razumelo. To što se nama podrazumeva da smo bili jasni, uopšte ne znači da smo rekli tako da nas dete razume. Budite fleksibilni i objasnite na različite načine kako bi bili sigurni da dete tačno zna šta treba da uradi. Uvek proverite šta je i kako dete tačno razumelo?

Pitajte tako da dobijete odgovor, a ne izgovor.

Pitanja koja počinju sa „zašto„ najčešće daju izgovor i zato ih izbegavajte. Nisu naročito korisna jer razgovor često izgleda ovako:

– „Zašto si opet zakasnila na čas?“

– „Zato što je bila gužva.“ 

– „Zašto ne kreneš ranije?“

– „Zato što ne mogu!!“

A može i ovako:

– „Šta se tačno desilo pa si zakasnila na čas?“ 

– „Bila je gužva u saobraćaju?“

– „Šta ti možeš da uradiš?“

– „Možda da krenem ranije.“

– „Kako tačno to možeš da uradiš?“

– „Pa da ustanem ranije i odmah doručkujem.“

– „Kada to možeš da probaš?“

– „Sutra.“

– „To mi deluje super!“

Neko se motiviše štapom, a neko šargarepom.

Ko zna koliko bi mi vremena bilo potrebno da svesno počnem da primenjujem različite tipove motivacije kod različite dece da nisam naučila da je nekoj deci najbolja motivacija da nešto izbegnu, a drugoj da nečemu teže. Nismo svi isti i najgore što možete da uradite je da uporno motivišete dete suprotno od njegove prirode. Ovo možete lako da proverite sa svojim detetom, jednostavno ga pitajte šta želi i slušajte. Može vam reći nešto poput „Želim da dobijem dobru ocenu“ ili „Neću da dobijem lošu ocenu“. Oba odgovora su tačna i biće vam od velike koristi!

I za sam kraj, evo i one posebne rečenice kojoj su se moje ćerke prvo čudile, pa se smejale, pa bile ljute, a onda i same počele da je primenjuju.

Znate ono kad neko dođe i kaže vam „Kako me nervira…„ neko ili nešto. Uz to ide čitav spektar emocija, teške fiziologije i stezanja u grlu, stomaku ili rukama. E, kad se ta rečenica čuje u našoj kući, sledi moje čuveno pitanje:

Kako si rešila da te to nervira?!? 

Kada dete, ali i odrasli, prvi put ovo čuje, može biti ljuto, zbunjeno ili revoltirano. Ipak, poenta je da razume da taj neko, ili još gore to nešto, postaje jače od nas samih čim mu dajemo toliku moć da vlada našim emocijama, telom i umom. Ova jednostavna rečenica otkriva koje sve to korake prođemo pa dođemo do toga da nas neko nervira. To je najčešće automatska reakcija, a ovim pitanjem otvaramo prostor u kom postoji mogućnost da pdreagujemo drugačije.

Isprobajte, prvo na sebi, kada vam dođe da to izgovorite. Zapitajte se kako to što neko radi utiče na to kako ćete vi da se ponašate. I da li možete da se ponašate drugačije. Jer, ako radite uvek isto, dobićete uvek isto, zar ne?

Ovo su samo neke od tema o kojima ćemo detaljnije pričati u okviru Akademije za roditelje, ili kako ja volim da kažem NLP Akademija za mudre roditelje.

Počinjemo 19.11. i sad je pravo vreme da se prijavite! Potražite dodatne informacije ovde.

I zapamtite,

nema idealnog roditelja, ali ima sjajnih tehnika koje svaki mudar roditelj treba da zna!

The post 5 LEKCIJA ZA SVAKOG MUDROG RODITELJA appeared first on MyNLP Beograd.

I ljudi se stalno iznova bore protiv nje, da se motivišu, nateraju, zamole prijatelja da ih natera, krenu na neki trening ili kurs o organizaciji vremena, ali uzalud. Na kraju dana odgledaju tu epizodu više (dobro, dobro, sedam epizoda više), odspavaju tih pola sata duže, pročitaju još nekoliko postova o pripremi libanske tabule salate ili čišćenja kuće  sredstvom koje sami mogu da naprave. I sve to je sasvim u redu i služi nečemu. Ovo je blog za sve one koji nakon takvog dana ne legnu zadovoljno u krevet, već se kinje što nisu uradili više, prave nove planove, a u pozadini čuju ono „Ma važi“ i pitaju se kako to da ipak nastavljamo da radimo stvari koje znamo da nisu tako dobre za nas.

Sjajna žena koja je i sama muku mučila sa prokrastinacijom, sada pisac i motivacioni govornik, Mel Gibson možda ima odgovor.

Ona je došla do zaključka da ne postoji osoba koja prokrastinira niti čak da je odlaganje uopšte povezano sa aktivnošću koja se odlaže.

Prokrastinacija u stvari povezana sa stresom.

Svako od nas, svakog dana nosi određenu količinu stresa sa sobom. Život je jednostavno stresan. I prelep. Ali i stresan. 😊 I to je sasvim okej. I kada sa tim stresom koji vukljamo okolo naiđemo na zadatak koji treba da obavimo, a malo je teži, dosadniji, ne uživamo u tome odlučimo se za manje bolnu varijantu. I ta aktivnost nam u stvari pomaže da, makar trenutno, umanjimo stres i osećamo se smireno, radosno, zadovoljno. Kao i sve akcije ovog lakšeg tipa, i ona je kratkotrajna i zato ne predstavlja neko sjajno rešenje.

Evo šta umesto toga možemo da uradimo za sebe.

PROKRASTINACIJA JE NAVIKA.

I to tako dobro uvežbana. I kao i svaka navika ona se sastoji iz 3 koraka:

1. OKIDAČ

U ovom slučaju, odlaganja stvari, okidač je stres. I na to nas podseti milion nepročitanih mejlova, gomila veša koja čeka na peglanje, nebrojeno notifikacija na telefonu, pritisak u ramenima ili glavobolja… Pri samoj pomisli da krenemo u raščišćavanje “to do” liste pripadne nam muka.

2. RUTINA

Kada naletimo na okidač, gotovo automatski pokrećemo svoju dobro uvežbanu rutinu koja ima za cilj da nas trenutno umiri. Koliko puta ste na poslu gledali klipove mačaka? I to zaista pomaže i smanji stres u tom momentu. Jedini problem je što već u narednom poveća, jer ostaje još manje vremena da se sve obavi…

3. NAGRADA

Šta ej tu onda tačno nagrada? Pa upravo taj osećaj smirenja koju osećamo dok gledamo te klipove. I baš zato što je tako kratkotrajna, mi skrolujemo dalje, i dalje i dalje…čekajući na neki nalet motivacije dok potpuno tonemo u stanje autopilota. Dok ne prođe nekoliko sati, a mi ništa nismo uradili kreće novi krug.

KAKO PREKINUTI ZAČARANI KRUG

Lošu naviku je najbolje zameniti dobrom, tj zdravijom i korisnijom za nas. Stres nije moguće poptuno izbaciti, ne bi ni bilo prirodno. Ima raznih tehnika kako se sa njim nositi, kako ga umanjiti ali o tom ćemo u drugom tekstu. Ono što je potpuno u našoj kontroli jeste ta naša rutina. E to treba menjati!

Sledeći put kada se nađete u prilici da nešto treba da uradite, a počnete da razmišljate kako to da izbegnete – shvatite to kao onaj okidač. I kažite sebi „Aha! Evo te.“ Onda umesto da se prepustite vašem starom odgovoru, promenite ga. Možete da iskoristite taktiku „5 sekundi“. Potrebno je samo da izbrojite „Pet, četiri, tri, dva, jedan…“ i nakon toga krećete u akciju! Makar 5 minuta se bavite akcijom koju biste inače izbegli.

Ovo je mnogo važan korak jer time prekidate ovaj lanac. Taj okidač i rutina idu jedno s drugim godinama i sjajan su par, samo nažalost na vašu štetu. Kao i sve destruktivne veze i ovoj mora doći kraj, a vi ste ti koji treba da presečete.

I možda nije uvek lako to uraditi – ali je uvek vredno.

A kada u vašem životu prekinete nešto što vam nije koristilo, pravite mesta za sve one divne stvari koje strpljivo čekaju svoj red, za onaj osećaj ispunjenosti i pobede jer ste ovog dana uradili nešto sjajno za sebe!

Krenite već danas.

PET, ČETIRI, TRI, DVA, JEDAN!

Na Praktičarskom treningu polaznici otkrivaju svoje strategije koje im više nisu korisne i uče kako da ih zamene ponašanjem koje će im doneti ono što žele.

Više o treningu saznajte ovde: NLP Praktičarski trening  

The post KAKO RASKINUTI SA PROKRASTINACIJOM appeared first on MyNLP Beograd.

Prvi vikend juna je za nas bio poseban. Obojen osmesima i radošću naših polaznika, energijom koja pokreće, ispunjen zagrljajima, novom nadom i uspesima.

Sertifikacija je prošla u uspešno završenom testu na kome su naši polaznici integrisali svoja novo stečena znanja a svako od njih je i podelio sa nam svoju priču kako im je NLP koristio u njihovim životima…

Smenjivale su se rečenice:

• “ Sada mnogo bolje razumem druge, uživam sa svojom porodicom u svakom trenutku druženja sa njima. Nekako sam sa sobom bliža…”

• “ Posložila sam se, dobila sam neki mir i osećaj sigurnosti…”

• “ Izabrala sam radost. Nežnija sam prema sebi. Prihvatam sebe i kad grešim i oprostim sebi…”

• “ NLP nudi putokaze. Toliko imam novih ideja za posao da jedva čekam da krenem…”

• “ Naučila sam kako da ciljano komuniciram, kako da ja upravljam svojim emocijama i da prepoznam obrasce koji mi više ničemu ne služe. Mnogo se nekako lakše diše…”

• “ Mnogo godina ranije sam čuo za NLP i mislio da ja to već sve znam… Al gledajući svoju koleginicu koliku je dobru promenu doživala, napredovala u poslu do najvišeg ranga manegmenta… Pomislio sam kako mora da nešto ipak ima u tom NLP-u što ja i baš ne znam. I evo me sada kako preporučujem svima da krenu na taj put a ja i te kako planiram da nastavim dalje…

• “Zahvalna što sam sebi dala priliku da se promenim…”

A mi smo zahvalni što smo imali priliku da im  budemo podrška na njihovom putu promene. Od srca im čestitamo i radujemo se svim njihovim daljim uspesima!

Možete li bar na trenutak da zamisliti koliko je to divan osećaj, kad uzmeš svoj život u svoje ruke, kad se osećaš dobro u svojoj koži, kad imaš mir, zadovoljstvo i sigurnost jer znaš da si na pravom putu, kad povećaš  sebi izbore u današnjem svetu koji se brzo menja…

A dovoljno je samo da i Vi sebi date priliku… I bićemo tu i za vas…

Novi upis za MyNLP Praktičarski trening  je otvoren, mesta se polako popunjavaju…

A 30. juna krećemo i sa novim blokom MyNLP radionica za sve Vas koji želite da saznate nešto više o NLP-u ili možda još niste sigurni da li je baš ova metodologija za vas!

Pozovite nas na broj 060 60 69 267 ili nam pišite na office@mynlp.rs . Raspitajte se i dođite da nas upoznate. A onda odlučite da li smo mi kuća za Vas!

The post UŽIVO SA TRENINGA: Zagrli svoj život snažno! appeared first on MyNLP Beograd.

Ako negujete svoj život (a sigurno ste baš zato ovde), želite da ga živite radosno i ispunjeno i u miru i ljubavi sa onima oko vas, na ovih sedam zabluda o zahvalnosti se nasmejte i produžite dalje. Možda čak i pomislite “Hvala, što ovo nije deo mog života”.

1. To je navlakuša pozitivne psihologije.

U moru life coach-eva, savetnika i trenera lako je uočiti one koji su se našli na tom spisku preko noći. Bez brige, takva profesija takozvanih “prodavaca magle” ne traje dugo. Ali ostaje negativna misao kada se takvi pojmovi opet pomenu.

Pozitivna psihologija nastala je u želji da se dotadašnja znanja iz psihologije i psihoterapije koriste i za očuvanje i poboljšanje mentalnog zdravlja. Iz tog pravca rodile su se mnoge metodologije sa tim ciljem, među njima i NLP.

Zahvalnost je jedna od praksi koja je prepoznata kao glavna veština i alat takvih nauka zbog svoje učinkovitosti za mentalno, emocionalno čak i fizičko zdravlje.

2. Ako si zadovoljan onim što imaš sada – nikada nećeš napredovati.

Zapravo istinaje poptuno suprotna: Ako nisi zadovoljan onim što imaš sada – nikada nećeš napredovati. NLP je nastao proučavanjem uspešnih ljudi kroz različite tehnike i znanja dotadašnje psihologije. Ono što su tvorci NLP metodologije, inače dva psihologa, otkrili jeste da su upravo ljudi koji su uspešni praktikovali zahvalnost više od onih koji to nisu. I to su radili oduvek, čak od momenta u kom ih niko sa strane ne bi nazvao uspešnim.

3. Zahvalnost je lepo osećanje.

Da, kada praktikujemo zahvalnost, osećamo se lepo, i dobar osećaj stvara kada smo srećni onim što imamo. Za mnoge ljude ovo ipak znači da treba da se uvek osećaju lepo i da ako se iznova i iznova naglas zahvaljuju da će im se život promeniti.

Istina je da ako ništa ne menjamo – ništa se oko nas neće promeniti.

Zahvalnost je mnogo šira od osećanja (koje je prolazno i zavisi od mnogo faktora). Zahvalnost je stanje čitavog našeg bića + akcija. Zahvalnost znači prepoznati priliku kao šansu, videti dobro u svemu, imati vere u teškim momentima, razvijati svoje talente, oprostiti drugom, znati i živeti prave vrednosti, biti strpljiv… A za to je potrebno mnogo više od „lepog osećaja“.

4. Zahvalnost čeka posebnu priliku.

Često ljudi mešaju slavlje i zahvalnost. Slavimo kada se desi nešto dobro, namerno ili slučajno. Zahvalni treba da budemo uvek. Možda vam se i desilo da ste bili zahvalni na nečemu što i nije bilo tako lepo jer vas je dovelo do nečeg neprocenjivog. U svakom lepom, lošem, iznenadnom, teškom, uzbudljivom, dosadnom, običnom danu možemo biti zahvalni.

5. Zahvalnost donosi instant sreću.

Često na coaching-u ljudi kažu „eto probao sam, bio sam zahvalan ali nisam se zbog toga osećao bolje“. A na pitanje koliko dugo ili često su to radili kažu „pa probao sam, jednom“.

Svrha zahvalnosti nije sreća i taj ekstatičan osećaj „sad mogu sve!“ Zahvalnost nas uči kako da budemo u trenutku, kako da očekujemo manje, a budemo spremni na sve, kako da vidimo i onu pozitivnu stranu, kako da učimo iz svakog dobrog i lošeg iskustva, da budemo strpljivi i u miru sa sobom i svetom. Da, što duže praktikujemo zahvalnost mi sve više postajemo radosniji jer naučimo da se radujemo i malim stvarima, ne samo specijalnim prilikama, ali to je ona životna radost koja ispunjava čitavo naše biće, ne samo onaj osećaj sreće i leptirića u našem stomaku.

6. Ne možeš biti zahvalan u krizi.

Ipak, tada je najpotrebnije. Mnoga saznanja u psihologiji nastala su upravo u kriznim trenucima, tačnije kao odgovor na njih. Čitava psihologija nastaje nakon Drugog svetskog rata i to upravo od strane onih koji su prošli najgore.

U kriznim trenucima ljudi isprva razmišljaju o fizičkom opstanku, ali kako vreme prolazi počnu da razmišljaju i o novim dimenzijama, mentalnoj, emocionalnoj čak i duhovnoj. U takvim fazama ljudi otkrivaju svoje vrednosti, uče šta im je zapravo važno u životu, otkrivaju za šta se vredi boriti i preživeti, a zahvalnost je upravo ono što ih pokreće.

7. Zahvalnost je automatska, nije to mišić koji se vežba.

Zahvalnost je i veština, i kao svaka veština i ona se da naučiti, trenirati i uvežbavati. Kada počnete da se time bavite, primetićete kako vremenom postaje sve lakše da nabrojite stvari na kojima osećate zahvalnost. Vremenom ćete otkrivati razne stvari koje su vam se podrazumevale ili bile nesvesne do tada. Primetićete da u raznim izazovnim situacijama reagujete drugačije, smirenije. Učićete o sebi više i to će vam dati podršku da se razvijate u smeru u kom želite. Ništa što je vredno (strpljenja i rada) ne dolazi preko noći.

“Ljudi rade stvari iz dva razloga – iz straha ili iz ljubavi. Zahvalnost nam pomaže da naš izbor češće bude ljubav.”

The post 7 MITOVA O ZAHVALNOSTI appeared first on MyNLP Beograd.

“Kako misliš, tako će ti biti” nije samo jedna od afirmacija koje služe da lepo zvuče i stoje nam na pozadinama telefona. Iza ove rečenice krije se čitava naša stvaralačka moć da upravljamo sopstvenom budućnošću. Ne, ne iz kreveta. Ali stav koji imamo će umnogome odrediti pravac kojim se krećemo, pa samim tim i rezultat kojem težimo.

U KAKVOJ SU VEZI NAŠ STAV I ZDRAVLJE?

NLP metodologija je decenijama izučavala vezu našeg uma i tela. Proučavajući najuspešnije psihoterapeute svog vremena prikupilo se dosta znanja o toj čudesnoj i moćnoj vezi. Um i telo su deo istog sistema i rade zajedno, međusobno utičući jedno na drugo. Kada se desi promena u jednom delu – menja se i drugi deo tog sistema.

Suzan Segerstrom, profesor psihologije univerziteta Kentaki sprovela je jednogodišnje istraživanje o uticaju optimizma na imuni sistem čoveka. Proučavala je ćelijski imuni sistem čija je glavna funkcija zaštita od virusnih infekcija.

Rezultati ovog istraživanja govore da što je veći optimizam, imuni sistem je jači tj brže i lakše odbija virus. Kada se optimizam smanji, smanjuje se i odgovor imunog sistema.

Dr Segerstrom navodi još jednu mnogo važnu činjenicu:

“Ljudi koji su optimistični su takođe i srećniji, pažljiviji i radosniji i to takođe utiče na jačanje njihovog imunog sistema.”

KO SU ZAPRAVO OPTIMISTI?

Optimisti se najbolje prepooznaju u negativnim situacijama, tj u odgovoru na njih. Evo tri ključna stila njihovog razmišljanja:

1.Budućnost je dobra.

Optimisti imaju pozitivan pogled na budućnost – zato što imaju nadu. Mogu da se fokusiraju na ono što je sada dobro i iskoriste to za još bolju budućnost. U mnogim situacijama očekuju pozitivan ishod. A ako rezultat ipak bude drugačiji od očekivanog, jer nekad se i to desi, onda ovako razmišljaju o tome:

2.Problem je privremen.

Optimisti veruju da će vremenom stvari biti bolje. Zato češće rade na tome, za razliku od pesimista. Imaju nadu da će doći bolje vreme i sposobnost da se tome raduju. Zato su strpljiviji i odmereniji.

3.Problem je specifičan.

Optimisti zadržavaju problem u tu gde je nastao, ne generalizuju ga na ostale oblasti svog života. Zato u ostalim oblastima života i dalje napreduju ili održavaju nivo. To im daje stabilnost i snagu da s izbore sa problemom, daje im širu perspektivu mogućih rešenja.

4.Problem je spolja.

Ne internalizuju problem i ne prebacuju krivicu na sebe. Zato mogu da problem posmatraju odvojeno od sebe i da ga sa mirnim umom rešavaju. Imaju pozitivnu sliku o sebi u svakoj situaciji i to im daje ogromnu snagu u svakom izazovu.

KAKO BITI OPTIMISTA?

Kao i svaki način razmišljanja, i optimizam se može naučiti. NLP nas uči da se veštine stilova razmišljanja uče uvežbavanjem. To radimo na našim treninzima kroz različite tehnike i vežbe.

Evo jedne koju možete već danas primeniti. Sada je sjajna prilika da ovu veštinu uvežbamo.

Svakog dana pišite ono što je u tom danu bilo dobro. Možda ste zadovoljni količinom obavljenog posla, možda ste pogledali dobar film ili proveli kvalitetno vreme sa nekim ko vam je drag, možda ste isprobali neku novu veštinu ili ste čitali super knjigu. Šta god da vam je ogrejalo dušu – zapišite. I radite to svakog dana. Setite se koliko su rutine važne u ovom periodu.

Pišite čemu se sve radujete kada ova situacija prođe. Šta ćete sve moći da radite, kuda ćete hteti da idete, koga jedva čekate da zagrlite? Pišite te stvari i oživite ih u vašem umu. To će vam dati topao osećaj i energiju da sa što većim mirom istrajete do tih trenutaka. Kada imate čemu da se radujete i jedva čekate – vredno je strpljenja.

Korisno je znati da je način razmišljanja nešto što biramo za sebe. Kada takvu odluku donosimo svesno onda je možemo kontrolisati i doneti najbolju moguću odluku u tom trenutku.

Setite se, kako mislimo tako će nam biti. Pa hajde da nam bude dobro. Hajde da mi budemo dobro.

“Stav je izbor. Biti srećan – je izbor. Optimizam je izbor. Ljubaznost je izbor. Davanje je izbor. Poštovanje je izbor. Kakav god izbor da kreirate – taj izbor će kreirati vas. Mudro birajte.” – Roj T. Benet

The post KAKO OPTIMIZAM JAČA IMUNI SISTEM appeared first on MyNLP Beograd.

U međuvremenu, od kada smo mi bili deca pa do sada, ništa se značajno nije promenilo u tom iščekivanju odgovora od strane roditelja na lošu vest. Ono što se promenilo je to da danas možemo mnogo toga korisnog i primenljivog lako pronaći da pročitamo i da usvojimo. Postoji mnogo načina ličnog usavršavanja u oblasti roditeljstva a najbolji su oni koji daju rezultat odmah i to ne samo u jednoj sferi već se prelivaju i u druge. Tako vam za danas poklanjam jedno razmišljanje na temu šta raditi kada dete dođe sa rezultatom kakav niko nije želeo.

Neuro lingvističko programiranje (NLP) daje neke konkretne okvire kako da slušamo, čujemo i uzvratimo tako da to ima najviše uticaja na dalji razvoj deteta i uopšte našeg odnosa sa njim. Konkretno, tvorci NLP pronašli su šemu koju su nazvali Neurologički nivoi (NLN) koji će nam danas pomoći da bolje razumemo šta radimo kada izgovorimo rečenice određenog tipa.

Ako se vratimo na početak i kažemo da je dete došlo kući sa lošom ocenom na kontrolnom iz matematike, kao prvo treba da imamo u vidu da je odlična stvar to što sada tačno znamo šta mu/joj nije jasno, jer kontrolna vežba baš zato i služi, zar ne? Sa druge strane, to nije neuspeh, to je samo trenutno stanje, ako tako stvar posmatramo, uvek će biti vremena da se napravi bolji rezultat. Ipak, da bi dete u narednom periodu napredovalo, veoma je važno šta ćemo mu dati kao povratnu informaciju. To kako ćemo mi odreagovati može se smatrati presudnim na njegov doživljaj ne samo ocene već celog sistema razmišljanja.

Po NLN-u, prvi nivo je okruženje i naša reakcija može biti: Verujem da ti je smetala buka/ vrućina/ gužva/ drug iz klupe, pa zato nisi uradio bolje.

Drugi nivo je ponašanje: Ovaj test si loše uradio / Nisi dovoljno vežbala.

Treći nivo je sposobnosti: Nisi baš dobar u matematici/ Tebi baš ne ide na kontrolnim vežbama.

Četvrti nivo su uverenja i vrednosti: Ako ne budeš dobar u matematici, nikad nećeš upisati fakultet/ Niko nikad ništa u životu nije napravio sa jedinicom iz matematike.

Peti nivo je identitet: Ti imaš veliki problem sa učenjem/ Jako si glupa/nesposobna.

Zapazite da su povratne informacije na prvom nivou daleko blaže nego na poslednjem. Upravo o tome i treba da mislite kada sa decom razgovarate. Pošto deca postaju ono što im govorimo da jesu, dobro razmislite da li treba da vam veruju ako im kažete da su glupi i nesposobni ili je pametnije reći da nisu dovoljno vežbali. Zamislite samo da vama šef kaže da ste glupi ili da kaže da ste loše uradili izveštaj, šta bi vas više zabolelo? I šta bi vas nateralo da bolje uradite sledeći put? Sigurno ne da vas je udario direktno u identitet.

Psiholozi će vam uvek savetovati da kritike uputite na nivou ponašanja, a ne ličnosti a pohvale možete slobodno i obrnuto. Znam da bi neki od vas ili vaših poznanika rekli kako je nedopustivo da dete dobije keca iz matematike, ali, setite se da smo svi mi kroz neka slična iskustva prošli i preživeli. Nije to kraj sveta.

Stvar je u tome šta ćemo uraditi da se to ne ponovi i da ne ostavi loše tragove, kako bi nam deca znala kako da se izbore sa izazovima u budućnosti, jer to je ipak najvažnije, zar ne?

Autor teksta: Marijana Milošević Simić, muzički pedagog, NLP trener

The post PORUKE KOJE (NESVESNO) ŠALJEMO DECI appeared first on MyNLP Beograd.

Kad god nekog osudimo postavljamo odličan temelj za jednu od sledećih stvari:

1. „Udarac“ na osobu, ne na njeno ponašanje.

Mnogo češće kažemo nešto poput: „On je tako lud i neorganizovan.“ umesto „Danas je zakasnio 15 minuta na sastanak.“ Ne čini čoveka njegovo ponašanje; čovekov identitet određuje njegovo ponašanje. I ako bismo ljudima pristupali sa idejom da su suštinski ljudi dobri i da imaju dobru nameru, možemo priznati da njihovo ponašanje nije uvek, i ne mora da bude, najbolje što može.

Ljudi ponekad prave greške i to je u redu. Ali nikad nije u redu kada mislimo da su ljudi pogrešni zbog bilo čega što rade. Time ih i podržavamo da svaki sledeći put budu bolji.

2. Oduzimamo mogućnost osobi da se menja i bude bolja.

Nekad, kada pomislimo nešto negativno o osobi zaista budemo u pravu. Možda osoba zaista često kasni, možda jeste neorganizovana u planiranju obaveza, možda nekad ne nađe prave reči za situaciju…Kako možemo očekivati da osoba bude bolja ako je u startu označimo kao nepromenjivo lošu? Dobro je zapitati se sa kojim ciljem  uopšte osuđujemo, verovatno nećemo pronaći koristan odgovor. Ako želimo da se ta osoba promeni i počne da dolazi na vreme, bude organizovanija ili pažljivija onda je osuđivanje jedna stvar koja će to SIGURNO sprečiti. U suprotnom, kada verujemo u osobu i njen potencijal, dajemo joj mogućnost da napravi pozitivnu promenu.

3. Osećamo se loše.

Kao da smo rođeni sa nekakvim kompasom koji nam uvek pokazuje ispravan put, naša intuicija nam uvek govori da li smo na tom putu ili ne. Često nije stvar u tome šta treba uraditi, već koliko nam je lako ili teško ili vredno to da uradimo. Zato svaki put kada osuđujemo, osećamo se loše i počinjemo da osuđujemo sebe. Dugo možemo da se vrtimo u tom krugu. A ne moramo. I uopšte ne mora biti teško izaći iz njega.

4. Lakše osuđujemo sebe.

Iako su neka naša ponašanja i reakcije uslovljeni kontekstom, mi se ne menjamo sa promenom konteksta. Ako se na jedan način ponašamo prema nekom, verovatno se na sličan način ophodimo prema sebi. Glas koji upućujemo drugima slušamo i mi sami.

 „Sve što nas iritira u drugim ljudima nas vodi ka boljem razumevanju nas samih.“ – Karl Gustav Jung

Kad god osuđujemo nekog mi zapravo mnogo više govorimo o sebi nego o drugoj osobi. I svaku stvar koju primetimo i osudimo prvo smo, makar nesvesno, pronašli u sebi. Zato je tako lako osuditi drugog, jer sve što primećujemo je u stvari deo nas samih; druge češće posmatramo kao ogledala nas samih.

Koliko god puta ste osuđivali nekog drugog, sva je prilika da ste duplo više puta osuđivali sebe. Uvek se prema drugima ponašamo onako kako se ponašamo prema sebi, naročito onda kada ostanemo sami sa svojim mislima. Upravo zato baš tu treba početi, od sebe. Kada počnemo da prihvatamo sebe, spontano počinjemo više da prihvatamo i druge.

Najstrašniji sud je onaj koji sami damo, drugome ili sebi, jer svaki put kada to učinimo delić toga ostaje u nama i klija dalje dajući gorke plodove. A kako u nama uvek pobeđuje ono što hranimo, svakog dana pravimo izbor šta ćemo gajiti i kakvi ljudi želimo biti.

Ako bismo svaki dan započeli sa tom idejom i pitanjem „Kakav čovek želim da budem?“ onda sve naše akcije i izbori postaju jasniji i lakši, a osećaj da činimo pravu stvar je neprocenjiv i vredan svakog truda koji možemo da uložimo u to da postanemo bolji, za druge i sebe.

„Svud na svetu oči vide ono čega je duša puna.“ – Ivo Andrić

Zato je najbolji lek protiv osuđivanja punjenje naše duše čistim, pozitivnim stvarima koje hrane celo naše biće. Primetite dobro u drugima, zahvalite se na onom dobrom što imate, zastanite i pogledajte dan i drveće oko sebe, zagrlite nekog koga volite čvrsto i bez zadrške, ponudite pomoć kome možete, crtajte, pišite, pevajte i plešite, saslušajte drugog radi slušanja, a ne odgovaranja, posmatrajte dete kako se igra, odvedite sebe na ručak, pozovite nekog koga dugo niste čuli a drag vam je, kažite nekom da ste ponosni na njega, kažite to sebi! Bezbroj je prilika oko nas i one su sve tu strpljivo čekajući da ih neko primeti.

Zašto to danas ne biste bili baš vi?

Autor teksta: Una Timotijević, dipl psiholog i NLP trener

The post OČI VIDE ONO ČEGA JE DUŠA PUNA appeared first on MyNLP Beograd.

Čini se da je u današnje doba sve moguće i da nedostižno više ne postoji. Mnoga istraživanja govore o značaju motivacije za uspeh i sigurno je svako od nas to potvrdio u nekom trenutku svog života.

Međutim, nekada davno, pre svih istraživanja koja navode raznorazne činjenice o ljudskom potencijalu, resursima i talentima, pričalo se o daru koji čovek dobija na poklon da dalje s njim radi šta mu je volja.

I o tome je naša današnja priča.

Evo zašto je važno da ona nastavi da se pripoveda i generacijama koje rastu na motivaciji i žive (samo) od nje.

Dar označava nešto što nam je dato od samog našeg početka, bez ikakve zasluge – ona dolazi iz onog što ćemo tokom života uraditi. I onog momenta kada prestanemo na tome da budemo zahvalni, tog momenta počinjemo da hodamo unazad, čak i ako naizgled nižemo finansijske ili statusne uspehe. Nasuprot tome, kada prihvatimo taj dar, a to je zahvalnost, dobijamo snagu da taj dar jačamo i razvijamo.

Nije dar 10%. Nije ni 20%. Ma ni 30%. Dar je 100%.

ZATO ŠTO DAR UKLJUČUJE RAD KOJI POKREĆE ZAHVALNOST PREMA ISTOM.

I dat nam je da bismo na njemu radili, da bismo ga ispunili. I kada na tome radite iz zahvalnosti i ljubavi onda to nije muka i žrtva, već izbor i sloboda i radost.

Dar nam je dat da bismo ga drugima prosledili. I dat nam je tek tako, da još ničim nismo zaslužili. Samo smo dobili, pa red je i da damo.

Danas se dešava jedna sasvim bizarna stvar. Ljudi olako odbacuju svoj dar želeći tuđi. I kao da postoji spisak popularnih darova i ako se ne pronađemo u prvih pet mesta…čini se kao da je sve drugo besmisleno.

Mnogi ljudi se trude da unovče svoj “talenat”. Kada neko puno radi, a nema oko čega da se trudi onda to postane besmisleno. I na kraju dana, imaju sve – ali izgube sebe. Postanu toliko siromašni da je sve što imaju materijalno i opipljivo.

I kada u takvim težnjama ostvare uspeh često se pitaju kako to da nisu srećniji, ni ispunjeniji, ni mirniji…I tada krenu ispočetka u potragu. A takva potraga ih vodi nazad samom sebi.

SVAKO IMA SVOJ DAR. I NIJE NAJVAŽNIJE KROZ KOJU PROFESIJU ĆE GA ISPUNITI.

Nijedan život nije promašen zbog pogrešnog izbora karijere, već pogrešnih načina na koje se ona gradi, zbog zanemarenih vrednosti, zbog držanja svojih darova za sebe…

Šta god da radimo, u dubini našeg uma postoji onaj glas koji nam govori da li je to pravi put za nas. Često nije problem u ljudima taj što ne znaju šta treba da rade, već da li će poslušati sopstveno unutrašnje vođstvo koje je mnogo više od puke intuicije i osećaja. To je onaj dar u nama i ljubav prema njemu, koja nam govori koji je u stvari naš put i šta je naša misija na tom putovanju.

I sve što je potrebno da uradite jeste da zastanete na trenutak i oslušnete sebe i svoje srce. Ono uvek govori istinu. Oči nekad prevare i navedu na nejasan put. Zato se istina najlepše sagledava iza zatvorenih očiju. To vam je kao kada nekog koga smatrate vašim zagrlite, pa imate potrebu da zatvorite oči i onda kao da je zagrljaj i ljubav koja se deli jača.

Na čemu možete da budete zahvalni? Možda na tome što imate strpljenja za druge, možda lepo crtate, možda imate harizmu kojom pokrećete druge, možda ste jako marljivi, možda dobro sagledavate detalje, možda brzo uočavate šta treba poboljšati, možda vam padne na pamet još hiljadu zaboravljenih stvari baš sada…

A kako ćete sve to iskoristiti? Počnite sa jednim jednostavnim “Hvala.”

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psiholog i NLP trener

The post ONO ŠTO VAM NE GOVORE O TALENTU appeared first on MyNLP Beograd.

A šta ako to ne mora uvek da bude slučaj?

Možda postoji nešto što želite da promenite ili započnete ili prestanete da radite, a nikako ne uspevate u tome. Možda pokušate, ali ne istrajete dovoljno dugo da stignete do cilja ili prestanete čim vidite prve rezultate. Možda vam brzo dosadi… Šta god da je, očigledno vam je važno da to uradite. Pročitajte ovaj tekst sa tim ciljem na umu i možda se iznenadite koliko jednostavno možete da ga primenite!

Ne postoje laki izbori. Niko ne bira između tuge i sreće, siromaštva i bogatstva, zdravlja i bolesti. Ono što izbor čini teškim jeste to da svaka opcija nosi sa sobom nešto loše. Tada vagamo između dva izbora, merimo loše strane jedne i druge opcije, pitamo svoje prijatelje šta bi oni uradili, pravimo „za i protiv“ listu… I obično ne pomaže mnogo, zato što uokvirimo sebe na dva MOGUĆA izbora tako da ubedimo sebe da su to JEDINE dve opcije. Tada se osećamo zaglavljeno i prinuđeno da izaberemo nešto što nam svakako neće potpuno odgovarati. A taj osećaj nikako nije prijatan i još više sužava polje u kom možemo da delujemo.

Često rešenja u životu dolaze onda kada shvatimo da imamo širi izbor i da sami možemo da stvaramo opcije. I da u tome možemo da budemo jako kreativni.

Evo o čemu je zapravo reč.

Zamislite osobu koja pokušava da ostavi cigarete. Ona će možda često i pokušati, ali svaki put kada bi se vratila cigaretama to bi činila uz izjavu poput „Bila sam jako nervozna“, „Nedostajao mi je taj ritual uz jutarnju kafu“ ili „Ugojio sam se“. Ako bismo pitali ovu osobu šta je dobro kod cigareta mogli bi da čujemo „Pa smiruje me kada sam pod stresom“, „To je mojih pet minuta za sebe u miru“ ili „Nikad mi nije dosadno, uvek znam šta ću sa rukama.“ I kada osoba ostavi cigarete ona zapravo ostavlja i svoj mir, vreme za sebe, zabavu – što je prilično visoka cena ostavljanja cigareta.

I onda se vrti u krugu negativnih posledica i premalo izbora. Umesto toga, evo kako sebi možete stvoriti više opcija:

1. Šta želim?

Iako ovo deluje kao očigledno pitanje koje znamo, mnogo puta nam promakne da o tome ozbiljnije porazmislimo, i zato nam promakne i to što želimo da postignemo. Zato odvojte nekoliko trenutaka, sada, i odgovorite sebi iskreno šta je to što u stvari želite? Ako ne želite više da pušite, da li to znači da želite zdravlje, prijatan miris, više novca za nešto drugo? Ako želite da date otkaz, kuda ćete se zaputiti nakon toga, kakav posao želite da imate? Ako želite da prekinete neki odnos, razmislite kakve odnose želite da imate, šta vam je tu  sve važno? Dobro je znati šta nećemo, ali je neophodno znati šta TAČNO hoćemo i ZAŠTO nam je to VAŽNO (Evo kako to da otkrijete).

2. Šta tačno dobijam iz trenutne situacije? Šta to znači za mene?

Čega ne želite da se odreknete? Zašto vam je „udobno“ u trenutnoj situaciji? Pronađite sve pozitivne aspekte vašeg trenutnog stanja i budite iskreni. Ponekad u ovoj fazi shvatimo da uopšte ne želimo da se menjamo, da bismo to uradili jer „tako treba“ ili „svi to rade“. Onda pustite i budite u miru. Istražite ovo pitanje dobro, jer od njega zavisi hoćete li uspeti u toj promeni ili ne. Setite se da se zapitate šta to za vas znači, pta je sve moguće kada to imate/radite, koji osećaj vam to pruža?

3. Koji je korisniji, zdraviji način da to obezbedim?

Šta još možete da radite da se osećate komforno, sigurno, mirno ili šta god ste naveli kao odgovor? Počnite odmah i ispitajte da li vam je to dobra zamena. Apsolutno ničeg ne morate da se odreknete, ali možete da BIRATE PUT kojim želite to da ostvarite. Tako za sebe kreirate opcije kojima ćete biti zadovoljni, jer nećete morati da se odreknete ničega što vam je važno.

Ponekad jednostavno nije do motivacije i hrabrosti. Nekad odlažemo stvari, jer ne želimo da se odreknemo nečeg što nam prija, to je sasvim logično i dobro je da je tako. I ponekad, rešenje ne mora uopšte biti teško, nekad je to samo par pravih pitanja.

Mi već znamo sve, samo treba doći do toga. 🙂

Često naši polaznici nakon treninga kažu “Sada shvatam zašto nikako to nisam mogla da uradim…Pa jednostavno nije mi bilo važno!” I to kažu sa osmehom na licu, rasterečenim ramenima i blagim glasom. Oslobođeni svih moranja, dalje biraju za sebe ono što im prija i što im je na korist.

Više o treningu saznajte ovde: NLP Praktičarski trening  

The post KAKO ISTRAJATI U PROMENI appeared first on MyNLP Beograd.

A to je već prvi korak ka tome da ostvarujete dobre odnose sa lakoćom, lako prenosite vaše ideje drugima, ostavljate dobar prvi utisak i skoro sa svakim nađete zajednički jezik.

Potrebno je samo nekoliko sekundi, sedam tačnije, da se formira prvi utisak. U sedam sekundi, malo šta stane, a ipak naš um već ima jasan stav o osobi preko puta nas – koji je jako teško promeniti.

Kako prvi utisak nastaje?

Pre nego što osoba uopšte progovori naš um je već opazio neke od ključnih stvari za stvaranje, ne samo prvog utiska, već čitavog odnosa sa tom osobom. Telesni stav, facijalna ekspresija, način hoda, pogled, pokreti ruku…

Zamislite na trenutak osobu koja hoda spuštenih ramena, gleda u pod sa glavom blago okrenutom u stranu, vuče nogu po nogu po zemlji i jako sporo hoda. Mala je šansa da ćete pomisliti da se radi o osobi koja je raspoložena, vesela, spremna za akciju i priču. I dobro je da to pomislite – na taj način lako uočavamo unutrašnja stanja ljudi koji nas okružuju i možemo imati spremnu reakciju. Zamislite kada bismo morali da čekamo danima da saznamo kako se neko oseća, njegovo stanje bi se toliko puta u međuvremenu promenilo.

Međutim u nekim situacijama ova sposobnost je manje korisna. Sigurno se nekih možete prisetiti, sada.

Dok odlučujemo da li će taj prvi utisak biti pozitivan ili negativan, obično samo jedno pitanje imamo na umu:

Da li je ova osoba kao ja?

Onoliko koliko nam je osoba slična, toliko će nam se isprva dopasti. Jednostavno, slično se sličnom raduje. Poznato znači i sigurno, provereno i često bolje od bilo čega što ne znamo. Lako poklanjamo svoje vreme i poverenje nečemu što poznajemo, jer znamo šta možemo da očekujemo.

U našem mozgu postoje posebni neuroni koji služe isključivo ovoj svrsi. Zovu se „ogledalni neuroni“ i zbog njih često i nesvesno oponašamo osobu sa kojom se osećamo prijatno. Možda vam se nekad desilo da primetite da sedite isto kao vaš sagovornik. Iz istog razloga se beba osmehuje odraslima koji se smeju nad krevecem.

Kada jednom ovo razumemo, možemo da počnemo da gradimo drugačije odnose sa onima koji su nam važni. Možda ste do sada odustajali od sjajnih ponuda i korisnih ideja jer vam se nije dopalo ko ih nudi. Ko zna koliko puta se to desilo u obrnutom smeru, jer na isti način razmišljaju i ljudi koji su preko puta nas.

Evo kako ovakve situacije možete znatno prorediti.

Sledeći put kada nekog upoznate ili želite da prenesete svoju ideju dobro je da pokažete osobi da ste im slični. U nečemu SIGURNO jeste, i dok ne otkrijete šta je to, važno je da osoba sa kojom pričate bude otvorena za takvo istraživanje.

Setite se svih stvari koje se mogu primetiti kod drugih, a nemaju (naizgled) veze sa onim šta osoba priča.

1. TELESNI STAV

Bilo da su ramena spuštena i ruke opuštene pored tela; bilo da su blago uzdignuta sa rukama na struku ili prekrštenim na stomaku – vi možete učiniti isto. Potpuno imitirati osobu je kontra produktivno i deluje kao ismevanje. Zato šta god da radite, budite u tome autentični. Ideja je da premostite jaz koji se nalazi između vas i osobe sa kojom razgovarate gradeći most, a ne tako što ćete biti nečije ogledalo.

2. MIMIKA

Nemo lice može govoriti više od hiljadu reči. Nečiji pogled nam nekad može reći sasvim dovoljno da razumemo šta se iza njihovih očiju krije. Kada je reč o nečijem licu možete usklađivati puno toga: facijalnu ekspresiju i sitne pokrete lica, treptanje, smer pogleda, kontakt očima… Šta vam još pada na pamet?

3. POKRET

Možda osoba tapka prstima ili njiše stopala ako sedi. Možda često dodiruje prste ili se češka. Možda pomera noge često ili sedi prekrštenih nogu mirno. Šta god da je, lako se uočava i usklađuje. Pazite da ne budete kao ogledalo i ovde. Ukoliko se osoba počeše, ne morate i vi odmah, na isti način. Dovoljno je da imitirate većinu pokreta koristeći slične mišiće da biste se uskladili sa osobom preko puta vas.

4. DISANJE

Da, i disanje se može usklađivati. Neko ima prirodno kratak dah ili je to možda znak uzbuđenja. Često će osoba koja je smirena disati duboko i polako. Ono što je fascinantno jeste činjenica da disanje može da utiče na naše stanje. Zato je usklađivanje na ovom nivou tako važno i efektno jer naše čitavo stanje usklađujemo sa sagovornikom i time ga već bolje razumemo. Nije li to sjajno?

Cilj ovakvih usklađivanja jeste da bolje razumete onoga s kim pričate i kreirate atmosferu poverenja i sigurnosti u kojoj može postojati slobodan protok informacija i ideja. Uz stalan oprez koji može biti koristan, dobro je otkloniti nepotrebne barikade koje često dižemo, a nisu nam korisne i sprečavaju nas da upoznamo nekog sjajnoj sa kojim možemo ostvariti sjajan odnos.

Primetite da se sve ovo dešava pre nego što izgovorite prve reči. Zamislite koliko informacija vaš mozak primi i interpretira pre nego što se sa nekim upoznate.

Zato je uvek dobro vreme preuzeti deo kontrole ovog procesa i učiniti stvari korisnijim i za vas i za vašeg sagovornika.

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psiholog i NLP trener

The post KAKO DA UVEK “KLIKNETE” NA PRVU appeared first on MyNLP Beograd.