Svaka nova situacija tera na prilagođavanje i to je ono što nam stvara stres – promena dosadašnjeg načina života. To često unosi nemir i u nama stvara osećaj straha, teže nam je da donosimo odluke, osećamo se preopterećeno informacijama koje ne slažemo baš najbolje po prioritetima. Često ni ne znamo šta nam je uopšte kriterijum.

Naši ciljevi se potpuno promene, neki budu na pauzi dok drugi planovi stupaju na snagu. Na sve to, ono što je realan izazov postaje izvor straha i opšte pometenosti.

Umesto meteža neorganizovanih misli, evo jedne korisne.

Svaka situacija u našem životu se odigrava u dva sveta – spoljašnjem svetu koji je oko nas i unutrašnjem svetu našeg uma. Kada spolja zavlada haos mnogo je važno da postoji red iznutra. Srećom, taj deo je uvek i u potpunosti u našoj kontroli!

Evo kako rutina pomaže u situacijama krize.

1. PREDVIDIVOST

Naš mozak ne voli nepredvidivost. Zato kada je primeti šalje signale koji su neprijatni da bi nas naterali da što pre odreagujemo. Zamislite neku radnju koja vam je potpuno poznata, recimo put do posla, jutarnje kuvanje kafe, odlazak u prodavnicu… U takvim situacijama stres je minimalan jer tačno znate šta možete da očekujete. Vaše telo je opušteno i misli mirne jer je ovo već dobro poznat scenario. Kada uvedete rutinu u periodu kada se puno stvari oko vas menja, osiguravate osećaj kontinuiteta i to donosi mir. Slično se sličnom raduje – zato što mu je poznato.

2. OČUVANJE ENERGIJE

Setite se na trenutak kako je prvih nekoliko vožnji automobila izgledalo? Koliko energije ste ulagali u to da se setite svega što je potrebno od nameštanja retrovizora, vezivanja pojasa, do stiskanja kvačila, otpuštana kvačila, ubacivanja u brzinu…Da ne pominjemo parkiranje! A kako je sada? Koliko energije sada ulažete? Verovatno većinu vremena niste ni svesni šta tačno radite jer je radnja automatska i zato troši jako malo vaše energije. To vam onda daje mogućnost da radite i druge stvari tokom vožnje. Na primer pevate vašu omiljenu numeru iz sveg glasa!

3. MOTIVACIJA

Psiholozi govore o volji kao o mišiću koji se uvežbava, razvija i UMARA. Tokom dana naš nivo motivacije opada i do uveče ona čokoladica u kuhinji deluje mnogo primamljivije nego što je tog jutra. Druga zanimljiva činenica o motivaciji jeste da ona dolazi iz akcije. Što više čekamo da budemo motivisani da nešto uradimo, sve je manja verovatnoća da ćemo to zapravo i uraditi sa nekim preteranim oduševljenjem. Kada uspostavimo jasnu rutinu „čuvamo“ više motivacije za sve stvari koje želimo da obavimo. A kada obavimo sve te rutinske poslove, osetimo se zadovoljno – eto dodatne motivacije!

4. FOKUS

Multitasking više nije u modi. Kada raspemo našu pažnju svuda po malo, na kraju dana nijednu stvar nismo obavili najbolje moguće, a osećamo se kao isceđena krpa. Kada su naše misli i akcija usmereni na jednu stvar – verovatnoća da ćemo to uraditi kako treba je znatno veća. Onda smo potpuno prisutni i predani onome što radimo. Pametno ulažemo našu energiju, a zadovoljni smo rezultatom što nas čini da se osećamo dobro. Kada stvorimo rutinu, ne razmišljamo o tome šta sve treba, kako ćemo, kada ćemo, zašto nismo ranije i slično. Razmišljamo o trenutnom zadatku i tako umesto prošlosti i budućnosti, pripadamo SADAŠNJEM TRENUTKU. To je i poenta mindfullnes-a koji sa razlogom biva važniji u ovom brzom vremenu sve više.

5. KONTROLA

Osećaj kontrole nam daje osećaj sigurnosti i u kriznim vremenima to je jedno od najresursivnijih stanja u kom možemo da budemo. To nam donosi stabilnost i mir. Bez obzira na okolnosti, uvek možemo da biramo ono na šta ćemo da mislimo. To je najveća sloboda koju imamo i niko nam je ne može oduzeti. Većina klijenata u coaching-u doživi preobražaj kada ovo shvati. Trenutno je puno toga u našoj kontroli. Od organizacije našeg dana, aktivnosti, naših misli, dnevnog rasporeda, provođenje vremena sa drugim ljudima, nega našeg zdravlja, novih znanja ili veština koje možemo da učimo… Uvek je dobro i korisno pitati se šta JA MOGU u ovoj situaciji da uradim?

6. RASPOLOŽENJE

Dok emocija traje relativno kratko, raspoloženje je konstanta stvar. Zato se odlično slaže sa našim rutinama i navikama. Kakve su nam rutine, takvo nam je opšte raspoloženje. Jedna specifična stvar u toku dana može da nas natera da se osećamo izrazito dobro ili izrazito loše povodom toga, ali opšte raspoloženje zavisi od onog što inače radimo, svakodnevno. Razmislite koje raspoloženje bi vam sada najviše koristilo. Opušteno, radosno, smireno, kreativno…I odlučite koje to rutine su vam potrebne da biste do toga došli.

7. DONOŠENJE ODLUKA

U jednom eksperimentu ispitivali su sudije koje su odlučivale koje zatvorenike će pustiti na uslovnu slobodu. Primetili su da je odlučujuć uticaj imalo doba dana u kom je zatvorenik imao suđenje! Ono što se dešavalo jeste zapravo „umaranje odlučivanjem“. Zato ponekad donosimo oduke koje nam nisu korisne, jer smo prosto bili preumorni da bismo ramišljali o tome detaljno. Donošenje oduka jeste veština koja se uči i uvežbava i u tome dosta pomaže stabilna rutina u kojoj su sve odluke već napravljene i tada energiju možemo da uložimo u obavljanje tih aktivnosti.

U novim situacijama koje zahtevaju brzo prilagođavanje rutina je ključna stvar. I prva na koju treba da obratite pažnju. Potrudite se da puno stvari koje ste ranije radili radite i dalje, na što sličniji način i uvek u isto vreme. Organizujte svoje dane, ciklus spavanja, obroke, posao, slobodno vreme… Kada preuzmete kontrolu nad onim delom koji je u vašoj odgovornosti, time već doprinosite čitavoj situaciji.

Kroz čitav ovaj proces, tu smo za vas. Pišite nam kako vam ide, koje su vaše ideje, šta vam pomaže da održite rutinu u ovim danima kako možemo da vam budemo još bolja podrška. #SharingIsCaring

The post 7 BENEFITA RUTINE appeared first on MyNLP Beograd.

Bila sam dobra ove godine. Kolegama na poslu, šefu na sastancima, porodici kod kuće, deci u parkiću, partneru u krevetu, rođacima na slavama, prijatelju u nevolji, baki na pešačkom prelazu, prosjacima na ulici…

U 2020. želim da budem dobra i sebi.“

Svaki praznik je vreme zgusnuto emocijama, preispitivanjima o onom što je bilo i odlukama za ono što će tek doći. U tom momentu prošlost i budućnost se susretnu i kao da pregovaraju, vagaju i dogovaraju se šta je bolje zaboraviti, sa čim treba nastaviti, a šta tek treba sagraditi.

Nova godina unosi jednu posebnu vrstu tenzije i onog čuvenog “MORAM” i “TREBALO BI”. Pa zaneseni prazničnom atmosferom blještavih uličnih svetiljki, kao na ispitivanju, pristajemo na sve. I da konačno krenemo u teretanu, da zaboravimo na sve loše što se dogodilo, da svakoga dana pišemo zahvalnosti, da bolje planiramo ciljeve, da upišemo neki kreativni kurs, da se više družimo, da prestanemo da pušimo, da počnemo da štedimo… Šta biste vi još dodali na spisak?

Na kraju godine ovaj spisak više liči na check listu nego na naše lične želje. I šta će se dogoditi ako nešto ne ispunimo? Šta ako na nešto zaboravimo? Šta ako nešto pogoršamo? Ništa. Tu je uvek sledeća Nova Godina da popravi stvar.

Ne teče to reka, već voda. Ne prolazi vreme , nego mi!! – Ivo Andrić

Proći će i ova euforija i kada se sve stiša i sva slavlja prođu, kad spadnu svetiljke sa uličnog drveća i svi kolači budu pojedeni – nama će ostati naš spisak.

Pa hajde onda da napišemo jedan koji ćemo voleti da čitamo, koji će nas razveseliti kada je dan siv, koji će nas motivisati kada klonemo, koji će nas podsećati na sve one lepe trenutke koje je tako lako zaboraviti, koji će nas podsticati na ljubav i radost.

HAJDE DA OVE GODINE NAPIŠEMO PISMO SEBI. Hajde da u tom pismu nabrojimo sve na čemu smo zahvalni i na šta smo ponosni iz 2019. godine. Hajde da pronađemo parče vremena u ovim ludim danima, sednemo sami sa sobom i razmislimo o sledećim stvarima (ali onako stvarno, iz duše, ne razuma):

1. Šta je to što uzimamo zdravo za gotovo?

Znate one situacije kada ustanete ujutru, pristavite kafu, odete da se umijete i shvatite da nema tople vode – ne radi bojler! Zovete majstora, on dolazi tek za nekoliko dana, verovatno. Posebni su i retki oni koji se ne iznerviraju u ovakvim trenucima.

Onda kada se sve reši i  bojler bude popravljen vas čeka duga, topla kupka. I sama pomisao na to vas čini radosnim i nestrpljivim, zar ne? I te prve kapljice vode deluju tako magično onda. Koliko vremena vam je potrebno da to zaboravite? Dan, dva – ili kraće?

Koliko samo puta uzimamo zdravo za gotovo LJUDE koji su u našem životu. Kako lako ume da nam se podrazumeva da će nas saslušati, da se neće naljutiti, da će imati vremena za nas, da će dati mudar savet, da će biti dobro raspoloženi… Hajde da to promenimo. Za početak, setimo se svih ljudi na kojima možemo biti zahvalni i napišimo to na naš novogodišnji spisak.

I neka jedna odluka za 2020. bude da im to govorimo češće. Da oni znaju da nam se to ne podrazumeva, da to ne očekujemo uvek i da smo im zahvalni na tome. I hajde to ne očekujemo uvek ni od sebe. Kako vam se takva odluka čini?

2. Šta to sada možemo, što 2018. nismo mogli?

Kako kaže Marijana,

“Promena je laka – samo se treba setiti da ste se promenili!”

I zaista, jako je lako zaboraviti veštinu kada ona postane automatska. Večiti primer sa vožnjom automobila je sjajan i za ovu priliku. Setite se koliko vam je teško bilo da obraćate pažnju na sve te detalje i koliko vam je trebalo vremena da to potpuno savladate? Sada vam je vožnja verovatno kao pesma i više uopšte ne mislite na to. Čak podrazumevate da to znate. 😉

Setite se i drugih primera. Možda umete da napravite novo jelo, možda se bolje parkirate, možda bolje primećujete izraze lica i emocije drugih ljudi, možda ste uveli neku novu jutarnju rutinu? Čak i ako vam se čini kao sitnica – napišite je, slavite je i potapšite sebe za to. Svaki korak je važan i svaki se računa. Na kraju krajeva, uspeh nije ništa drugo do niza dobrih koraka u istom pravcu.

Kada to uradite, razmislite da li postoji nešto što vas opterećuje i sa čim želite da prestanete? I to je dobra i zdrava odluka. Imate svo pravo da je donesete. Kad god.

3. Kome smo doneli dobro?

Sada je dobar trenutak da prizovete sve one situacije kada su vam se ljudi zahvaljivali, a vi rekli “Ma nije to ništa…”. Ovo je i sjajan trenutak da se prisetite i njihovih izraza lica i onih koji ništa nisu rekli.

Kako ste se vi osećali? Prizovite tu emociju sada i uz nju ispisujte njihova imena. Dobar osećaj kada nekom pomognemo je kao naš lični životni putokaz i znak da smo društvena bića i da jedni bez drugih ne možemo. I ne treba da budemo.

Za 2020. možete odlučiti ćete više biti tu za nekog posebnog. A možda je i dobra odluka da sa nekim smanjite kontakt i donesete sebi mir? Dok ovo čitate verovatno vam neki ljudi spontano padaju na pamet.

Šta god da odlučite – u redu je. Jedina odluka koja je loša je ona koja je donešena iz straha, ne iz ljubavi.

Zato zagrlite sebe, papir i olovku u ruke i krenite polako,

“Draga/i ______ ,”

jer toliko toga imate da budete zahvalni i da se radujete! Samo se treba setiti. 😉

U Novog Godini vam želimo mir u duši, bistrinu u mislima i ljubav u srcu. Želimo vam da svaka doneta odluka bude iz ljubavi. Da svaka odluka pripada vama i zavisi od vas.

Srećni vam božićni novogodišnji i praznici!

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psihol, NLP Trener&Coach

office@mynlp.rs

+381 60 6 32 32 70

The post DRAGI DEDA MRAZE appeared first on MyNLP Beograd.

Prirodno je da bol percipiramo kao nešto negativno. To svakako jeste neprijatno iskustvo i obično jedva čekamo da prođe. Ono što takođe radimo, a važnije je za našu priču danas, SVE RADIMO SAMO DA PROĐE – AKO NAS BOLI DOVOLJNO JAKO. Znate one situacije kada vam dođe da lupate glavom o zid koliko vas, na primer, boli zub. Tada osim uzimanja lekova i hitnog zakazivanja zubara, umemo da istražujemo sve moguće načine lečenja. Babske i alternativne takođe. Tada isprobavamo sve moguće recepte sa interneta. U stanju smo da isprobamo svašta nešto što nam inače ne bi ni palo na pamet.

Tome bol i služi – on nam govori šta treba činiti. Bol ukazuje na problem i stvara razne posledice kojima nam privlači pažnju. Samo što ponekad to radi izuzetno glasno i krajnje neprijatno.

Ne boli da bi patio, već da bi se promenio.

Bol je vaš saveznik u promeni, ne vaš neprijatelj. Ono što nas najviše oblikuje i menja na bolje često nije najlakša stvar koju ćemo uraditi. I važno je usvojiti da nije sve lepo upakovano u nešto što je privlačno i prijatno.

Promena je svrha svakog bola. O kako je oslobađajuće shvatiti ovo! Razmotrite na trenutak sledeće. Na svetu postoji nekolicina ljudi koji mogu da se „pohvale“ činjenicom da ne osećaju bol. Ovakvo stanje naziva se kongenitalna analgezija i predstavlja jedan vrlo kompleksan problem. Reč je o osobama koje su u nemogućnosti da osete bol. Oni osećaju dodir, toplo i hladno, ali ta granica nikad ne pređe prag bola, jer on kod osoba sa ovim poremećajem i ne postoji.

Ovakvo stanje dovodi do raznoraznih povreda, jer ne znaju kada da stanu sa bazičnim stvarima kao što je češanje, do kasnih faza bolesti, jer ne znaju kada da odu kod lekara, nepovratnih posledica, jer ne poznaju granice.

Kakav je to onda život, ispunjem stalnim strahovanjem i unutrašnjom patnjom?

Zašto bi mislili da je emocionalna bol drugačija?

Odakle nam ideja da imamo pravo da tu granicu stalno pomeramo?

I dokle tako mislimo?

Imamo pravo da postavimo tu granicu tamo gde nama odgovara. Ovde u MyNLP-u volimo da kažemo, i čvrsto u to verujemo, da smo svi mnogo više nego što mislimo da jesmo. Ovo ne znači da možemo da trpimo više nego što to sada činimo. Već znači da uvek možemo da promenimo stvari oko nas – menjajući sebe. Svaki dan je prilika za to, da promenimo ono što nam izaziva bol i postavimo tu granicu tamo gde je mi želimo. Mi sami, i samo mi, smo odgovorni za to koliko možemo i želimo da trpimo i patimo.

Ne bi li bilo sjajno da nam je prag tolerancije na emocionalnu bol dovoljno nizak da svaki put kada samo počnemo da se osećamo loše – menjamo stvari kako bismo se osećali dobro? Zamislite takav život.

Zamislite da ne morate da čekate poslednji trenutak da počnete da se menjate, da možete da lako prepoznate svoje osećaje i planirate korake ka onome što želite. Zamislite da ste toliko vešti u opažanju da vas i najmanja promena obavesti o uspehu vaših koraka i eventualnoj promeni kursa? Kako bi onda bilo lako planirati svoje ciljeve i koračati ka njima sa sigurnošću i uverenosti da vas čeka uspeh!

„Bol je neizbežan, patnja je izborna.“ – Haruki Murakami

Ako biste mogli, a možete, da bol posmatrate kao alarm koji se pali da bi vas obavestio o tome šta treba menjati, mogao bi da vam bude prilično koristan. Samo ga treba poslušati i pitati šta tačno pokušava da vam kaže. Da li treba više da odmarate, da vežbate drugačije, da provodite više vremena u prirodi ili sa nekim posebnim? Možda nečemu treba da pristupite drugačije ili se potpuno prebacite na nešto drugo?

Na primer, naredni put kada osetite neprijatnost ili čak bol, bez obzira da li je fizička ili emotivna, ispobajte sledeće. Osamite se, ostanite sa svojim mislima sami i obratite pažnju na to kako se tačno osećate. Kako znate da vas boli, gde vas boli, šta se dešava, kako vas boli…? I onda postavite sebi ova tri pitanja:

1. Šta ovaj bol želi da mi poruči?

2. Šta treba da naučim?

3. Kako mogu tu lekciju da prihvatim na prijatan način?

Jedno je sigurno, ako otvorite oči – videćete, ako pitate – čućete odgovor, jednostavno uvek ćete osetiti šta treba da činite.

Da ne bismo ulazili u bolna stanja, na nama je da ne puštamo da se ti neprijatni osećaji baš mnogo razviju. Kao kada odlažemo alarm, pa u stvari bude sve teže da se probudimo, tako i kada ignorišemo neprijatnost ona prerasta u bol i ponekad se čini da ode u nepovrat.

Nema potrebe da nas nešto mnogo boli da bismo se promenili. Nema potrebe da patimo da bismo se razvijali. Nema apsolutno nikakve potrebe da čekamo da nam gori pod nogama da bismo verovali da zaslužujemo promenu i sve lepe stvari o kojima maštamo.

Odlučite, kada je za vas dobro vreme da krenete da menjate stvari? Koji je to znak koji će vam pokazati da je vreme za nešto drugačije? Kako znate da je došlo vreme za promenu?

Vaši kriterijumi pripadaju samo vama, postavite ih onako kako vama odgovara. Dugujete to sebi. Imate pravo na to.

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psihol, NLP trener&coach

una.timotijevic@mynlp.rs

The post BOL KAO LEK appeared first on MyNLP Beograd.

Kad god nekog osudimo postavljamo odličan temelj za jednu od sledećih stvari:

1. „Udarac“ na osobu, ne na njeno ponašanje.

Mnogo češće kažemo nešto poput: „On je tako lud i neorganizovan.“ umesto „Danas je zakasnio 15 minuta na sastanak.“ Ne čini čoveka njegovo ponašanje; čovekov identitet određuje njegovo ponašanje. I ako bismo ljudima pristupali sa idejom da su suštinski ljudi dobri i da imaju dobru nameru, možemo priznati da njihovo ponašanje nije uvek, i ne mora da bude, najbolje što može.

Ljudi ponekad prave greške i to je u redu. Ali nikad nije u redu kada mislimo da su ljudi pogrešni zbog bilo čega što rade. Time ih i podržavamo da svaki sledeći put budu bolji.

2. Oduzimamo mogućnost osobi da se menja i bude bolja.

Nekad, kada pomislimo nešto negativno o osobi zaista budemo u pravu. Možda osoba zaista često kasni, možda jeste neorganizovana u planiranju obaveza, možda nekad ne nađe prave reči za situaciju…Kako možemo očekivati da osoba bude bolja ako je u startu označimo kao nepromenjivo lošu? Dobro je zapitati se sa kojim ciljem  uopšte osuđujemo, verovatno nećemo pronaći koristan odgovor. Ako želimo da se ta osoba promeni i počne da dolazi na vreme, bude organizovanija ili pažljivija onda je osuđivanje jedna stvar koja će to SIGURNO sprečiti. U suprotnom, kada verujemo u osobu i njen potencijal, dajemo joj mogućnost da napravi pozitivnu promenu.

3. Osećamo se loše.

Kao da smo rođeni sa nekakvim kompasom koji nam uvek pokazuje ispravan put, naša intuicija nam uvek govori da li smo na tom putu ili ne. Često nije stvar u tome šta treba uraditi, već koliko nam je lako ili teško ili vredno to da uradimo. Zato svaki put kada osuđujemo, osećamo se loše i počinjemo da osuđujemo sebe. Dugo možemo da se vrtimo u tom krugu. A ne moramo. I uopšte ne mora biti teško izaći iz njega.

4. Lakše osuđujemo sebe.

Iako su neka naša ponašanja i reakcije uslovljeni kontekstom, mi se ne menjamo sa promenom konteksta. Ako se na jedan način ponašamo prema nekom, verovatno se na sličan način ophodimo prema sebi. Glas koji upućujemo drugima slušamo i mi sami.

 „Sve što nas iritira u drugim ljudima nas vodi ka boljem razumevanju nas samih.“ – Karl Gustav Jung

Kad god osuđujemo nekog mi zapravo mnogo više govorimo o sebi nego o drugoj osobi. I svaku stvar koju primetimo i osudimo prvo smo, makar nesvesno, pronašli u sebi. Zato je tako lako osuditi drugog, jer sve što primećujemo je u stvari deo nas samih; druge češće posmatramo kao ogledala nas samih.

Koliko god puta ste osuđivali nekog drugog, sva je prilika da ste duplo više puta osuđivali sebe. Uvek se prema drugima ponašamo onako kako se ponašamo prema sebi, naročito onda kada ostanemo sami sa svojim mislima. Upravo zato baš tu treba početi, od sebe. Kada počnemo da prihvatamo sebe, spontano počinjemo više da prihvatamo i druge.

Najstrašniji sud je onaj koji sami damo, drugome ili sebi, jer svaki put kada to učinimo delić toga ostaje u nama i klija dalje dajući gorke plodove. A kako u nama uvek pobeđuje ono što hranimo, svakog dana pravimo izbor šta ćemo gajiti i kakvi ljudi želimo biti.

Ako bismo svaki dan započeli sa tom idejom i pitanjem „Kakav čovek želim da budem?“ onda sve naše akcije i izbori postaju jasniji i lakši, a osećaj da činimo pravu stvar je neprocenjiv i vredan svakog truda koji možemo da uložimo u to da postanemo bolji, za druge i sebe.

„Svud na svetu oči vide ono čega je duša puna.“ – Ivo Andrić

Zato je najbolji lek protiv osuđivanja punjenje naše duše čistim, pozitivnim stvarima koje hrane celo naše biće. Primetite dobro u drugima, zahvalite se na onom dobrom što imate, zastanite i pogledajte dan i drveće oko sebe, zagrlite nekog koga volite čvrsto i bez zadrške, ponudite pomoć kome možete, crtajte, pišite, pevajte i plešite, saslušajte drugog radi slušanja, a ne odgovaranja, posmatrajte dete kako se igra, odvedite sebe na ručak, pozovite nekog koga dugo niste čuli a drag vam je, kažite nekom da ste ponosni na njega, kažite to sebi! Bezbroj je prilika oko nas i one su sve tu strpljivo čekajući da ih neko primeti.

Zašto to danas ne biste bili baš vi?

Autor teksta: Una Timotijević, dipl psiholog i NLP trener

The post OČI VIDE ONO ČEGA JE DUŠA PUNA appeared first on MyNLP Beograd.

A šta ako to ne mora uvek da bude slučaj?

Možda postoji nešto što želite da promenite ili započnete ili prestanete da radite, a nikako ne uspevate u tome. Možda pokušate, ali ne istrajete dovoljno dugo da stignete do cilja ili prestanete čim vidite prve rezultate. Možda vam brzo dosadi… Šta god da je, očigledno vam je važno da to uradite. Pročitajte ovaj tekst sa tim ciljem na umu i možda se iznenadite koliko jednostavno možete da ga primenite!

Ne postoje laki izbori. Niko ne bira između tuge i sreće, siromaštva i bogatstva, zdravlja i bolesti. Ono što izbor čini teškim jeste to da svaka opcija nosi sa sobom nešto loše. Tada vagamo između dva izbora, merimo loše strane jedne i druge opcije, pitamo svoje prijatelje šta bi oni uradili, pravimo „za i protiv“ listu… I obično ne pomaže mnogo, zato što uokvirimo sebe na dva MOGUĆA izbora tako da ubedimo sebe da su to JEDINE dve opcije. Tada se osećamo zaglavljeno i prinuđeno da izaberemo nešto što nam svakako neće potpuno odgovarati. A taj osećaj nikako nije prijatan i još više sužava polje u kom možemo da delujemo.

Često rešenja u životu dolaze onda kada shvatimo da imamo širi izbor i da sami možemo da stvaramo opcije. I da u tome možemo da budemo jako kreativni.

Evo o čemu je zapravo reč.

Zamislite osobu koja pokušava da ostavi cigarete. Ona će možda često i pokušati, ali svaki put kada bi se vratila cigaretama to bi činila uz izjavu poput „Bila sam jako nervozna“, „Nedostajao mi je taj ritual uz jutarnju kafu“ ili „Ugojio sam se“. Ako bismo pitali ovu osobu šta je dobro kod cigareta mogli bi da čujemo „Pa smiruje me kada sam pod stresom“, „To je mojih pet minuta za sebe u miru“ ili „Nikad mi nije dosadno, uvek znam šta ću sa rukama.“ I kada osoba ostavi cigarete ona zapravo ostavlja i svoj mir, vreme za sebe, zabavu – što je prilično visoka cena ostavljanja cigareta.

I onda se vrti u krugu negativnih posledica i premalo izbora. Umesto toga, evo kako sebi možete stvoriti više opcija:

1. Šta želim?

Iako ovo deluje kao očigledno pitanje koje znamo, mnogo puta nam promakne da o tome ozbiljnije porazmislimo, i zato nam promakne i to što želimo da postignemo. Zato odvojte nekoliko trenutaka, sada, i odgovorite sebi iskreno šta je to što u stvari želite? Ako ne želite više da pušite, da li to znači da želite zdravlje, prijatan miris, više novca za nešto drugo? Ako želite da date otkaz, kuda ćete se zaputiti nakon toga, kakav posao želite da imate? Ako želite da prekinete neki odnos, razmislite kakve odnose želite da imate, šta vam je tu  sve važno? Dobro je znati šta nećemo, ali je neophodno znati šta TAČNO hoćemo i ZAŠTO nam je to VAŽNO (Evo kako to da otkrijete).

2. Šta tačno dobijam iz trenutne situacije? Šta to znači za mene?

Čega ne želite da se odreknete? Zašto vam je „udobno“ u trenutnoj situaciji? Pronađite sve pozitivne aspekte vašeg trenutnog stanja i budite iskreni. Ponekad u ovoj fazi shvatimo da uopšte ne želimo da se menjamo, da bismo to uradili jer „tako treba“ ili „svi to rade“. Onda pustite i budite u miru. Istražite ovo pitanje dobro, jer od njega zavisi hoćete li uspeti u toj promeni ili ne. Setite se da se zapitate šta to za vas znači, pta je sve moguće kada to imate/radite, koji osećaj vam to pruža?

3. Koji je korisniji, zdraviji način da to obezbedim?

Šta još možete da radite da se osećate komforno, sigurno, mirno ili šta god ste naveli kao odgovor? Počnite odmah i ispitajte da li vam je to dobra zamena. Apsolutno ničeg ne morate da se odreknete, ali možete da BIRATE PUT kojim želite to da ostvarite. Tako za sebe kreirate opcije kojima ćete biti zadovoljni, jer nećete morati da se odreknete ničega što vam je važno.

Ponekad jednostavno nije do motivacije i hrabrosti. Nekad odlažemo stvari, jer ne želimo da se odreknemo nečeg što nam prija, to je sasvim logično i dobro je da je tako. I ponekad, rešenje ne mora uopšte biti teško, nekad je to samo par pravih pitanja.

Mi već znamo sve, samo treba doći do toga. 🙂

Često naši polaznici nakon treninga kažu “Sada shvatam zašto nikako to nisam mogla da uradim…Pa jednostavno nije mi bilo važno!” I to kažu sa osmehom na licu, rasterečenim ramenima i blagim glasom. Oslobođeni svih moranja, dalje biraju za sebe ono što im prija i što im je na korist.

Više o treningu saznajte ovde: NLP Praktičarski trening  

The post KAKO ISTRAJATI U PROMENI appeared first on MyNLP Beograd.