“Kako misliš, tako će ti biti” nije samo jedna od afirmacija koje služe da lepo zvuče i stoje nam na pozadinama telefona. Iza ove rečenice krije se čitava naša stvaralačka moć da upravljamo sopstvenom budućnošću. Ne, ne iz kreveta. Ali stav koji imamo će umnogome odrediti pravac kojim se krećemo, pa samim tim i rezultat kojem težimo.

U KAKVOJ SU VEZI NAŠ STAV I ZDRAVLJE?

NLP metodologija je decenijama izučavala vezu našeg uma i tela. Proučavajući najuspešnije psihoterapeute svog vremena prikupilo se dosta znanja o toj čudesnoj i moćnoj vezi. Um i telo su deo istog sistema i rade zajedno, međusobno utičući jedno na drugo. Kada se desi promena u jednom delu – menja se i drugi deo tog sistema.

Suzan Segerstrom, profesor psihologije univerziteta Kentaki sprovela je jednogodišnje istraživanje o uticaju optimizma na imuni sistem čoveka. Proučavala je ćelijski imuni sistem čija je glavna funkcija zaštita od virusnih infekcija.

Rezultati ovog istraživanja govore da što je veći optimizam, imuni sistem je jači tj brže i lakše odbija virus. Kada se optimizam smanji, smanjuje se i odgovor imunog sistema.

Dr Segerstrom navodi još jednu mnogo važnu činjenicu:

“Ljudi koji su optimistični su takođe i srećniji, pažljiviji i radosniji i to takođe utiče na jačanje njihovog imunog sistema.”

KO SU ZAPRAVO OPTIMISTI?

Optimisti se najbolje prepooznaju u negativnim situacijama, tj u odgovoru na njih. Evo tri ključna stila njihovog razmišljanja:

1.Budućnost je dobra.

Optimisti imaju pozitivan pogled na budućnost – zato što imaju nadu. Mogu da se fokusiraju na ono što je sada dobro i iskoriste to za još bolju budućnost. U mnogim situacijama očekuju pozitivan ishod. A ako rezultat ipak bude drugačiji od očekivanog, jer nekad se i to desi, onda ovako razmišljaju o tome:

2.Problem je privremen.

Optimisti veruju da će vremenom stvari biti bolje. Zato češće rade na tome, za razliku od pesimista. Imaju nadu da će doći bolje vreme i sposobnost da se tome raduju. Zato su strpljiviji i odmereniji.

3.Problem je specifičan.

Optimisti zadržavaju problem u tu gde je nastao, ne generalizuju ga na ostale oblasti svog života. Zato u ostalim oblastima života i dalje napreduju ili održavaju nivo. To im daje stabilnost i snagu da s izbore sa problemom, daje im širu perspektivu mogućih rešenja.

4.Problem je spolja.

Ne internalizuju problem i ne prebacuju krivicu na sebe. Zato mogu da problem posmatraju odvojeno od sebe i da ga sa mirnim umom rešavaju. Imaju pozitivnu sliku o sebi u svakoj situaciji i to im daje ogromnu snagu u svakom izazovu.

KAKO BITI OPTIMISTA?

Kao i svaki način razmišljanja, i optimizam se može naučiti. NLP nas uči da se veštine stilova razmišljanja uče uvežbavanjem. To radimo na našim treninzima kroz različite tehnike i vežbe.

Evo jedne koju možete već danas primeniti. Sada je sjajna prilika da ovu veštinu uvežbamo.

Svakog dana pišite ono što je u tom danu bilo dobro. Možda ste zadovoljni količinom obavljenog posla, možda ste pogledali dobar film ili proveli kvalitetno vreme sa nekim ko vam je drag, možda ste isprobali neku novu veštinu ili ste čitali super knjigu. Šta god da vam je ogrejalo dušu – zapišite. I radite to svakog dana. Setite se koliko su rutine važne u ovom periodu.

Pišite čemu se sve radujete kada ova situacija prođe. Šta ćete sve moći da radite, kuda ćete hteti da idete, koga jedva čekate da zagrlite? Pišite te stvari i oživite ih u vašem umu. To će vam dati topao osećaj i energiju da sa što većim mirom istrajete do tih trenutaka. Kada imate čemu da se radujete i jedva čekate – vredno je strpljenja.

Korisno je znati da je način razmišljanja nešto što biramo za sebe. Kada takvu odluku donosimo svesno onda je možemo kontrolisati i doneti najbolju moguću odluku u tom trenutku.

Setite se, kako mislimo tako će nam biti. Pa hajde da nam bude dobro. Hajde da mi budemo dobro.

“Stav je izbor. Biti srećan – je izbor. Optimizam je izbor. Ljubaznost je izbor. Davanje je izbor. Poštovanje je izbor. Kakav god izbor da kreirate – taj izbor će kreirati vas. Mudro birajte.” – Roj T. Benet

The post KAKO OPTIMIZAM JAČA IMUNI SISTEM appeared first on MyNLP Beograd.

U međuvremenu, od kada smo mi bili deca pa do sada, ništa se značajno nije promenilo u tom iščekivanju odgovora od strane roditelja na lošu vest. Ono što se promenilo je to da danas možemo mnogo toga korisnog i primenljivog lako pronaći da pročitamo i da usvojimo. Postoji mnogo načina ličnog usavršavanja u oblasti roditeljstva a najbolji su oni koji daju rezultat odmah i to ne samo u jednoj sferi već se prelivaju i u druge. Tako vam za danas poklanjam jedno razmišljanje na temu šta raditi kada dete dođe sa rezultatom kakav niko nije želeo.

Neuro lingvističko programiranje (NLP) daje neke konkretne okvire kako da slušamo, čujemo i uzvratimo tako da to ima najviše uticaja na dalji razvoj deteta i uopšte našeg odnosa sa njim. Konkretno, tvorci NLP pronašli su šemu koju su nazvali Neurologički nivoi (NLN) koji će nam danas pomoći da bolje razumemo šta radimo kada izgovorimo rečenice određenog tipa.

Ako se vratimo na početak i kažemo da je dete došlo kući sa lošom ocenom na kontrolnom iz matematike, kao prvo treba da imamo u vidu da je odlična stvar to što sada tačno znamo šta mu/joj nije jasno, jer kontrolna vežba baš zato i služi, zar ne? Sa druge strane, to nije neuspeh, to je samo trenutno stanje, ako tako stvar posmatramo, uvek će biti vremena da se napravi bolji rezultat. Ipak, da bi dete u narednom periodu napredovalo, veoma je važno šta ćemo mu dati kao povratnu informaciju. To kako ćemo mi odreagovati može se smatrati presudnim na njegov doživljaj ne samo ocene već celog sistema razmišljanja.

Po NLN-u, prvi nivo je okruženje i naša reakcija može biti: Verujem da ti je smetala buka/ vrućina/ gužva/ drug iz klupe, pa zato nisi uradio bolje.

Drugi nivo je ponašanje: Ovaj test si loše uradio / Nisi dovoljno vežbala.

Treći nivo je sposobnosti: Nisi baš dobar u matematici/ Tebi baš ne ide na kontrolnim vežbama.

Četvrti nivo su uverenja i vrednosti: Ako ne budeš dobar u matematici, nikad nećeš upisati fakultet/ Niko nikad ništa u životu nije napravio sa jedinicom iz matematike.

Peti nivo je identitet: Ti imaš veliki problem sa učenjem/ Jako si glupa/nesposobna.

Zapazite da su povratne informacije na prvom nivou daleko blaže nego na poslednjem. Upravo o tome i treba da mislite kada sa decom razgovarate. Pošto deca postaju ono što im govorimo da jesu, dobro razmislite da li treba da vam veruju ako im kažete da su glupi i nesposobni ili je pametnije reći da nisu dovoljno vežbali. Zamislite samo da vama šef kaže da ste glupi ili da kaže da ste loše uradili izveštaj, šta bi vas više zabolelo? I šta bi vas nateralo da bolje uradite sledeći put? Sigurno ne da vas je udario direktno u identitet.

Psiholozi će vam uvek savetovati da kritike uputite na nivou ponašanja, a ne ličnosti a pohvale možete slobodno i obrnuto. Znam da bi neki od vas ili vaših poznanika rekli kako je nedopustivo da dete dobije keca iz matematike, ali, setite se da smo svi mi kroz neka slična iskustva prošli i preživeli. Nije to kraj sveta.

Stvar je u tome šta ćemo uraditi da se to ne ponovi i da ne ostavi loše tragove, kako bi nam deca znala kako da se izbore sa izazovima u budućnosti, jer to je ipak najvažnije, zar ne?

Autor teksta: Marijana Milošević Simić, muzički pedagog, NLP trener

The post PORUKE KOJE (NESVESNO) ŠALJEMO DECI appeared first on MyNLP Beograd.

Bila sam dobra ove godine. Kolegama na poslu, šefu na sastancima, porodici kod kuće, deci u parkiću, partneru u krevetu, rođacima na slavama, prijatelju u nevolji, baki na pešačkom prelazu, prosjacima na ulici…

U 2020. želim da budem dobra i sebi.“

Svaki praznik je vreme zgusnuto emocijama, preispitivanjima o onom što je bilo i odlukama za ono što će tek doći. U tom momentu prošlost i budućnost se susretnu i kao da pregovaraju, vagaju i dogovaraju se šta je bolje zaboraviti, sa čim treba nastaviti, a šta tek treba sagraditi.

Nova godina unosi jednu posebnu vrstu tenzije i onog čuvenog “MORAM” i “TREBALO BI”. Pa zaneseni prazničnom atmosferom blještavih uličnih svetiljki, kao na ispitivanju, pristajemo na sve. I da konačno krenemo u teretanu, da zaboravimo na sve loše što se dogodilo, da svakoga dana pišemo zahvalnosti, da bolje planiramo ciljeve, da upišemo neki kreativni kurs, da se više družimo, da prestanemo da pušimo, da počnemo da štedimo… Šta biste vi još dodali na spisak?

Na kraju godine ovaj spisak više liči na check listu nego na naše lične želje. I šta će se dogoditi ako nešto ne ispunimo? Šta ako na nešto zaboravimo? Šta ako nešto pogoršamo? Ništa. Tu je uvek sledeća Nova Godina da popravi stvar.

Ne teče to reka, već voda. Ne prolazi vreme , nego mi!! – Ivo Andrić

Proći će i ova euforija i kada se sve stiša i sva slavlja prođu, kad spadnu svetiljke sa uličnog drveća i svi kolači budu pojedeni – nama će ostati naš spisak.

Pa hajde onda da napišemo jedan koji ćemo voleti da čitamo, koji će nas razveseliti kada je dan siv, koji će nas motivisati kada klonemo, koji će nas podsećati na sve one lepe trenutke koje je tako lako zaboraviti, koji će nas podsticati na ljubav i radost.

HAJDE DA OVE GODINE NAPIŠEMO PISMO SEBI. Hajde da u tom pismu nabrojimo sve na čemu smo zahvalni i na šta smo ponosni iz 2019. godine. Hajde da pronađemo parče vremena u ovim ludim danima, sednemo sami sa sobom i razmislimo o sledećim stvarima (ali onako stvarno, iz duše, ne razuma):

1. Šta je to što uzimamo zdravo za gotovo?

Znate one situacije kada ustanete ujutru, pristavite kafu, odete da se umijete i shvatite da nema tople vode – ne radi bojler! Zovete majstora, on dolazi tek za nekoliko dana, verovatno. Posebni su i retki oni koji se ne iznerviraju u ovakvim trenucima.

Onda kada se sve reši i  bojler bude popravljen vas čeka duga, topla kupka. I sama pomisao na to vas čini radosnim i nestrpljivim, zar ne? I te prve kapljice vode deluju tako magično onda. Koliko vremena vam je potrebno da to zaboravite? Dan, dva – ili kraće?

Koliko samo puta uzimamo zdravo za gotovo LJUDE koji su u našem životu. Kako lako ume da nam se podrazumeva da će nas saslušati, da se neće naljutiti, da će imati vremena za nas, da će dati mudar savet, da će biti dobro raspoloženi… Hajde da to promenimo. Za početak, setimo se svih ljudi na kojima možemo biti zahvalni i napišimo to na naš novogodišnji spisak.

I neka jedna odluka za 2020. bude da im to govorimo češće. Da oni znaju da nam se to ne podrazumeva, da to ne očekujemo uvek i da smo im zahvalni na tome. I hajde to ne očekujemo uvek ni od sebe. Kako vam se takva odluka čini?

2. Šta to sada možemo, što 2018. nismo mogli?

Kako kaže Marijana,

“Promena je laka – samo se treba setiti da ste se promenili!”

I zaista, jako je lako zaboraviti veštinu kada ona postane automatska. Večiti primer sa vožnjom automobila je sjajan i za ovu priliku. Setite se koliko vam je teško bilo da obraćate pažnju na sve te detalje i koliko vam je trebalo vremena da to potpuno savladate? Sada vam je vožnja verovatno kao pesma i više uopšte ne mislite na to. Čak podrazumevate da to znate. 😉

Setite se i drugih primera. Možda umete da napravite novo jelo, možda se bolje parkirate, možda bolje primećujete izraze lica i emocije drugih ljudi, možda ste uveli neku novu jutarnju rutinu? Čak i ako vam se čini kao sitnica – napišite je, slavite je i potapšite sebe za to. Svaki korak je važan i svaki se računa. Na kraju krajeva, uspeh nije ništa drugo do niza dobrih koraka u istom pravcu.

Kada to uradite, razmislite da li postoji nešto što vas opterećuje i sa čim želite da prestanete? I to je dobra i zdrava odluka. Imate svo pravo da je donesete. Kad god.

3. Kome smo doneli dobro?

Sada je dobar trenutak da prizovete sve one situacije kada su vam se ljudi zahvaljivali, a vi rekli “Ma nije to ništa…”. Ovo je i sjajan trenutak da se prisetite i njihovih izraza lica i onih koji ništa nisu rekli.

Kako ste se vi osećali? Prizovite tu emociju sada i uz nju ispisujte njihova imena. Dobar osećaj kada nekom pomognemo je kao naš lični životni putokaz i znak da smo društvena bića i da jedni bez drugih ne možemo. I ne treba da budemo.

Za 2020. možete odlučiti ćete više biti tu za nekog posebnog. A možda je i dobra odluka da sa nekim smanjite kontakt i donesete sebi mir? Dok ovo čitate verovatno vam neki ljudi spontano padaju na pamet.

Šta god da odlučite – u redu je. Jedina odluka koja je loša je ona koja je donešena iz straha, ne iz ljubavi.

Zato zagrlite sebe, papir i olovku u ruke i krenite polako,

“Draga/i ______ ,”

jer toliko toga imate da budete zahvalni i da se radujete! Samo se treba setiti. 😉

U Novog Godini vam želimo mir u duši, bistrinu u mislima i ljubav u srcu. Želimo vam da svaka doneta odluka bude iz ljubavi. Da svaka odluka pripada vama i zavisi od vas.

Srećni vam božićni novogodišnji i praznici!

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psihol, NLP Trener&Coach

office@mynlp.rs

+381 60 6 32 32 70

The post DRAGI DEDA MRAZE appeared first on MyNLP Beograd.

Onda dajte sebi još jednu priliku da stvari sagledate drugačije, pa donesite odluku. Možda je baš sada pravo vreme da se rastanete od te navike koja vas muči i sebi poklonite nešto što će vam biti puno korisnije i što će uneti više radosti u vaš život.

„STARE NAVIKE SE NE MENJAJU“

Često na naše NLP treninge dolaze ljudi potpuno ubeđeni da se stare navike ne menjaju. Razlog često leži u tome da ljudi smatraju da ako se odreknu neke navike sa kojom su godinama tako uvezani, odreći će se i onoga KO su. A naš identitet je jedna od stvari koju najviše čuvamo, bez obzira na cenu. To je ono što održava kontinuitet u našem životu i dobro je da je tako. Problem nastaje onda kada je cena previsoka za nešto što se duboko ne slaže sa nama.

Najčešće se naši polaznici do kraja treninga iznenade lakoćom kojom su se promenili. Upravo zato što shvate sledeću stvar:

NISU LOŠI LJUDI JER RADE TO, VEĆ JE TO ŠTO RADE LOŠE (PO NJIH).

Kada to razumete, moći ćete sebi da date dozvolu za promenu. U suštini, svi ljudi su dobri. Tu leži naša najveća snaga. Sve ostalo je ono što se vidi spolja, navike, odluke, strategije i to je u konstantnoj promeni. Baš zato što navike oblikuju naš život, na nama je odgovornost da oblikujemo te navike u skladu sa životom koji želimo da živimo.

AKO SE PITATE KAKO…

… na sjajnom ste putu! Uzmite par momenata za sebe, razmisite na miru i odgovorite sebi na sledeća pitanja i već ćete biti par koraka bliži cilju. Možda će vam biti korisno da ih zapišete.

1. KAKO TRENUTNE NAVIKE UTIČU NA REZULTAT KOJI DOBIJATE?

Ako se fokusirate samo na PONAŠANJE, šta možete da primetite? Kada bi vas neko posmatrao u nemom filmu, šta bi mogao da primeti?

Iza svakog rezultata stoji niz koraka i strategija koja vas je tu dovela. Svaki korak je važan i često neophodan i zato je dobro razložiti taj proces. Na taj način ste stvorili naviku koje sada pokušavate da se rešite. I često je rešenje promena nekog od koraka.

2. ŠTA U STVARI ŽELITE?

Često ljudi znaju šta neće kada su u pitanju navike, da ne puše, da ne jedu slatko, da se ne iznerviraju čim vide određeni mejl…Manje se obaziru na to šta žele – a u tome je čitava stvar. Svaki put kada primetite da vam nešto nije po volji ili se stvari ne odvijaju u željenom pravcu zapitajte se šta je to što želite UMESTO TOGA? Uvek ćete imati jasan odgovor, a onda je samo potrebno osmisliti korake do njega.

3. KOJE NAVIKE MOGU DA VAS PODRŽE U OSTVARENJU VAŠEG CILJA?

Čime SVAKI DAN možete da doprinesete vašem cilju? Koji su to sitni koraci koji vode do vašeg cilja? Možete posmatrati šta drugi čine kkao bi dobili još ideja. Što ste specifičniji i jednostavniji u ovome – to će promena biti lakša za sprovođenje.

4. ZAŠTO VAM JE TO VAŽNO?

Čitav trik je zapravo u ovom pitanju! Zašto vam je uopšte važno da to postignete. Sasvim je u redu i ako shvatite da nije i da to zapravo ne želite. Onda možete biti u miru konačno i fokusirati se na nešto drugo.

Ali ako jeste, morate otkriti zašto. U tome leži sva vaša motivacija i snaga da to postignete. Možda želite da budete zdravi, srećni, ispsunjeni, poštovani…Možda vam je važno da budete dobar primer vašoj deci i slobodno se jurite sa njima..Možda vam je važno da u vašoj firmi održavate dobre odnose kako biste radosno odlazili na posao i napredovali… Šta god da je, PRONAĐITE VAŠE ZAŠTO.

KAKO će onda doći samo, jer to su ipak „samo“ koraci.

Autor teksta:

Una Timotijević, psiholog, NLP trener i coach

The post TRIK ZA PROMENU BILO KOJE „LOŠE“ NAVIKE appeared first on MyNLP Beograd.

A on im je odgovorio ovako:

„LJUTNJA JE KAZNA KOJU DAJEMO SEBI ZA TUĐU GREŠKU.“

Nema čoveka na planeti koji nije iskusio osećaj uvređenosti, ljutnje i želje da uzvrati učinjenu mu nepravdu. Kada ljudi čuju reč „razumevanje“, često prva reakcija bude „A on/a mene da razume?!“ I često budemo u pravu, u potpunosti. Sasvim je prirodno, i bilo bi nekorisno da je drugačije, da dobijemo poriv da se branimo kada se osetimo ugroženim.

Ali kako naš mozak uopšte procenjuje da li smo ugroženi ili ne?

Pa na osnovu subjektivne procene stvarnosti, emotivnog doživljaja tog trenutka i iznad svega OČEKIVANJA. I zato što je sve zasnovano na našem poimanju stvari, uvek smo u pravu – iz naše perspektive. To znatno otežava onaj deo sa opraštanjem…

Međutim, postoji jedna privilegija koja nam je data, a možda je premalo koristimo. SLOBODA IZBORA. Svaki put kada nam neko nanese nepravdu, izgovori bolne reči, učini gest kojim kazuje da mu nismo važni – na nama je šta ćemo dalje sa tim nepravdama, rečima i delima činiti.

Zamislite da vam neko bez ikakvog razloga da jedan ogroman, težak, prljav kamen. Izbor je naš, da li ćemo da prihvatiti i nosati okolo iskrivljujući kičmu, sa bolom u rukama, nemajući mesta da se prihvatimo nečeg drugog ili ćemo se osloboditi tereta i hodati nesputano tragajući za onim stvarima koje nas čine radosnim.

Takođe je na nama da odlučimo da li ćemo takve stvari dalje dozvoljavati.

OPROSTITI DRUGIMA I DOZVOLITI IM DA SE PREMA NAMA PONAŠAJU PO NJIHOVIM PRAVILIMA NIJE ISTO.

Jako je važno da znamo da su to dve sasvim drugačije stvari. I obe zavise od nas.

Zato kada govorimo o oproštaju, najmanje mislimo na druge ljude, jer, kao i bilo koja druga, i ova PROMENA POČINJE OD NAS SAMIH.

Ali kako?

1. PODESITE OČEKIVANJA

Sećate li se onih očekivanja sa početka tekst? E baš tu leži osnova za dobre odnose sa onima koji su nam važni. Besmisleno je od zeca očekivati da leti, ali je divno radovati se njegovom skakutanju i pufnastom repiću. Na sličan način, korisno je dati priliku ljudima da nam pokažu kakvi su, na koji način oni izražavaju ljubav ili poštovanje ili podršku. Kada to znamo, možemo stvarati drugačija, realnija, očekivanja. Nisu svi ljudi isti, pa ne možemo očekivati iste stvari od svakog.

2. SPUSTITE KAMEN

Na jednom predavanju, učitelj je podigao čašu punu vode i pitao studente koliko je ona teška. Studenti su počeli da nagađaju, „150gr“, „Mora biti makar 200“… Na kraju učitelj im je rekao: „Apsolutna težina ova čaše je nebitna, ona je zavisi od toga koliko dugo je nosim.“

Šta god da nosite u sebi postaje teže vremenom, ponekad i do granice nepodnošljivosti. Iza te granice mi prekidamo odnose, rušimo veze i zatvaramo vrata nekim ljudima zauvek. Istina, neki ljudi nas na silu brzo doteraju do te tačke. A neki drugi su možda vredni ostajanja u tim granicama dobrih odnosa, naročito u porodici.

Spustite kamen dok je još mali. Kažite šta vam je u duši i šta vas tišti. Ako mislite da nije prikladno ili vam još nije trenutak, napišite to. Kako bi bilo da napišete pisma onima koji su vas povredili i na taj način im oprostite – makar ono što je na VAŠOJ duši. Šta je na njihovoj, samo oni znaju.

3. OSTAVITE PROŠLOST IZA SEBE

Ovo ne znači da treba da zaboravite na sve što je bilo ranije i ponašate se kao da imate drugačiju istoriju. Naprotiv, prigrlite je i sagledajte pažljivo šta sve možete da naučite. Razmislite, u čemu vas vaša lična priča podržava?

Kada vašu prošlost sa nekom osobom potpuno prihvatite, ne želeći da ona bude drugačija, spremni ste da oprostite i sve ružno što se dešavalo i da krenete dalje u novi odnos sa tom osobom, ako tako odlučite.

OPROŠTAJ ZNAČI PRIHVATITI DA SE PROŠLOST NIKADA NEĆE PROMENITI.

Zapravo se opraštamo od (magične) mogućnosti da se prošlost promeni, da druga osoba uvidi svoje greške i ispravi na način na koji mi to želimo. Opraštamo se od očekivanja koja imamo vezana za druge ljude, okolnosti, prošlost i prihvatamo da budućnost tog odnosa zavisi i od nas. A to je ponekad tako teško, jer to znači prihvatanje odgovornosti.

4. ŠTA ŽELITE UMESTO LJUTNJE

Ako sada osećate ljutnju, srdžbu, tugu, povređenost zbog neke osobe, zapitajte se koliko su vam korisne te emocije. Kome one čine štetu? Naš um, telo i emocije su povezani u jedan i sistem i međusobno utiču jedno na drugo. Zato kada gajimo takve emocije u nama, to ume da se odrazi na naše zdravlje. Sve je više ljudi koji imaju problema sa čirovima, nervoznim crevima, štitnim žlezdama jer trpe nešto što nije njihov teret.

Možda bi bilo korisnije za vas da gajite emociju ljubavi, opraštanja, razumevanja, radosti, mira…šta vam još pada na pamet? Šta biste voleli da gajite?

P.S. Imajte na umu da iako su ovo stvari koje radite radi sebe, često kada promenimo mi, promeni se i čitav odnos u kom smo. Naredni put kada uđete u kontakt sa tom osobom, bićete novi vi i tada možda stvorite priliku za izgradnju novog odnosa punog ljubavi i razumevanja. Ili šta god želite, setite se da je izbor uvek na vama.

Autor teksta

Una Timotijević psiholog, NLP trener i coach

The post KO ZASLUŽUJE VAŠ OPROŠTAJ appeared first on MyNLP Beograd.