Samo je pitanje da li mu poverujemo. I od ovog odgovora zavisi da li ćemo uspeti da nadjačamo taj glas.

Zašto se ponekad ovaj glas čini tako moćnim? Bez obzira na to koliko toga smo uspeli do sada, šta smo naučili i koliko puta ustali posle pada, ovaj glas ima moć da nas uveri da to ništa nije vredno ni važno. U trenutku kada se javi uspeva da izvuče sve one situacije u kojima smo se osećali loše, svaki put kada nismo dobili rezultat koji smo hteli. I u tom trenutku postaje sve lakše da mu se predamo i poverujemo mu.

Evo šta se u stvari događa unutar nas.

Često mislimo da stvari počinju emocijom ili nekom našom idejom koja se dalje razvija. Zapravo stvari češće počinju samo pitanjem. A problem nastaje onda kada na to pitanje odgovorimo tako da nam nije korisno nimalo.

Jedno od takvih pitanja, kada se nađemo pred nekim izazovom, bude : „Da li ja to mogu?“ ili Da li sam vredan/a toga?“. Onog momenta kada počnemo da tražimo odgovor, ostavljamo odškrinuta vrata strahu. A njemu ne treba puno prostora da se uvuče i počne da pravi haos.

I u tom momentu čujemo ono prvo „Ti to ne možeš.“, često kroz onaj osećaj u stomaku po kom znamo da nismo sigurni da li treba da napravimo sledeći korak.

Kada stvari potpuno krenu nizbrdo, obično se već desila jedna od sledećih stvari:

Poverovali ste mu

A kako i ne biste kada ono što čujete potpuno ima smisla i verovatno je tačno. „Dobila si otkaz na prošlom poslu.“ „Poklekla si u dijeti.“ „Nisi dobro odradila taj posao.“ Naš mozak je sklon da svaku emociju opravda logikom. I uvek će pronaći tu logiku zbog koje mi često zaboravimo sve ostalo što se desilo! Možda ste sami zaslužni za pronalaženje novog posla, možda ste u drugim stvarima istrajavali i kada je bilo teško, možda ste odradili hiljadu dobrih stvari na poslu. Ovakve stvari ne smete nikad zaboraviti. To je vaša odgovornost.

Zato je dobro pisati svoje uspehe. Lako je fokusirati se na sve ono što ne valja, ali to ne znači da ono što valja treba zaboraviti ili da je manje važno. Svakog dana upišite makar jednu dobru stvar koju ste uradili. Napravite mali eksperiment i vodite ovakav dnevnik mesec dana. Vidite šta će se sve promeniti.

A kada se ovo već dogodi i osetite taj neprijatan glas kako počinje da odgovara na pitanje, jednostavno mu postavite još jedno, na primer „Šta sam sve dobro uradio/la?“ i pustite ga da odgovara…

Odgovorili ste mu

Možda ne postoje glupa pitanja, ali svakako da postoje nekorisna pitanja. Pitanje „Da li ja to mogu?“ je jedno od takvih. Vi niste dužni da na takva pitanja odgovarate. Umesto toga prebacite svoju pažnju na pitanje koje vam može biti puno korisnije. „Na koji način ovo mogu da uradim?“

Naš mozak funkcioniše tako da kada čuje pitanje, automatski odgovara. Uvek na logičan način, i samo povremeno na koristan. A kako korisnost odgovora zavisi od samog pitanja, na vama je da odredite smer u kom će se ovo dalje razvijati.

Fokus je na pogrešnom mestu

Umesto da se pitate da li nešto možete, kako bi bilo da se zapitate zašto vam je to uopšte važno da radite? Naravno da je bilo situacija kada je rezultat bio drugačiji od željenog, naravno da ste se zbog puno stvari osećali loše, naravno da ponekad niste ni znali šta treba da radite, ali ako vam je to bilo važno – nastavljali biste da pokušavate dok ne dođete do uspeha!

Zato je ovo pitanje jedno od najvažnijih koje sebi možete da postavite. Ovo pitanje ima moć da odredi tok vašeg ponašanja i misli, da usmeri vašu pažnju tamo gde je najkorisnija, da vam pruži motivaciju, da vas ohrabri i da vam snagu kada postane teško, da vas natera da ne zaboravite za šta se borite i da nikad ne odustanete dok tamo ne stignete!

Uvek imajte na umu da je taj vaš unutrašnji kritičar – VAŠ. I ponekad samo pokušava da vas zaštiti, jer zna kako „neuspeh“ ume da boli. I kao svaki roditelj svoje dete, pokušava da vas odbrani od toga. I nekad je u redu da mu kažete da vam to ne treba. Da dalje možete sami. I on će vas, kao svaki dobar roditelj, u tome podržati.

Autor teksta: Una Timotijević, dipl. psiholog, NLP Trener

The post KAKO DA UTIŠATE UNUTRAŠNJEG KRITIČARA? appeared first on MyNLP Beograd.

Da, dobro ste pročitali, strategiju. Strategija je niz nekih ponašanja koje dovode do određenog rezultata (ne uspeha ili nespeha, već rezultata). Za sve što radimo koristimo neku strategiju. Što više koristimo jednu strategiju, to je ona lakša za izvođenje i postaje automatska reakcija. Kada vozimo kola, znamo da je potrebno da se vežemo, proverimo retrovizor, upalimo kola, možda i radio… Ovo je niz stvari koje obavljamo svaki put kada sednemo u auto. Zato s vremenom ovo radimo ne razmišljajući puno o svakom koraku.

Na taj način, kad god saznamo da je potrebno spremiti neku prezentaciju, automatska pomisao je nešto poput „Jao ne! Samo da ovo prođe pa ću lako posle…“

Neke od strategija su jako korisne i dozvoljavaju da ne moramo baš u svakom momentu da razmišljamo o svakom detalju. Međutim postoje i one koje nam nisu korisne, a ne menjamo ih samo zato što smo ih toliko puta prešli da su toliko automatizovane da i ne pomišljamo više da su promenjive.

Danas nas mnoge metodologije uče da je nekorisne navike moguće promeniti i da to ne mora da bude težak i naporan proces. Evo od čega već danas možete početi.

1.  Kako bi bilo kada biste tokom prezentacije mogli da se dobro zabavite?

Kada nam nešto ne deluje prijatno, ni ne pomišljamo da možemo da uživamo u tom procesu. Ali zašto ne bismo mogli? Šta nas to tačno sprečava? Strah. Pa šta? Postoji toliko stvari važnijih od toga. Hrabrost, ljubav prema onome što radimo, misija ili cilj naše prezentacije, osećaj uspeha, pobeda… Zapitajte se zaista, šta je to važnije od tog straha od izlaganja? Kako bi bilo kada biste mogli da uživate u tome, šta biste sve onda radili, šta bi sve bilo moguće, na koji način biste se pripremali?

Ovo nisu retorička pitanja, zaista odvojite nekoliko trenutaka da sebi odgovorite na ova pitanja. Pitanja takođe služe za promenu fokusa, a to će odrediti kuda ide sva vaša energija. Od straha ka uspehu, od blamiranja ka pobeđivanju samog sebe, od neuspeha ka zadovoljstvu i zabavi…

2. Prizovite stanje uspeha!

Stanje je proizvod naših emocija, misli i ponašanja u jednom trenutku. Emocije možda ne možemo da biramo, ali uvek možemo da izaberemo ono na šta ćemo se fokusirati. Kakvo stanje biste voleli da imate tokom prezentacije? Samopouzdanje? Sigurnost? Spremnost?

Pred vašu sledeću prezentaciju, prisetite se nekog trenutka kada ste zaista bili u tom stanju, sa svim emocijama i mislima koje ste tada imali. Proživite taj trenutak kao da se dešava ponovo u ovom momentu. Pojačajte taj osećaj koliko god možete. Ovo ne mora trajati duže od dva minuta. Na ovaj način namerno i svesno usmeravate vaše misli tako da vam koriste. Svaki sledeći put ovo postaje lakše dok ne potpuno ne postane vaša automatska strategija. Zato ovo možete vežbati i pre prezentacije.

3. Koncept + sadržaj

Kako bi bilo da imate formular sa jasno određenim delovima kreiranim tako da zainteresujete svakog u vašoj publici, lako prenesete svoju ideju, a vaša publika brzo usvoji ono što im govorite? Na vama je samo da ubacite sadržaj vaše teme. A to je vaša odgovornost. Kada znate sadržaj vaše prezentacije, delove, redosled, dužinu svakog dela nema razlog za brigu. Ne morate razmišljati šta sledeće treba da kažete, da li ste nešto preskočili i slično… Još kada ste u dobrom stanju tokom izlaganja, onda samo ostaje da se zabavite tokom procesa, zar ne?

Najvažnije je da znate da su prezentovanje, dobro stanje, zanimljivo izlaganje veštine koje se uče i uvežbavaju. To NIJE talenat.

Naši treninzi baš zato uspešno pomažu ljudima da postanu izvrsni prezentatori. Mi znamo da ako neko može – svako može i baš zato podržavamo ljude da prenose svoje ideje slobodno i uživaju u svim delovima svog posla.

Više o tome saznajte kod naših konsultanata.

office@mynlp.rs

011/4066-649

Autor teksta: Una Timotijević, dipl. psiholog, NLP trener

The post TREMA, PA ŠTA? appeared first on MyNLP Beograd.