I ljudi se stalno iznova bore protiv nje, da se motivišu, nateraju, zamole prijatelja da ih natera, krenu na neki trening ili kurs o organizaciji vremena, ali uzalud. Na kraju dana odgledaju tu epizodu više (dobro, dobro, sedam epizoda više), odspavaju tih pola sata duže, pročitaju još nekoliko postova o pripremi libanske tabule salate ili čišćenja kuće  sredstvom koje sami mogu da naprave. I sve to je sasvim u redu i služi nečemu. Ovo je blog za sve one koji nakon takvog dana ne legnu zadovoljno u krevet, već se kinje što nisu uradili više, prave nove planove, a u pozadini čuju ono „Ma važi“ i pitaju se kako to da ipak nastavljamo da radimo stvari koje znamo da nisu tako dobre za nas.

Sjajna žena koja je i sama muku mučila sa prokrastinacijom, sada pisac i motivacioni govornik, Mel Gibson možda ima odgovor.

Ona je došla do zaključka da ne postoji osoba koja prokrastinira niti čak da je odlaganje uopšte povezano sa aktivnošću koja se odlaže.

Prokrastinacija u stvari povezana sa stresom.

Svako od nas, svakog dana nosi određenu količinu stresa sa sobom. Život je jednostavno stresan. I prelep. Ali i stresan. 😊 I to je sasvim okej. I kada sa tim stresom koji vukljamo okolo naiđemo na zadatak koji treba da obavimo, a malo je teži, dosadniji, ne uživamo u tome odlučimo se za manje bolnu varijantu. I ta aktivnost nam u stvari pomaže da, makar trenutno, umanjimo stres i osećamo se smireno, radosno, zadovoljno. Kao i sve akcije ovog lakšeg tipa, i ona je kratkotrajna i zato ne predstavlja neko sjajno rešenje.

Evo šta umesto toga možemo da uradimo za sebe.

PROKRASTINACIJA JE NAVIKA.

I to tako dobro uvežbana. I kao i svaka navika ona se sastoji iz 3 koraka:

1. OKIDAČ

U ovom slučaju, odlaganja stvari, okidač je stres. I na to nas podseti milion nepročitanih mejlova, gomila veša koja čeka na peglanje, nebrojeno notifikacija na telefonu, pritisak u ramenima ili glavobolja… Pri samoj pomisli da krenemo u raščišćavanje “to do” liste pripadne nam muka.

2. RUTINA

Kada naletimo na okidač, gotovo automatski pokrećemo svoju dobro uvežbanu rutinu koja ima za cilj da nas trenutno umiri. Koliko puta ste na poslu gledali klipove mačaka? I to zaista pomaže i smanji stres u tom momentu. Jedini problem je što već u narednom poveća, jer ostaje još manje vremena da se sve obavi…

3. NAGRADA

Šta ej tu onda tačno nagrada? Pa upravo taj osećaj smirenja koju osećamo dok gledamo te klipove. I baš zato što je tako kratkotrajna, mi skrolujemo dalje, i dalje i dalje…čekajući na neki nalet motivacije dok potpuno tonemo u stanje autopilota. Dok ne prođe nekoliko sati, a mi ništa nismo uradili kreće novi krug.

KAKO PREKINUTI ZAČARANI KRUG

Lošu naviku je najbolje zameniti dobrom, tj zdravijom i korisnijom za nas. Stres nije moguće poptuno izbaciti, ne bi ni bilo prirodno. Ima raznih tehnika kako se sa njim nositi, kako ga umanjiti ali o tom ćemo u drugom tekstu. Ono što je potpuno u našoj kontroli jeste ta naša rutina. E to treba menjati!

Sledeći put kada se nađete u prilici da nešto treba da uradite, a počnete da razmišljate kako to da izbegnete – shvatite to kao onaj okidač. I kažite sebi „Aha! Evo te.“ Onda umesto da se prepustite vašem starom odgovoru, promenite ga. Možete da iskoristite taktiku „5 sekundi“. Potrebno je samo da izbrojite „Pet, četiri, tri, dva, jedan…“ i nakon toga krećete u akciju! Makar 5 minuta se bavite akcijom koju biste inače izbegli.

Ovo je mnogo važan korak jer time prekidate ovaj lanac. Taj okidač i rutina idu jedno s drugim godinama i sjajan su par, samo nažalost na vašu štetu. Kao i sve destruktivne veze i ovoj mora doći kraj, a vi ste ti koji treba da presečete.

I možda nije uvek lako to uraditi – ali je uvek vredno.

A kada u vašem životu prekinete nešto što vam nije koristilo, pravite mesta za sve one divne stvari koje strpljivo čekaju svoj red, za onaj osećaj ispunjenosti i pobede jer ste ovog dana uradili nešto sjajno za sebe!

Krenite već danas.

PET, ČETIRI, TRI, DVA, JEDAN!

Na Praktičarskom treningu polaznici otkrivaju svoje strategije koje im više nisu korisne i uče kako da ih zamene ponašanjem koje će im doneti ono što žele.

Više o treningu saznajte ovde: NLP Praktičarski trening  

The post KAKO RASKINUTI SA PROKRASTINACIJOM appeared first on MyNLP Beograd.

U međuvremenu, od kada smo mi bili deca pa do sada, ništa se značajno nije promenilo u tom iščekivanju odgovora od strane roditelja na lošu vest. Ono što se promenilo je to da danas možemo mnogo toga korisnog i primenljivog lako pronaći da pročitamo i da usvojimo. Postoji mnogo načina ličnog usavršavanja u oblasti roditeljstva a najbolji su oni koji daju rezultat odmah i to ne samo u jednoj sferi već se prelivaju i u druge. Tako vam za danas poklanjam jedno razmišljanje na temu šta raditi kada dete dođe sa rezultatom kakav niko nije želeo.

Neuro lingvističko programiranje (NLP) daje neke konkretne okvire kako da slušamo, čujemo i uzvratimo tako da to ima najviše uticaja na dalji razvoj deteta i uopšte našeg odnosa sa njim. Konkretno, tvorci NLP pronašli su šemu koju su nazvali Neurologički nivoi (NLN) koji će nam danas pomoći da bolje razumemo šta radimo kada izgovorimo rečenice određenog tipa.

Ako se vratimo na početak i kažemo da je dete došlo kući sa lošom ocenom na kontrolnom iz matematike, kao prvo treba da imamo u vidu da je odlična stvar to što sada tačno znamo šta mu/joj nije jasno, jer kontrolna vežba baš zato i služi, zar ne? Sa druge strane, to nije neuspeh, to je samo trenutno stanje, ako tako stvar posmatramo, uvek će biti vremena da se napravi bolji rezultat. Ipak, da bi dete u narednom periodu napredovalo, veoma je važno šta ćemo mu dati kao povratnu informaciju. To kako ćemo mi odreagovati može se smatrati presudnim na njegov doživljaj ne samo ocene već celog sistema razmišljanja.

Po NLN-u, prvi nivo je okruženje i naša reakcija može biti: Verujem da ti je smetala buka/ vrućina/ gužva/ drug iz klupe, pa zato nisi uradio bolje.

Drugi nivo je ponašanje: Ovaj test si loše uradio / Nisi dovoljno vežbala.

Treći nivo je sposobnosti: Nisi baš dobar u matematici/ Tebi baš ne ide na kontrolnim vežbama.

Četvrti nivo su uverenja i vrednosti: Ako ne budeš dobar u matematici, nikad nećeš upisati fakultet/ Niko nikad ništa u životu nije napravio sa jedinicom iz matematike.

Peti nivo je identitet: Ti imaš veliki problem sa učenjem/ Jako si glupa/nesposobna.

Zapazite da su povratne informacije na prvom nivou daleko blaže nego na poslednjem. Upravo o tome i treba da mislite kada sa decom razgovarate. Pošto deca postaju ono što im govorimo da jesu, dobro razmislite da li treba da vam veruju ako im kažete da su glupi i nesposobni ili je pametnije reći da nisu dovoljno vežbali. Zamislite samo da vama šef kaže da ste glupi ili da kaže da ste loše uradili izveštaj, šta bi vas više zabolelo? I šta bi vas nateralo da bolje uradite sledeći put? Sigurno ne da vas je udario direktno u identitet.

Psiholozi će vam uvek savetovati da kritike uputite na nivou ponašanja, a ne ličnosti a pohvale možete slobodno i obrnuto. Znam da bi neki od vas ili vaših poznanika rekli kako je nedopustivo da dete dobije keca iz matematike, ali, setite se da smo svi mi kroz neka slična iskustva prošli i preživeli. Nije to kraj sveta.

Stvar je u tome šta ćemo uraditi da se to ne ponovi i da ne ostavi loše tragove, kako bi nam deca znala kako da se izbore sa izazovima u budućnosti, jer to je ipak najvažnije, zar ne?

Autor teksta: Marijana Milošević Simić, muzički pedagog, NLP trener

The post PORUKE KOJE (NESVESNO) ŠALJEMO DECI appeared first on MyNLP Beograd.

Bila sam dobra ove godine. Kolegama na poslu, šefu na sastancima, porodici kod kuće, deci u parkiću, partneru u krevetu, rođacima na slavama, prijatelju u nevolji, baki na pešačkom prelazu, prosjacima na ulici…

U 2020. želim da budem dobra i sebi.“

Svaki praznik je vreme zgusnuto emocijama, preispitivanjima o onom što je bilo i odlukama za ono što će tek doći. U tom momentu prošlost i budućnost se susretnu i kao da pregovaraju, vagaju i dogovaraju se šta je bolje zaboraviti, sa čim treba nastaviti, a šta tek treba sagraditi.

Nova godina unosi jednu posebnu vrstu tenzije i onog čuvenog “MORAM” i “TREBALO BI”. Pa zaneseni prazničnom atmosferom blještavih uličnih svetiljki, kao na ispitivanju, pristajemo na sve. I da konačno krenemo u teretanu, da zaboravimo na sve loše što se dogodilo, da svakoga dana pišemo zahvalnosti, da bolje planiramo ciljeve, da upišemo neki kreativni kurs, da se više družimo, da prestanemo da pušimo, da počnemo da štedimo… Šta biste vi još dodali na spisak?

Na kraju godine ovaj spisak više liči na check listu nego na naše lične želje. I šta će se dogoditi ako nešto ne ispunimo? Šta ako na nešto zaboravimo? Šta ako nešto pogoršamo? Ništa. Tu je uvek sledeća Nova Godina da popravi stvar.

Ne teče to reka, već voda. Ne prolazi vreme , nego mi!! – Ivo Andrić

Proći će i ova euforija i kada se sve stiša i sva slavlja prođu, kad spadnu svetiljke sa uličnog drveća i svi kolači budu pojedeni – nama će ostati naš spisak.

Pa hajde onda da napišemo jedan koji ćemo voleti da čitamo, koji će nas razveseliti kada je dan siv, koji će nas motivisati kada klonemo, koji će nas podsećati na sve one lepe trenutke koje je tako lako zaboraviti, koji će nas podsticati na ljubav i radost.

HAJDE DA OVE GODINE NAPIŠEMO PISMO SEBI. Hajde da u tom pismu nabrojimo sve na čemu smo zahvalni i na šta smo ponosni iz 2019. godine. Hajde da pronađemo parče vremena u ovim ludim danima, sednemo sami sa sobom i razmislimo o sledećim stvarima (ali onako stvarno, iz duše, ne razuma):

1. Šta je to što uzimamo zdravo za gotovo?

Znate one situacije kada ustanete ujutru, pristavite kafu, odete da se umijete i shvatite da nema tople vode – ne radi bojler! Zovete majstora, on dolazi tek za nekoliko dana, verovatno. Posebni su i retki oni koji se ne iznerviraju u ovakvim trenucima.

Onda kada se sve reši i  bojler bude popravljen vas čeka duga, topla kupka. I sama pomisao na to vas čini radosnim i nestrpljivim, zar ne? I te prve kapljice vode deluju tako magično onda. Koliko vremena vam je potrebno da to zaboravite? Dan, dva – ili kraće?

Koliko samo puta uzimamo zdravo za gotovo LJUDE koji su u našem životu. Kako lako ume da nam se podrazumeva da će nas saslušati, da se neće naljutiti, da će imati vremena za nas, da će dati mudar savet, da će biti dobro raspoloženi… Hajde da to promenimo. Za početak, setimo se svih ljudi na kojima možemo biti zahvalni i napišimo to na naš novogodišnji spisak.

I neka jedna odluka za 2020. bude da im to govorimo češće. Da oni znaju da nam se to ne podrazumeva, da to ne očekujemo uvek i da smo im zahvalni na tome. I hajde to ne očekujemo uvek ni od sebe. Kako vam se takva odluka čini?

2. Šta to sada možemo, što 2018. nismo mogli?

Kako kaže Marijana,

“Promena je laka – samo se treba setiti da ste se promenili!”

I zaista, jako je lako zaboraviti veštinu kada ona postane automatska. Večiti primer sa vožnjom automobila je sjajan i za ovu priliku. Setite se koliko vam je teško bilo da obraćate pažnju na sve te detalje i koliko vam je trebalo vremena da to potpuno savladate? Sada vam je vožnja verovatno kao pesma i više uopšte ne mislite na to. Čak podrazumevate da to znate. 😉

Setite se i drugih primera. Možda umete da napravite novo jelo, možda se bolje parkirate, možda bolje primećujete izraze lica i emocije drugih ljudi, možda ste uveli neku novu jutarnju rutinu? Čak i ako vam se čini kao sitnica – napišite je, slavite je i potapšite sebe za to. Svaki korak je važan i svaki se računa. Na kraju krajeva, uspeh nije ništa drugo do niza dobrih koraka u istom pravcu.

Kada to uradite, razmislite da li postoji nešto što vas opterećuje i sa čim želite da prestanete? I to je dobra i zdrava odluka. Imate svo pravo da je donesete. Kad god.

3. Kome smo doneli dobro?

Sada je dobar trenutak da prizovete sve one situacije kada su vam se ljudi zahvaljivali, a vi rekli “Ma nije to ništa…”. Ovo je i sjajan trenutak da se prisetite i njihovih izraza lica i onih koji ništa nisu rekli.

Kako ste se vi osećali? Prizovite tu emociju sada i uz nju ispisujte njihova imena. Dobar osećaj kada nekom pomognemo je kao naš lični životni putokaz i znak da smo društvena bića i da jedni bez drugih ne možemo. I ne treba da budemo.

Za 2020. možete odlučiti ćete više biti tu za nekog posebnog. A možda je i dobra odluka da sa nekim smanjite kontakt i donesete sebi mir? Dok ovo čitate verovatno vam neki ljudi spontano padaju na pamet.

Šta god da odlučite – u redu je. Jedina odluka koja je loša je ona koja je donešena iz straha, ne iz ljubavi.

Zato zagrlite sebe, papir i olovku u ruke i krenite polako,

“Draga/i ______ ,”

jer toliko toga imate da budete zahvalni i da se radujete! Samo se treba setiti. 😉

U Novog Godini vam želimo mir u duši, bistrinu u mislima i ljubav u srcu. Želimo vam da svaka doneta odluka bude iz ljubavi. Da svaka odluka pripada vama i zavisi od vas.

Srećni vam božićni novogodišnji i praznici!

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psihol, NLP Trener&Coach

office@mynlp.rs

+381 60 6 32 32 70

The post DRAGI DEDA MRAZE appeared first on MyNLP Beograd.

Prirodno je da bol percipiramo kao nešto negativno. To svakako jeste neprijatno iskustvo i obično jedva čekamo da prođe. Ono što takođe radimo, a važnije je za našu priču danas, SVE RADIMO SAMO DA PROĐE – AKO NAS BOLI DOVOLJNO JAKO. Znate one situacije kada vam dođe da lupate glavom o zid koliko vas, na primer, boli zub. Tada osim uzimanja lekova i hitnog zakazivanja zubara, umemo da istražujemo sve moguće načine lečenja. Babske i alternativne takođe. Tada isprobavamo sve moguće recepte sa interneta. U stanju smo da isprobamo svašta nešto što nam inače ne bi ni palo na pamet.

Tome bol i služi – on nam govori šta treba činiti. Bol ukazuje na problem i stvara razne posledice kojima nam privlači pažnju. Samo što ponekad to radi izuzetno glasno i krajnje neprijatno.

Ne boli da bi patio, već da bi se promenio.

Bol je vaš saveznik u promeni, ne vaš neprijatelj. Ono što nas najviše oblikuje i menja na bolje često nije najlakša stvar koju ćemo uraditi. I važno je usvojiti da nije sve lepo upakovano u nešto što je privlačno i prijatno.

Promena je svrha svakog bola. O kako je oslobađajuće shvatiti ovo! Razmotrite na trenutak sledeće. Na svetu postoji nekolicina ljudi koji mogu da se „pohvale“ činjenicom da ne osećaju bol. Ovakvo stanje naziva se kongenitalna analgezija i predstavlja jedan vrlo kompleksan problem. Reč je o osobama koje su u nemogućnosti da osete bol. Oni osećaju dodir, toplo i hladno, ali ta granica nikad ne pređe prag bola, jer on kod osoba sa ovim poremećajem i ne postoji.

Ovakvo stanje dovodi do raznoraznih povreda, jer ne znaju kada da stanu sa bazičnim stvarima kao što je češanje, do kasnih faza bolesti, jer ne znaju kada da odu kod lekara, nepovratnih posledica, jer ne poznaju granice.

Kakav je to onda život, ispunjem stalnim strahovanjem i unutrašnjom patnjom?

Zašto bi mislili da je emocionalna bol drugačija?

Odakle nam ideja da imamo pravo da tu granicu stalno pomeramo?

I dokle tako mislimo?

Imamo pravo da postavimo tu granicu tamo gde nama odgovara. Ovde u MyNLP-u volimo da kažemo, i čvrsto u to verujemo, da smo svi mnogo više nego što mislimo da jesmo. Ovo ne znači da možemo da trpimo više nego što to sada činimo. Već znači da uvek možemo da promenimo stvari oko nas – menjajući sebe. Svaki dan je prilika za to, da promenimo ono što nam izaziva bol i postavimo tu granicu tamo gde je mi želimo. Mi sami, i samo mi, smo odgovorni za to koliko možemo i želimo da trpimo i patimo.

Ne bi li bilo sjajno da nam je prag tolerancije na emocionalnu bol dovoljno nizak da svaki put kada samo počnemo da se osećamo loše – menjamo stvari kako bismo se osećali dobro? Zamislite takav život.

Zamislite da ne morate da čekate poslednji trenutak da počnete da se menjate, da možete da lako prepoznate svoje osećaje i planirate korake ka onome što želite. Zamislite da ste toliko vešti u opažanju da vas i najmanja promena obavesti o uspehu vaših koraka i eventualnoj promeni kursa? Kako bi onda bilo lako planirati svoje ciljeve i koračati ka njima sa sigurnošću i uverenosti da vas čeka uspeh!

„Bol je neizbežan, patnja je izborna.“ – Haruki Murakami

Ako biste mogli, a možete, da bol posmatrate kao alarm koji se pali da bi vas obavestio o tome šta treba menjati, mogao bi da vam bude prilično koristan. Samo ga treba poslušati i pitati šta tačno pokušava da vam kaže. Da li treba više da odmarate, da vežbate drugačije, da provodite više vremena u prirodi ili sa nekim posebnim? Možda nečemu treba da pristupite drugačije ili se potpuno prebacite na nešto drugo?

Na primer, naredni put kada osetite neprijatnost ili čak bol, bez obzira da li je fizička ili emotivna, ispobajte sledeće. Osamite se, ostanite sa svojim mislima sami i obratite pažnju na to kako se tačno osećate. Kako znate da vas boli, gde vas boli, šta se dešava, kako vas boli…? I onda postavite sebi ova tri pitanja:

1. Šta ovaj bol želi da mi poruči?

2. Šta treba da naučim?

3. Kako mogu tu lekciju da prihvatim na prijatan način?

Jedno je sigurno, ako otvorite oči – videćete, ako pitate – čućete odgovor, jednostavno uvek ćete osetiti šta treba da činite.

Da ne bismo ulazili u bolna stanja, na nama je da ne puštamo da se ti neprijatni osećaji baš mnogo razviju. Kao kada odlažemo alarm, pa u stvari bude sve teže da se probudimo, tako i kada ignorišemo neprijatnost ona prerasta u bol i ponekad se čini da ode u nepovrat.

Nema potrebe da nas nešto mnogo boli da bismo se promenili. Nema potrebe da patimo da bismo se razvijali. Nema apsolutno nikakve potrebe da čekamo da nam gori pod nogama da bismo verovali da zaslužujemo promenu i sve lepe stvari o kojima maštamo.

Odlučite, kada je za vas dobro vreme da krenete da menjate stvari? Koji je to znak koji će vam pokazati da je vreme za nešto drugačije? Kako znate da je došlo vreme za promenu?

Vaši kriterijumi pripadaju samo vama, postavite ih onako kako vama odgovara. Dugujete to sebi. Imate pravo na to.

Autor teksta:

Una Timotijević, dipl psihol, NLP trener&coach

una.timotijevic@mynlp.rs

The post BOL KAO LEK appeared first on MyNLP Beograd.

Onda dajte sebi još jednu priliku da stvari sagledate drugačije, pa donesite odluku. Možda je baš sada pravo vreme da se rastanete od te navike koja vas muči i sebi poklonite nešto što će vam biti puno korisnije i što će uneti više radosti u vaš život.

„STARE NAVIKE SE NE MENJAJU“

Često na naše NLP treninge dolaze ljudi potpuno ubeđeni da se stare navike ne menjaju. Razlog često leži u tome da ljudi smatraju da ako se odreknu neke navike sa kojom su godinama tako uvezani, odreći će se i onoga KO su. A naš identitet je jedna od stvari koju najviše čuvamo, bez obzira na cenu. To je ono što održava kontinuitet u našem životu i dobro je da je tako. Problem nastaje onda kada je cena previsoka za nešto što se duboko ne slaže sa nama.

Najčešće se naši polaznici do kraja treninga iznenade lakoćom kojom su se promenili. Upravo zato što shvate sledeću stvar:

NISU LOŠI LJUDI JER RADE TO, VEĆ JE TO ŠTO RADE LOŠE (PO NJIH).

Kada to razumete, moći ćete sebi da date dozvolu za promenu. U suštini, svi ljudi su dobri. Tu leži naša najveća snaga. Sve ostalo je ono što se vidi spolja, navike, odluke, strategije i to je u konstantnoj promeni. Baš zato što navike oblikuju naš život, na nama je odgovornost da oblikujemo te navike u skladu sa životom koji želimo da živimo.

AKO SE PITATE KAKO…

… na sjajnom ste putu! Uzmite par momenata za sebe, razmisite na miru i odgovorite sebi na sledeća pitanja i već ćete biti par koraka bliži cilju. Možda će vam biti korisno da ih zapišete.

1. KAKO TRENUTNE NAVIKE UTIČU NA REZULTAT KOJI DOBIJATE?

Ako se fokusirate samo na PONAŠANJE, šta možete da primetite? Kada bi vas neko posmatrao u nemom filmu, šta bi mogao da primeti?

Iza svakog rezultata stoji niz koraka i strategija koja vas je tu dovela. Svaki korak je važan i često neophodan i zato je dobro razložiti taj proces. Na taj način ste stvorili naviku koje sada pokušavate da se rešite. I često je rešenje promena nekog od koraka.

2. ŠTA U STVARI ŽELITE?

Često ljudi znaju šta neće kada su u pitanju navike, da ne puše, da ne jedu slatko, da se ne iznerviraju čim vide određeni mejl…Manje se obaziru na to šta žele – a u tome je čitava stvar. Svaki put kada primetite da vam nešto nije po volji ili se stvari ne odvijaju u željenom pravcu zapitajte se šta je to što želite UMESTO TOGA? Uvek ćete imati jasan odgovor, a onda je samo potrebno osmisliti korake do njega.

3. KOJE NAVIKE MOGU DA VAS PODRŽE U OSTVARENJU VAŠEG CILJA?

Čime SVAKI DAN možete da doprinesete vašem cilju? Koji su to sitni koraci koji vode do vašeg cilja? Možete posmatrati šta drugi čine kkao bi dobili još ideja. Što ste specifičniji i jednostavniji u ovome – to će promena biti lakša za sprovođenje.

4. ZAŠTO VAM JE TO VAŽNO?

Čitav trik je zapravo u ovom pitanju! Zašto vam je uopšte važno da to postignete. Sasvim je u redu i ako shvatite da nije i da to zapravo ne želite. Onda možete biti u miru konačno i fokusirati se na nešto drugo.

Ali ako jeste, morate otkriti zašto. U tome leži sva vaša motivacija i snaga da to postignete. Možda želite da budete zdravi, srećni, ispsunjeni, poštovani…Možda vam je važno da budete dobar primer vašoj deci i slobodno se jurite sa njima..Možda vam je važno da u vašoj firmi održavate dobre odnose kako biste radosno odlazili na posao i napredovali… Šta god da je, PRONAĐITE VAŠE ZAŠTO.

KAKO će onda doći samo, jer to su ipak „samo“ koraci.

Autor teksta:

Una Timotijević, psiholog, NLP trener i coach

The post TRIK ZA PROMENU BILO KOJE „LOŠE“ NAVIKE appeared first on MyNLP Beograd.

A on im je odgovorio ovako:

„LJUTNJA JE KAZNA KOJU DAJEMO SEBI ZA TUĐU GREŠKU.“

Nema čoveka na planeti koji nije iskusio osećaj uvređenosti, ljutnje i želje da uzvrati učinjenu mu nepravdu. Kada ljudi čuju reč „razumevanje“, često prva reakcija bude „A on/a mene da razume?!“ I često budemo u pravu, u potpunosti. Sasvim je prirodno, i bilo bi nekorisno da je drugačije, da dobijemo poriv da se branimo kada se osetimo ugroženim.

Ali kako naš mozak uopšte procenjuje da li smo ugroženi ili ne?

Pa na osnovu subjektivne procene stvarnosti, emotivnog doživljaja tog trenutka i iznad svega OČEKIVANJA. I zato što je sve zasnovano na našem poimanju stvari, uvek smo u pravu – iz naše perspektive. To znatno otežava onaj deo sa opraštanjem…

Međutim, postoji jedna privilegija koja nam je data, a možda je premalo koristimo. SLOBODA IZBORA. Svaki put kada nam neko nanese nepravdu, izgovori bolne reči, učini gest kojim kazuje da mu nismo važni – na nama je šta ćemo dalje sa tim nepravdama, rečima i delima činiti.

Zamislite da vam neko bez ikakvog razloga da jedan ogroman, težak, prljav kamen. Izbor je naš, da li ćemo da prihvatiti i nosati okolo iskrivljujući kičmu, sa bolom u rukama, nemajući mesta da se prihvatimo nečeg drugog ili ćemo se osloboditi tereta i hodati nesputano tragajući za onim stvarima koje nas čine radosnim.

Takođe je na nama da odlučimo da li ćemo takve stvari dalje dozvoljavati.

OPROSTITI DRUGIMA I DOZVOLITI IM DA SE PREMA NAMA PONAŠAJU PO NJIHOVIM PRAVILIMA NIJE ISTO.

Jako je važno da znamo da su to dve sasvim drugačije stvari. I obe zavise od nas.

Zato kada govorimo o oproštaju, najmanje mislimo na druge ljude, jer, kao i bilo koja druga, i ova PROMENA POČINJE OD NAS SAMIH.

Ali kako?

1. PODESITE OČEKIVANJA

Sećate li se onih očekivanja sa početka tekst? E baš tu leži osnova za dobre odnose sa onima koji su nam važni. Besmisleno je od zeca očekivati da leti, ali je divno radovati se njegovom skakutanju i pufnastom repiću. Na sličan način, korisno je dati priliku ljudima da nam pokažu kakvi su, na koji način oni izražavaju ljubav ili poštovanje ili podršku. Kada to znamo, možemo stvarati drugačija, realnija, očekivanja. Nisu svi ljudi isti, pa ne možemo očekivati iste stvari od svakog.

2. SPUSTITE KAMEN

Na jednom predavanju, učitelj je podigao čašu punu vode i pitao studente koliko je ona teška. Studenti su počeli da nagađaju, „150gr“, „Mora biti makar 200“… Na kraju učitelj im je rekao: „Apsolutna težina ova čaše je nebitna, ona je zavisi od toga koliko dugo je nosim.“

Šta god da nosite u sebi postaje teže vremenom, ponekad i do granice nepodnošljivosti. Iza te granice mi prekidamo odnose, rušimo veze i zatvaramo vrata nekim ljudima zauvek. Istina, neki ljudi nas na silu brzo doteraju do te tačke. A neki drugi su možda vredni ostajanja u tim granicama dobrih odnosa, naročito u porodici.

Spustite kamen dok je još mali. Kažite šta vam je u duši i šta vas tišti. Ako mislite da nije prikladno ili vam još nije trenutak, napišite to. Kako bi bilo da napišete pisma onima koji su vas povredili i na taj način im oprostite – makar ono što je na VAŠOJ duši. Šta je na njihovoj, samo oni znaju.

3. OSTAVITE PROŠLOST IZA SEBE

Ovo ne znači da treba da zaboravite na sve što je bilo ranije i ponašate se kao da imate drugačiju istoriju. Naprotiv, prigrlite je i sagledajte pažljivo šta sve možete da naučite. Razmislite, u čemu vas vaša lična priča podržava?

Kada vašu prošlost sa nekom osobom potpuno prihvatite, ne želeći da ona bude drugačija, spremni ste da oprostite i sve ružno što se dešavalo i da krenete dalje u novi odnos sa tom osobom, ako tako odlučite.

OPROŠTAJ ZNAČI PRIHVATITI DA SE PROŠLOST NIKADA NEĆE PROMENITI.

Zapravo se opraštamo od (magične) mogućnosti da se prošlost promeni, da druga osoba uvidi svoje greške i ispravi na način na koji mi to želimo. Opraštamo se od očekivanja koja imamo vezana za druge ljude, okolnosti, prošlost i prihvatamo da budućnost tog odnosa zavisi i od nas. A to je ponekad tako teško, jer to znači prihvatanje odgovornosti.

4. ŠTA ŽELITE UMESTO LJUTNJE

Ako sada osećate ljutnju, srdžbu, tugu, povređenost zbog neke osobe, zapitajte se koliko su vam korisne te emocije. Kome one čine štetu? Naš um, telo i emocije su povezani u jedan i sistem i međusobno utiču jedno na drugo. Zato kada gajimo takve emocije u nama, to ume da se odrazi na naše zdravlje. Sve je više ljudi koji imaju problema sa čirovima, nervoznim crevima, štitnim žlezdama jer trpe nešto što nije njihov teret.

Možda bi bilo korisnije za vas da gajite emociju ljubavi, opraštanja, razumevanja, radosti, mira…šta vam još pada na pamet? Šta biste voleli da gajite?

P.S. Imajte na umu da iako su ovo stvari koje radite radi sebe, često kada promenimo mi, promeni se i čitav odnos u kom smo. Naredni put kada uđete u kontakt sa tom osobom, bićete novi vi i tada možda stvorite priliku za izgradnju novog odnosa punog ljubavi i razumevanja. Ili šta god želite, setite se da je izbor uvek na vama.

Autor teksta

Una Timotijević psiholog, NLP trener i coach

The post KO ZASLUŽUJE VAŠ OPROŠTAJ appeared first on MyNLP Beograd.

Ako biste se sada setili situacije kada rezultat nije bio onaj očekivani, mogli biste da se setite i svih koraka koje ste preduzeli. Šta je to što ste svaki dan radili? I najmanja sitnica se računa… Na ovaj način lako možete da primetite šta je tačno trebalo da bude drugačije i lako to promenite za sledeći put.

Često mislimo da će nas jedna odluka ili jedan veliki napor odvesti na željeni cilj. Češće su to sitnice koje radimo svakog dana.

Sledi lista stvari koje od danas možete da uvrstite u vašu rutinu, a koje mogu da doprinesu da se svakodnevno pomalo pomerate u željenom pravcu.

1. BEZ TELEFONA

Ako je prva stvar koju uzmete u ruke kada se probudite telefon, velika je verovatnoća da se u toku dana često osećate opterećeno, u žurbi ili pod pritiskom. Šta god da se dešava na poslu, kakav god mejl da očekujete, prvih nekoliko trenutaka dana posvetite – tom danu. Valjajte se u krevetu čitav minut! Razmislite o tome šta ste to sanjali i zašto baš to? Primetite da li ste odmorni i ispavani i šta vam se doručkuje? Poželite nekom važnom dobro jutro.

2. PROTEGNITE SE

Dajte vašim mišićima par minuta da se razbude i osveste pre nego što nabacite torbu za laptop, ranac ili neki dokument u ruke. Dok spavamo naši mišići se hlade, stežu i time smanjuju. Istezanjem im dajemo šansu da se vrate u prirodan položaj, krv i hormoni mogu teći slobodno bez osećaja zategnutosti i napetosti. Tokom par minuta radite šta god vam prija i dajte sebi još koji trenutak da se razbudite, uživate u tišini i pripremite se za dan.

3. DIŠITE

Kada smo u žurbi i trci, fokus nam je svuda osim na disanju. I često dišemo plitko i isprekidano, a da toga nismo ni svesni. Zato ujutru uzmite za sebe momenat i udahnite nekoliko puta polako i duboko. Dozvolite kiseoniku da uđe u vaše telo. Na ovaj način vežbate fokus koji je od krucijalnog značaja u stresnim situacijama.

4. ZAHVALITE SE

Za još jedan dan i priliku da radite dobre stvari. Za energiju i snagu da radite na vašim ciljevima. Za svaku priliku koju ste do sada imali. Za zdravlje koje imate i sposobnost da izlečite bilo kakav disbalans. Za mogućnost da promenite sve što vam se ne dopada. Za ljude koji vas podržavaju. Ne morate ni zapisivati, samo negujte ovakve misli i čuvajte ih od svega što može da ih naruši.

5. TRI NAJVAŽNIJE STVARI ZA DANAS

Možda ustanete sa spiskom stvari koje morate obaviti danas. Zapitajte se koje su tri stvari sa tog spiska najvažnije da bi vas dovele do željenog rezultata. Možda nešto ne morate danas. Možda nešto ne morate vi. Možda nešto od toga uopšte nije ni važno ni hitno i samo vam stvara opterećenje. Revidirajte redovno ovu listu i pospremajte je kako u njoj ne bi nastao opšti haos. Za početak korisno je da znate šta su vam prioriteti.

6. STANJE ZA DANAS

Kada znate šta je potrebno danas da obavite i prioriteti su vam poređani, razmislite i o tome kako želite da se osećate tokom današnjeg dana. Da li vam je potrebno da budete mirni, energični, fokusirani, brzi, pričljivi…i setite se svih onih situacija kada ste bili baš takvi. To će biti dovoljno da vaš um i telo pokrenete u tom pravcu. Uvek imajte na umu da već imate sve resurse koji su vam potrebni, samo ih treba dozvati.

Koji cilj je sledeći na vašem planu? Razmislite koje to tačno navike mogu tamo da vas odvedu i krenite od jedne.

Zapamtite, neće vas tamo odvesti nešto što jedno uradite, već ono što radite svaki dan.

Autor teksta,

Una Timotijević, dipl. psiholog, NLP trener

The post DOBRO JUTRO ZNAČI DOBAR ŽIVOT appeared first on MyNLP Beograd.

Samo je pitanje da li mu poverujemo. I od ovog odgovora zavisi da li ćemo uspeti da nadjačamo taj glas.

Zašto se ponekad ovaj glas čini tako moćnim? Bez obzira na to koliko toga smo uspeli do sada, šta smo naučili i koliko puta ustali posle pada, ovaj glas ima moć da nas uveri da to ništa nije vredno ni važno. U trenutku kada se javi uspeva da izvuče sve one situacije u kojima smo se osećali loše, svaki put kada nismo dobili rezultat koji smo hteli. I u tom trenutku postaje sve lakše da mu se predamo i poverujemo mu.

Evo šta se u stvari događa unutar nas.

Često mislimo da stvari počinju emocijom ili nekom našom idejom koja se dalje razvija. Zapravo stvari češće počinju samo pitanjem. A problem nastaje onda kada na to pitanje odgovorimo tako da nam nije korisno nimalo.

Jedno od takvih pitanja, kada se nađemo pred nekim izazovom, bude : „Da li ja to mogu?“ ili Da li sam vredan/a toga?“. Onog momenta kada počnemo da tražimo odgovor, ostavljamo odškrinuta vrata strahu. A njemu ne treba puno prostora da se uvuče i počne da pravi haos.

I u tom momentu čujemo ono prvo „Ti to ne možeš.“, često kroz onaj osećaj u stomaku po kom znamo da nismo sigurni da li treba da napravimo sledeći korak.

Kada stvari potpuno krenu nizbrdo, obično se već desila jedna od sledećih stvari:

Poverovali ste mu

A kako i ne biste kada ono što čujete potpuno ima smisla i verovatno je tačno. „Dobila si otkaz na prošlom poslu.“ „Poklekla si u dijeti.“ „Nisi dobro odradila taj posao.“ Naš mozak je sklon da svaku emociju opravda logikom. I uvek će pronaći tu logiku zbog koje mi često zaboravimo sve ostalo što se desilo! Možda ste sami zaslužni za pronalaženje novog posla, možda ste u drugim stvarima istrajavali i kada je bilo teško, možda ste odradili hiljadu dobrih stvari na poslu. Ovakve stvari ne smete nikad zaboraviti. To je vaša odgovornost.

Zato je dobro pisati svoje uspehe. Lako je fokusirati se na sve ono što ne valja, ali to ne znači da ono što valja treba zaboraviti ili da je manje važno. Svakog dana upišite makar jednu dobru stvar koju ste uradili. Napravite mali eksperiment i vodite ovakav dnevnik mesec dana. Vidite šta će se sve promeniti.

A kada se ovo već dogodi i osetite taj neprijatan glas kako počinje da odgovara na pitanje, jednostavno mu postavite još jedno, na primer „Šta sam sve dobro uradio/la?“ i pustite ga da odgovara…

Odgovorili ste mu

Možda ne postoje glupa pitanja, ali svakako da postoje nekorisna pitanja. Pitanje „Da li ja to mogu?“ je jedno od takvih. Vi niste dužni da na takva pitanja odgovarate. Umesto toga prebacite svoju pažnju na pitanje koje vam može biti puno korisnije. „Na koji način ovo mogu da uradim?“

Naš mozak funkcioniše tako da kada čuje pitanje, automatski odgovara. Uvek na logičan način, i samo povremeno na koristan. A kako korisnost odgovora zavisi od samog pitanja, na vama je da odredite smer u kom će se ovo dalje razvijati.

Fokus je na pogrešnom mestu

Umesto da se pitate da li nešto možete, kako bi bilo da se zapitate zašto vam je to uopšte važno da radite? Naravno da je bilo situacija kada je rezultat bio drugačiji od željenog, naravno da ste se zbog puno stvari osećali loše, naravno da ponekad niste ni znali šta treba da radite, ali ako vam je to bilo važno – nastavljali biste da pokušavate dok ne dođete do uspeha!

Zato je ovo pitanje jedno od najvažnijih koje sebi možete da postavite. Ovo pitanje ima moć da odredi tok vašeg ponašanja i misli, da usmeri vašu pažnju tamo gde je najkorisnija, da vam pruži motivaciju, da vas ohrabri i da vam snagu kada postane teško, da vas natera da ne zaboravite za šta se borite i da nikad ne odustanete dok tamo ne stignete!

Uvek imajte na umu da je taj vaš unutrašnji kritičar – VAŠ. I ponekad samo pokušava da vas zaštiti, jer zna kako „neuspeh“ ume da boli. I kao svaki roditelj svoje dete, pokušava da vas odbrani od toga. I nekad je u redu da mu kažete da vam to ne treba. Da dalje možete sami. I on će vas, kao svaki dobar roditelj, u tome podržati.

Autor teksta: Una Timotijević, dipl. psiholog, NLP Trener

The post KAKO DA UTIŠATE UNUTRAŠNJEG KRITIČARA? appeared first on MyNLP Beograd.