U doba kada pozitivna psihologija biva sve popularnija, informacije se šire neverovatnom brzinom i sve ih je više, postaje sve lakše da naletimo na one netačne.
Ako negujete svoj život (a sigurno ste baš zato ovde), želite da ga živite radosno i ispunjeno i u miru i ljubavi sa onima oko vas, na ovih sedam zabluda o zahvalnosti se nasmejte i produžite dalje. Možda čak i pomislite “Hvala, što ovo nije deo mog života”.
1. To je navlakuša pozitivne psihologije.
U moru life coach-eva, savetnika i trenera lako je uočiti one koji su se našli na tom spisku preko noći. Bez brige, takva profesija takozvanih “prodavaca magle” ne traje dugo. Ali ostaje negativna misao kada se takvi pojmovi opet pomenu.
Pozitivna psihologija nastala je u želji da se dotadašnja znanja iz psihologije i psihoterapije koriste i za očuvanje i poboljšanje mentalnog zdravlja. Iz tog pravca rodile su se mnoge metodologije sa tim ciljem, među njima i NLP.
Zahvalnost je jedna od praksi koja je prepoznata kao glavna veština i alat takvih nauka zbog svoje učinkovitosti za mentalno, emocionalno čak i fizičko zdravlje.
2. Ako si zadovoljan onim što imaš sada – nikada nećeš napredovati.
Zapravo istinaje poptuno suprotna: Ako nisi zadovoljan onim što imaš sada – nikada nećeš napredovati. NLP je nastao proučavanjem uspešnih ljudi kroz različite tehnike i znanja dotadašnje psihologije. Ono što su tvorci NLP metodologije, inače dva psihologa, otkrili jeste da su upravo ljudi koji su uspešni praktikovali zahvalnost više od onih koji to nisu. I to su radili oduvek, čak od momenta u kom ih niko sa strane ne bi nazvao uspešnim.
3. Zahvalnost je lepo osećanje.
Da, kada praktikujemo zahvalnost, osećamo se lepo, i dobar osećaj stvara kada smo srećni onim što imamo. Za mnoge ljude ovo ipak znači da treba da se uvek osećaju lepo i da ako se iznova i iznova naglas zahvaljuju da će im se život promeniti.
Istina je da ako ništa ne menjamo – ništa se oko nas neće promeniti.
Zahvalnost je mnogo šira od osećanja (koje je prolazno i zavisi od mnogo faktora). Zahvalnost je stanje čitavog našeg bića + akcija. Zahvalnost znači prepoznati priliku kao šansu, videti dobro u svemu, imati vere u teškim momentima, razvijati svoje talente, oprostiti drugom, znati i živeti prave vrednosti, biti strpljiv… A za to je potrebno mnogo više od „lepog osećaja“.
4. Zahvalnost čeka posebnu priliku.
Često ljudi mešaju slavlje i zahvalnost. Slavimo kada se desi nešto dobro, namerno ili slučajno. Zahvalni treba da budemo uvek. Možda vam se i desilo da ste bili zahvalni na nečemu što i nije bilo tako lepo jer vas je dovelo do nečeg neprocenjivog. U svakom lepom, lošem, iznenadnom, teškom, uzbudljivom, dosadnom, običnom danu možemo biti zahvalni.
5. Zahvalnost donosi instant sreću.
Često na coaching-u ljudi kažu „eto probao sam, bio sam zahvalan ali nisam se zbog toga osećao bolje“. A na pitanje koliko dugo ili često su to radili kažu „pa probao sam, jednom“.
Svrha zahvalnosti nije sreća i taj ekstatičan osećaj „sad mogu sve!“ Zahvalnost nas uči kako da budemo u trenutku, kako da očekujemo manje, a budemo spremni na sve, kako da vidimo i onu pozitivnu stranu, kako da učimo iz svakog dobrog i lošeg iskustva, da budemo strpljivi i u miru sa sobom i svetom. Da, što duže praktikujemo zahvalnost mi sve više postajemo radosniji jer naučimo da se radujemo i malim stvarima, ne samo specijalnim prilikama, ali to je ona životna radost koja ispunjava čitavo naše biće, ne samo onaj osećaj sreće i leptirića u našem stomaku.
6. Ne možeš biti zahvalan u krizi.
Ipak, tada je najpotrebnije. Mnoga saznanja u psihologiji nastala su upravo u kriznim trenucima, tačnije kao odgovor na njih. Čitava psihologija nastaje nakon Drugog svetskog rata i to upravo od strane onih koji su prošli najgore.
U kriznim trenucima ljudi isprva razmišljaju o fizičkom opstanku, ali kako vreme prolazi počnu da razmišljaju i o novim dimenzijama, mentalnoj, emocionalnoj čak i duhovnoj. U takvim fazama ljudi otkrivaju svoje vrednosti, uče šta im je zapravo važno u životu, otkrivaju za šta se vredi boriti i preživeti, a zahvalnost je upravo ono što ih pokreće.
7. Zahvalnost je automatska, nije to mišić koji se vežba.
Zahvalnost je i veština, i kao svaka veština i ona se da naučiti, trenirati i uvežbavati. Kada počnete da se time bavite, primetićete kako vremenom postaje sve lakše da nabrojite stvari na kojima osećate zahvalnost. Vremenom ćete otkrivati razne stvari koje su vam se podrazumevale ili bile nesvesne do tada. Primetićete da u raznim izazovnim situacijama reagujete drugačije, smirenije. Učićete o sebi više i to će vam dati podršku da se razvijate u smeru u kom želite. Ništa što je vredno (strpljenja i rada) ne dolazi preko noći.
