Šta su uopšte uverenja?
„Život je borba.“ Uverenja, poput ovog, su naše generalizacije o tome kako svet izgleda. Predstavljaju principe koji važe dok ih sami ne zamenimo. Ovi principi su subjektivni i nastali su na osnovu individualnog iskustva. Neka uverenja mogu biti korisna, neka manje. Neka mogu biti tačna, neka manje. Ali su ZA NAS uvek istinita dok god u njih verujemo. Henri Ford je rekao: „Bez obzira na to da li tvrdiš da nešto možeš da uradiš ili tvrdiš da ne možeš da uradiš – u pravu si.“ Važno je da znamo i razumemo svoja uverenja, jer su ona jedan od razloga zašto radimo to što radimo.Zašto su TOLIKO važna?
Uverenja su naši vodeći principi, ona nam daju stabilnost i stalnost u životu. Kada verujemo da če se nešto dogoditi osećamo sigurnost – imamo mogućnost da predviđamo i očekujemo nešto. Ona nam služe kao pravila, vodilje našeg ponašanja. Osoba koja veruje da se trud uvek isplati će zaista i uložiti puno svog vremena i energiju u nešto dok god joj to ne uspe. Na isti način, neko ko veruje da su ljudi zlonamerni i samo čekaju priliku da te iskoriste će imati poteškoća da veruju ljudima i ostvaruju bliske veze u životu. Iza svakog ponašanja stoji uverenje koje objašnjava (NE OPRAVDAVA) zašto je osoba baš tako postupila. Razumevajući ovo možemo da shvatimo neka od naših ponašanja koja nam naizgled ne koriste, koja nas dovode do rezultata koji ne želimo. U stvari, ponavljamo to ponašanje iznova i iznova jer uverenje koje stoji u korenu, sve vreme ostaje nepromenjeno.Kako uverenja nastaju?
Dobijamo ih iz raznih izvora: Usvajanjem od nama važnih osoba, naročito kada smo mladi i nemamo svoja jasno oformljena uverenja ili stavove i preuzimamo ih od onih kojima tada najviše verujemo – svojih roditelja, staratelja, učitelja i drugih osoba od autoriteta. Tako se uverenja generacijski prenose. Ponavljanjem iskustva – kada nas nekoliko različitih osoba povredi na sličan način potpuno je prirodno i logično da usvojimo stav da nam svi ljudi žele zlo. Uverenja nastaju generalizacijom iz jednog vrlo korisnog razloga – da ne bismo morali svaki put iznova da učimo istu stvar. Problem nastaje kada je ono što usvojimo nekorisno (i netačno) za nas i sprečava naš napredak. Emotivno jak događaj – dovoljno je da se desi jedno emotivno jako iskustvo, naročito ako je negativno, da ga zapamtimo za ceo život. Ovakva iskustva se dobro pamte da nam se ne bi nikad više ponovila. Nažalost, bolje pamtimo takva snažna negativna iskustva nego pozitivna i verovatno imate to u vašem iskustvu. Kako bi bilo da se sada setite vaše najlepše uspomene? Kada ste uopšte poslednji put razmišljali o tome… Uverenja se, dakle, grade generalizacijom iz vlastitih, ali i iz iskustava drugih ljudi, ona zavise od kulture i okoline u kojima rastemo i živimo. Jedna ohrabrujuća istina o uverenjima je da uverenja mogu biti stvar izbora! Možemo promeniti uverenja koja nas ograničavaju i izgraditi ona koja nas podržavaju.Evo kako dalje utiču na nas…
U grčkoj mitologiji, postojao je jedan poznati i vešti vajar – Pigmalion. Tražeći za sebe idealnu devojku da je oženi, došao je do zaključka da ne može pronaći onu koja će imati sve kvalitete kakve je sam zamislio. Shvativši da ne može pronaći ženu svog života, odlučio je da je iskleše i prikaže tačno onakvom kakvom ju je zamišljao. Nakon dosta vremena truda i rada, Pigmalion je zaista uspeo da iskleše predivnu ženu koja je, prema njegovom mišljenju, bila jedina i idealna za njega. Gledajući je u takvoj lepoti, Pigmalion se zaljubio te je počeo da moli bogove da ožive njegovu lepoticu. Želja mu se ostvarila i njegova lepotica je na kraju i oživela! Na neki način svako od nas to svakodnevno radi. Iz uverenja koja imamo kreiramo viziju onoga što je za nas moguće i radimo na tome. I na kraju se uvek ostvari! Bilo da je uverenje koje imamo dobro ili loše po nas. Ako čvrsto verujemo da su ljudi loši i samo svoju korist gledaju, prilazićemo im sa oprezom i nećemo baš biti oduševljeni da nešto uradimo za njih. Kako onda oni mogu da se ponašaju prema nama?Kako promeniti ona uverenja koja nam nisu korisna?
Iako naša uverenja za nas jesu apsolutne istine, koje često ni ne preispitujemo, imajmo na umu da ne postoji jedno uverenje na svetu koje svaki čovek deli! Ono što je istinito za jednog čoveka ne mora, i često nije, istinito za nekog drugog. Tako i nastaju konflikti, ali o tome drugi put. Možda vam je sada već palo na pamet neko uverenje koje ne biste više voleli da održavate. Radeći vežbu koja sledi značajno ćete ga oslabiti i poljuljati svoju veru u njega. I onda mu neće preostati ništa drugo nego da se povuče, jer mu tu više neće biti mesto. Najpre ga zapišite. Ovo je veoma važan korak i mnogi ga preskaču. Vi nemojte. Uzmite papir i olovku ili makar ukucajte u telefon tačno onako kako vaše uverenje glasi. Evo najčešćih primera… „Glup sam za to.“ „Ljudi su pokvareni.“ „Svet je jedno strašno mesto za život.“ Kada izdvojite uverenje koje vam više nije potrebno, uzmite par trenutaka za sebe pogledajte ono što ste zapisali i iskreno odgovorite na sledeća pitanja: 1: Možete li znati bez ikakve sumnje (100%) da je istina? 2: Kako reagujete, šta se dešava kada verujete u tu misao? Ako vam vaša reakcija ne prija i ne koristi – nastavite na sledeći korak i razmislite: 3. Koje uverenje me podržava u onome što ŽELIM da postignem? Razmislite, kako tačno treba glasi ta rečenica u koju biste mogli da verujete i koja će vam doneti mir. To ne mora biti radikalno drugačije od uverenja sa kojim ste počeli. Evo nekoliko finih primera:|
Život je borba. |
Život je ponekad težak. |
|
Svi ljudi su zli. |
Poznajem neke ljude koji su dobri. |
|
Glup sam! |
Mogu da naučim to. |
|
To nije za mene. |
Ja biram stvari za sebe. |
|
Nemam vremena za… |
Nije mi važno da… |
