Znate li ono čuveno: “Eee pa ne može i jare i pare…ti bi sve!” Ako i vas to nervira, ovo je pravi blog za vas!

Koliko puta vam je neko rekao: „Misli malo i na druge…“ ili „Ma gde si poletela, stani malo…“ Ili ono čuveno, “dobronamerno”: „Ko visoko leti, nisko pada!“
Mnogi su ovo čuli od raznih ljudi tokom života, naročito u trenucima svoje najveće kreativnosti.

I onda šta se desi?

Čovek se oseti loše, postidi se, izduva se kao balon i oseti kako mu entuzijazam napušta telo. Snovi izleću iz glave i kao da se još rugaju. A najgore što se desi je što

posumnja u sebe.

I stane… Zakopa se. Uproseči se. Ne ističe se.
Pomisli „Možda stvarno tražim previše od života…“ ili „Možda stvarno idem prebrzo…“, „Možda stvarno treba i neko drugi da….“
I tako se povuče zamišljena granica, postave se zidovi, napravi svoje malo dvorištance i tu se kreće. Tu je sigurno, tu svi kažu da je najbolje. Tu je dovoljno…

A u stvari….

Niste sebični ako brinete o sebi.
Niste pohlepni ako želite više.
Niste uobraženi ako verujete u sebe.
Niste drski ako imate velike ciljeve.
Niste nezahvalni ako želite više od onoga što vam je dato i borite se za to.

A ko nam ove stvari govori? Zbog koga se zaustavimo na to „dovoljno“?

Ponekad su to naši najbliži koji nam žele najbolje. Problem je što je to njihovo najbolje, a ne naše. Ko najbolje zna šta je za mene najbolje? Ko se u stvari boji, ja ili moja mama? Ko se plaši šta će sa mnom biti ako ne uspem? Treba li meni takva zaštita, zbog koje neću ni da probam ili neću probati više puta i biti uporna dok ne uspem?

MOJA LIČNA PRIČA

Podeliću sa vama moj primer… Promena posla iz državne firme u korporaciju, a onda iz korporacije u sopstveni biznis dočekana je sa ogromnim strahom mojih najbližih.

„Jao što sada hleba preko pogače…“

Počela su sva ona “šta ako” pitanja i programiranja raznoraznih loših posledica takve odluke. Zaista, svašta bi moglo poći naopako. Sve bi moglo propasti. Mogla bih ostati bez novca. Bez sigurnosti.
Ljudi su reagovali strahom. Strahom od neuspeha. Međutim taj strah – nije bio moj.

Kada sam to spoznala mogla sam da imam drugačiji odgovor na to – a šta ako uspem?

I uspela sam. Tu sam gde želim da budem. Moj uspeh nisu milioni, nego sreća što radim posao koji volim i od kojeg mogu lepo da živim, a upoznajem divne, kvalitetne ljude čiji uspesi me pune pozitivnom energijom.

Bilo je tu i onih zluradih koji su nastavili da svojim pitanjima izazovu sumnju u meni, koji su se držali svog straha toliko jako da nisu mogli da se raduju zbog uspeha nekog drugog. Oni sada nisu deo moje priče. I to je u redu.
Ljudi se menjaju, život se dešava i ponekad se udaljimo. Ne mislimo više isto, ne delimo iste vrednosti, imamo drugačije stavove. I to je u redu. Svaka ptica svome jatu i nek požive svi zdravo i veselo. Živela različitost!

KOJA JE TVOJA PRIČA?

Ako ste ovakva uverenja ikada izgovarila sami sebi, stanite! Od sebe se ne možemo udaljiti ili ignorisati, niti treba. Umesto toga, možete da probate da sebi postavljate drugačija pitanja.
Znate, postoji jedna skoro magična veza govora i onoga što se dešava u nama. Svaki put kada se nešto zapitamo naš um se postara da nam na to pitanje odgovori. Iako ne postoje glupa pitanja, itekako postoje ona nekorisna. I na takva pitanja možete dobiti samo još nekorisniji odgovor i lažnu potvrdu da vam taj san uopšte i ne treba i da je bolje da to neko drugi uradi.

Tako ako se zapitate šta sve može poći po zlu, ima li neko bolji od vas za to, da li je to za vas preveliko i zašto hoćete više ,a neko nema ni ovoliko – dobićete odgovor koji će tevas zaustaviti u tim suludim namerama.

Kad god kažete sebi “Pa dobro…ok je i ovako…ne možeš imati sve u životu…” možda vas to i umiri i uteši za trenutak. Možda vam i pomogne da prebrodite gorčinu zbog neuspeha. Možda se osetite skromno i mirno. Sigurno vam se to bar nekad dogodilo.

Koliko je to potrajalo?

Baš dobar izgovor da se ne pokuša ponovo, zar ne? A ono klupko u stomaku i dalje radi. Vrti i vrti i daje nam do znanja da ne treba da odustanemo, da nam je to što želimo ipak važno i da je možda baš za nas…

Zamislite da su veliki ljudi sebi postavljali ovako granice? Možete li da zamislite da Tesla kaže da ne može više da se bavi kojekakvim novotarijama. Ili Džordana koji poveruje treneru kad mu kaže da on nije talentovan za košarku. Ili Diznija koji nakon isključenja radi nedostatka kreativnosti postaje poštar?

Mi smo radoznala bića koja stalno uče nove stvari i pomeraju svoje granice. Samo mi znamo koliko je možemo pomeriti u nekom trenutku.
I ako misliš da možeš i ako misliš da ne možeš u pravu si. Ti stavljaš granice.

ISPITAJ SVOJE GRANICE

Evo jedne sjajne vežbe za vas koja vam može koristiti da spoznate svoje granice malo bolje i možda ih gurnete na razdaljinu koja vam više prija. Sa ovom vežbom možete da razmrdate to uverenje koje tevas koči tako što ćete otkriti da ono u stvari nikada nije bilo vaše. Za sebe možete da izaberete novo uverenje koje će vas podržati u vašim snovima – jer oni vrede. Kao i vi.
Bilo bi dobro da zapišete svoje odgovore onako kako vam dolaze.

1. Koje uverenje imaš?

2. Možeš li da tvrdiš apsolutno da je istinito?

3. Zamisli situaciju na koju se odnosi ovo uverenje. Šta uradiš kada to pomisliš?

4. Kakvu korist imaš kada tako razmišljaš, šta ti to donosi?

5. Koje ponašanje bi ti bilo korisnije?

6. Šta bi se desilo kada u to više ne bi verovao?

7. Ko bi tada bio, opiši sebe?

8. Šta bi moglo da zameni ovo uverenje da bi ti bilo korisnije?

 

Svaka promena počinje tako što osvestimo da je potrebna, šta je ono što treba da se promeni i kako. Osvestite svoja uverenja i zamenite ih ako vas ograničavaju onima koje će vas podržati na vašem putu promene. Zapišite svoja podržavajuća uverenja, zapamtite ih kao sliku, uramite i pogledajte u svom umu ili na papiriću ispred ekrana kad god se „zaglavite“. Osvestite osećaj koji u vama to uverenje izaziva, slika cilja koji postižete kada ovo uverenje „radi“. Uzmite energiju iz tog osećaja i dajte je sebi za još jedan korak napred.

Budite istrajni, verujući u sebe na tom putu!

 

Tanja Šokčić,

NLP Master trener & Coach, osnivač MyNLP Asocijacije