Ako ste se ikada pitali kako sa nekim ljudima prosto „kliknete“ dok sa nekima provedete po nekoliko meseci gradeći odnos, možda ste se pitali da li možete nešto da uradite povodom toga.
A to je već prvi korak ka tome da ostvarujete dobre odnose sa lakoćom, lako prenosite vaše ideje drugima, ostavljate dobar prvi utisak i skoro sa svakim nađete zajednički jezik.
Potrebno je samo nekoliko sekundi, sedam tačnije, da se formira prvi utisak. U sedam sekundi, malo šta stane, a ipak naš um već ima jasan stav o osobi preko puta nas – koji je jako teško promeniti.
Kako prvi utisak nastaje?
Pre nego što osoba uopšte progovori naš um je već opazio neke od ključnih stvari za stvaranje, ne samo prvog utiska, već čitavog odnosa sa tom osobom. Telesni stav, facijalna ekspresija, način hoda, pogled, pokreti ruku…
Zamislite na trenutak osobu koja hoda spuštenih ramena, gleda u pod sa glavom blago okrenutom u stranu, vuče nogu po nogu po zemlji i jako sporo hoda. Mala je šansa da ćete pomisliti da se radi o osobi koja je raspoložena, vesela, spremna za akciju i priču. I dobro je da to pomislite – na taj način lako uočavamo unutrašnja stanja ljudi koji nas okružuju i možemo imati spremnu reakciju. Zamislite kada bismo morali da čekamo danima da saznamo kako se neko oseća, njegovo stanje bi se toliko puta u međuvremenu promenilo.
Međutim u nekim situacijama ova sposobnost je manje korisna. Sigurno se nekih možete prisetiti, sada.
Dok odlučujemo da li će taj prvi utisak biti pozitivan ili negativan, obično samo jedno pitanje imamo na umu:
Da li je ova osoba kao ja?
Onoliko koliko nam je osoba slična, toliko će nam se isprva dopasti. Jednostavno, slično se sličnom raduje. Poznato znači i sigurno, provereno i često bolje od bilo čega što ne znamo. Lako poklanjamo svoje vreme i poverenje nečemu što poznajemo, jer znamo šta možemo da očekujemo.
U našem mozgu postoje posebni neuroni koji služe isključivo ovoj svrsi. Zovu se „ogledalni neuroni“ i zbog njih često i nesvesno oponašamo osobu sa kojom se osećamo prijatno. Možda vam se nekad desilo da primetite da sedite isto kao vaš sagovornik. Iz istog razloga se beba osmehuje odraslima koji se smeju nad krevecem.
Kada jednom ovo razumemo, možemo da počnemo da gradimo drugačije odnose sa onima koji su nam važni. Možda ste do sada odustajali od sjajnih ponuda i korisnih ideja jer vam se nije dopalo ko ih nudi. Ko zna koliko puta se to desilo u obrnutom smeru, jer na isti način razmišljaju i ljudi koji su preko puta nas.
Evo kako ovakve situacije možete znatno prorediti.
Sledeći put kada nekog upoznate ili želite da prenesete svoju ideju dobro je da pokažete osobi da ste im slični. U nečemu SIGURNO jeste, i dok ne otkrijete šta je to, važno je da osoba sa kojom pričate bude otvorena za takvo istraživanje.
Setite se svih stvari koje se mogu primetiti kod drugih, a nemaju (naizgled) veze sa onim šta osoba priča.
1. TELESNI STAV
Bilo da su ramena spuštena i ruke opuštene pored tela; bilo da su blago uzdignuta sa rukama na struku ili prekrštenim na stomaku – vi možete učiniti isto. Potpuno imitirati osobu je kontra produktivno i deluje kao ismevanje. Zato šta god da radite, budite u tome autentični. Ideja je da premostite jaz koji se nalazi između vas i osobe sa kojom razgovarate gradeći most, a ne tako što ćete biti nečije ogledalo.
2. MIMIKA
Nemo lice može govoriti više od hiljadu reči. Nečiji pogled nam nekad može reći sasvim dovoljno da razumemo šta se iza njihovih očiju krije. Kada je reč o nečijem licu možete usklađivati puno toga: facijalnu ekspresiju i sitne pokrete lica, treptanje, smer pogleda, kontakt očima… Šta vam još pada na pamet?
3. POKRET
Možda osoba tapka prstima ili njiše stopala ako sedi. Možda često dodiruje prste ili se češka. Možda pomera noge često ili sedi prekrštenih nogu mirno. Šta god da je, lako se uočava i usklađuje. Pazite da ne budete kao ogledalo i ovde. Ukoliko se osoba počeše, ne morate i vi odmah, na isti način. Dovoljno je da imitirate većinu pokreta koristeći slične mišiće da biste se uskladili sa osobom preko puta vas.
4. DISANJE
Da, i disanje se može usklađivati. Neko ima prirodno kratak dah ili je to možda znak uzbuđenja. Često će osoba koja je smirena disati duboko i polako. Ono što je fascinantno jeste činjenica da disanje može da utiče na naše stanje. Zato je usklađivanje na ovom nivou tako važno i efektno jer naše čitavo stanje usklađujemo sa sagovornikom i time ga već bolje razumemo. Nije li to sjajno?
Cilj ovakvih usklađivanja jeste da bolje razumete onoga s kim pričate i kreirate atmosferu poverenja i sigurnosti u kojoj može postojati slobodan protok informacija i ideja. Uz stalan oprez koji može biti koristan, dobro je otkloniti nepotrebne barikade koje često dižemo, a nisu nam korisne i sprečavaju nas da upoznamo nekog sjajnoj sa kojim možemo ostvariti sjajan odnos.
Primetite da se sve ovo dešava pre nego što izgovorite prve reči. Zamislite koliko informacija vaš mozak primi i interpretira pre nego što se sa nekim upoznate.
Zato je uvek dobro vreme preuzeti deo kontrole ovog procesa i učiniti stvari korisnijim i za vas i za vašeg sagovornika.
Autor teksta:
Una Timotijević, dipl psiholog i NLP trener
