Sigurno znate za one situacije kada se upustite u neku novu priču i na pola počnete da vagate da li da nastavite ili ne. Možda vas na novom poslu neko nervira, možda ste u sred dijete vratili koji kilogram ili vam ponestaje resursa za vašu ideju…
„Stisni zube i preguraj to!“ „Kad ne možeš – tad najviše moraš!“ „Ako padneš – moraš da ustaneš!“
Ili
„Promena je laka.“ „3 jednostavna načina da imate kvalitetniji život.“ „5 koraka do sreće.“
Kako sad to? Koga slušati i kome verovati kada mi sami nismo sigurni u sledeći korak?
Ovo vaganje ume da nas iscrpi mnogo više od posledica bilo koje odluke. I baš zato što je to kalkulisanje toliko teško, mislimo da je i donošenje odluke podjednako teško. A nije. Samo nam fokus nije tamo gde može da bude od najveće koristi.
Obično kada ne znamo sledeći korak znači da smo zaglavljeni u sadašnjem trenutku. Zanemarimo sve što možemo da naučimo iz prošlosti, a još uvek ne pomišljamo na to šta želimo u budućnosti.
U kakvom god da smo problemu, svi naši odgovori leže upravo u budućnosti, gde i naše ostvarene želje. Upravo to nam daje snagu da istrajavamo i da se nadamo.
Zapravo od ispravne odluke, u ovakvim situacijama, nas deli samo jedno pitanje.
DA LI MI JE OVO VAŽNO?
Odgovor na ovo pitanje će odlučiti da li ćete nastaviti, uz sve poteškoće i pronaći snagu da se sa njima nosite ili ćete odlučiti da to nije vredno vašeg truda i da ne želite to. I to je u redu.
Kada shvatite koja je vrednost onoga što radite, ne cena, već koliko VAMA to vredi, znaćete koliko možete da platite, a šta vam je preskupo. Ne plaća se samo u novcu i zato plata često nije merilo vrednosti jednog posla. Vrednost za vas određujete samo vi. I tu spada vaš uložen trud, poštovanje, vaše vreme, entuzijazam, vaš mir…
Važnija stvar od same odluke je da ste vi u miru sa njom.
SVE ŠTO VAS KOŠTA VAŠEG MIRA JE PRESKUPO.
Često ljudi idu glavom kroz zid jureći prilike i ciljeve, a kada ih stignu nisu ni srećni ni ispunjeni koliko su očekivali. Onda jure dalje. Desi se da ljudi jure pozicije, plate, sigurnost, nečije odobrenje…A sve vreme žele slobodu, mir i samopoštovanje. Onda se začude kada dobiju ono što su „želeli“, a ipak nisu srećni. I na kraju obično biva da stignu sami sebe i krenu sve ispočetka. Kad god se ovo desi dobro je, jer znači da sada mogu stvari posložiti drugačije. Zato je od samog cilja važnije znati zašto ga želimo.
Postoje i oni koji od većine stvari odustaju misleći da je uložen trud prevelik za to što će dobiti. Ponekad mogu odustati pre nego što razmisle da li im je to uopšte važno, a kada odustanu shvate da jeste bilo, pa bude kasno da se predomisle. Isto pitanje „pali“ i ovde. Kada bi ljudi znali šta im je važno, jurišali bi ka tome hrabro i znali bi na šta ne treba da troše svoje vreme i druge resurse i gde treba da ih ulažu.
Iz svakog problema se može izaći ako se zapitamo šta nam je važno i šta u stvari želimo. Sledeće pitanje je kako dotle da stignemo. A to je već strategija.
Kada znamo „ZAŠTO“, onda možemo gotovo svako „KAKO“. Zato je to prvi korak, jer ćemo u odnosu na njega birati i strategiju.
Razmislite već sada o odluci koja vas čeka. Šta je ono što vam je zaista važno?
Zapitajte se koliko god puta treba, dok ne dođete do onog odgovora od koga vam stomak zaigra, srce jače pokuca i koža se naježi. E to je onda to.
I već ste za jedan korak dalje od početka. A to je sasvim dovoljno da napravite još jedan, zar ne?
Autor teksta: Una Timotijević, dipl. psiholog, NLP Trener
