Kada izlazak iz zone komfora nije opcija?
Svaka nova situacija tera na prilagođavanje i to je ono što nam stvara stres – promena dosadašnjeg načina života. To često unosi nemir i u nama stvara osećaj straha, teže nam je da donosimo odluke, osećamo se preopterećeno informacijama koje ne slažemo baš najbolje po prioritetima. Često ni ne znamo šta nam je uopšte kriterijum.
Naši ciljevi se potpuno promene, neki budu na pauzi dok drugi planovi stupaju na snagu. Na sve to, ono što je realan izazov postaje izvor straha i opšte pometenosti.
Umesto meteža neorganizovanih misli, evo jedne korisne.
Svaka situacija u našem životu se odigrava u dva sveta – spoljašnjem svetu koji je oko nas i unutrašnjem svetu našeg uma. Kada spolja zavlada haos mnogo je važno da postoji red iznutra. Srećom, taj deo je uvek i u potpunosti u našoj kontroli!
Evo kako rutina pomaže u situacijama krize.
1. PREDVIDIVOST
Naš mozak ne voli nepredvidivost. Zato kada je primeti šalje signale koji su neprijatni da bi nas naterali da što pre odreagujemo. Zamislite neku radnju koja vam je potpuno poznata, recimo put do posla, jutarnje kuvanje kafe, odlazak u prodavnicu… U takvim situacijama stres je minimalan jer tačno znate šta možete da očekujete. Vaše telo je opušteno i misli mirne jer je ovo već dobro poznat scenario. Kada uvedete rutinu u periodu kada se puno stvari oko vas menja, osiguravate osećaj kontinuiteta i to donosi mir. Slično se sličnom raduje – zato što mu je poznato.
2. OČUVANJE ENERGIJE
Setite se na trenutak kako je prvih nekoliko vožnji automobila izgledalo? Koliko energije ste ulagali u to da se setite svega što je potrebno od nameštanja retrovizora, vezivanja pojasa, do stiskanja kvačila, otpuštana kvačila, ubacivanja u brzinu…Da ne pominjemo parkiranje! A kako je sada? Koliko energije sada ulažete? Verovatno većinu vremena niste ni svesni šta tačno radite jer je radnja automatska i zato troši jako malo vaše energije. To vam onda daje mogućnost da radite i druge stvari tokom vožnje. Na primer pevate vašu omiljenu numeru iz sveg glasa!
3. MOTIVACIJA
Psiholozi govore o volji kao o mišiću koji se uvežbava, razvija i UMARA. Tokom dana naš nivo motivacije opada i do uveče ona čokoladica u kuhinji deluje mnogo primamljivije nego što je tog jutra. Druga zanimljiva činenica o motivaciji jeste da ona dolazi iz akcije. Što više čekamo da budemo motivisani da nešto uradimo, sve je manja verovatnoća da ćemo to zapravo i uraditi sa nekim preteranim oduševljenjem. Kada uspostavimo jasnu rutinu „čuvamo“ više motivacije za sve stvari koje želimo da obavimo. A kada obavimo sve te rutinske poslove, osetimo se zadovoljno – eto dodatne motivacije!
4. FOKUS
Multitasking više nije u modi. Kada raspemo našu pažnju svuda po malo, na kraju dana nijednu stvar nismo obavili najbolje moguće, a osećamo se kao isceđena krpa. Kada su naše misli i akcija usmereni na jednu stvar – verovatnoća da ćemo to uraditi kako treba je znatno veća. Onda smo potpuno prisutni i predani onome što radimo. Pametno ulažemo našu energiju, a zadovoljni smo rezultatom što nas čini da se osećamo dobro. Kada stvorimo rutinu, ne razmišljamo o tome šta sve treba, kako ćemo, kada ćemo, zašto nismo ranije i slično. Razmišljamo o trenutnom zadatku i tako umesto prošlosti i budućnosti, pripadamo SADAŠNJEM TRENUTKU. To je i poenta mindfullnes-a koji sa razlogom biva važniji u ovom brzom vremenu sve više.
5. KONTROLA
Osećaj kontrole nam daje osećaj sigurnosti i u kriznim vremenima to je jedno od najresursivnijih stanja u kom možemo da budemo. To nam donosi stabilnost i mir. Bez obzira na okolnosti, uvek možemo da biramo ono na šta ćemo da mislimo. To je najveća sloboda koju imamo i niko nam je ne može oduzeti. Većina klijenata u coaching-u doživi preobražaj kada ovo shvati. Trenutno je puno toga u našoj kontroli. Od organizacije našeg dana, aktivnosti, naših misli, dnevnog rasporeda, provođenje vremena sa drugim ljudima, nega našeg zdravlja, novih znanja ili veština koje možemo da učimo… Uvek je dobro i korisno pitati se šta JA MOGU u ovoj situaciji da uradim?
6. RASPOLOŽENJE
Dok emocija traje relativno kratko, raspoloženje je konstanta stvar. Zato se odlično slaže sa našim rutinama i navikama. Kakve su nam rutine, takvo nam je opšte raspoloženje. Jedna specifična stvar u toku dana može da nas natera da se osećamo izrazito dobro ili izrazito loše povodom toga, ali opšte raspoloženje zavisi od onog što inače radimo, svakodnevno. Razmislite koje raspoloženje bi vam sada najviše koristilo. Opušteno, radosno, smireno, kreativno…I odlučite koje to rutine su vam potrebne da biste do toga došli.
7. DONOŠENJE ODLUKA
U jednom eksperimentu ispitivali su sudije koje su odlučivale koje zatvorenike će pustiti na uslovnu slobodu. Primetili su da je odlučujuć uticaj imalo doba dana u kom je zatvorenik imao suđenje! Ono što se dešavalo jeste zapravo „umaranje odlučivanjem“. Zato ponekad donosimo oduke koje nam nisu korisne, jer smo prosto bili preumorni da bismo ramišljali o tome detaljno. Donošenje oduka jeste veština koja se uči i uvežbava i u tome dosta pomaže stabilna rutina u kojoj su sve odluke već napravljene i tada energiju možemo da uložimo u obavljanje tih aktivnosti.
U novim situacijama koje zahtevaju brzo prilagođavanje rutina je ključna stvar. I prva na koju treba da obratite pažnju. Potrudite se da puno stvari koje ste ranije radili radite i dalje, na što sličniji način i uvek u isto vreme. Organizujte svoje dane, ciklus spavanja, obroke, posao, slobodno vreme… Kada preuzmete kontrolu nad onim delom koji je u vašoj odgovornosti, time već doprinosite čitavoj situaciji.
Kroz čitav ovaj proces, tu smo za vas. Pišite nam kako vam ide, koje su vaše ideje, šta vam pomaže da održite rutinu u ovim danima kako možemo da vam budemo još bolja podrška. #SharingIsCaring
